sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 13.03.2018. u 22:00 Aleksandra Petrović

Pristigla 34 komentara na izmene Ustava

Ministarstvo pravde po podne objavilo sve primedbe i sugestije na radni tekst ustavnih izmena u oblasti pravosuđa
Јавна расправа одржана у Новом Саду (Фото Бета)

Ministarstvo pravde objavilo je na svojoj internet prezentaciji sve komentare koji su tokom drugog kruga javne rasprave dostavljeni na radni tekst izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa.

– Na adresu Ministarstva pravde pristiglo je ukupno 34 komentara organizacija civilnog društva, strukovnih udruženja, državnih organa, profesora, advokata, kao i građana – navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.

Drugi krug javne rasprave o radnom tekstu ustavnih amandmana počeo je 22. januara i trajao je do 8. marta. Održana su četiri okrugla stola – u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a resornom ministarstvu su dostavljana mišljenja, komentari i sugestije i pismenim putem.

– Ukazujemo da će nakon usaglašavanja radnog teksta ustavnih amandmana biti sačinjen nacrt koji će biti prosleđen Venecijanskoj komisiji, bez čijeg pozitivnog mišljenja se neće ići u dalju proceduru usvajanja – naveli su iz Ministarstva pravde.

Podsećamo, Društvo sudija Srbije se pre dva dana oglasilo saopštenjem u kojem piše da je Ministarstvo pravde selektivno objavilo komentare.

– Iako ovo ministarstvo insistira na tome da je njegov rad otvoren i inkluzivan, već običnim pregledom stranice „Javne rasprave”, zaključuje se da su objavljeni komentari kompresovani (zipovani), da se prilikom otvaranja foldera ne može razaznati o čijim je komentarima reč – navodi se u saopštenju Društva sudija.

Naglašava se da među objavljenima nema komentara Društva sudija, Udružena tužilaca, Beogradskog centra za ljudska prava, CEPRIS-a, Jukoma, Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika i Asocijacije sudijskih pomoćnika.

Zbog toga Društvo sudija ukazuje Ministarstvu pravde da je dužno da obezbedi otvorenost procesa javne rasprave. Pozvali su ovo ministarstvo da postupi korektno i objavi komentare na podjednak način za sve koji su ih dostavili.

Oko 16 časova svi su objavljeni na sajtu Ministarstva pravde, bez zipovanja, pregledno, tako da je čitaocima odmah jasno o čijem je komentaru reč. Kako je za „Politiku” rečeno u ministarstvu, veliki broj komentara je poslat 8. marta, što je bio poslednji rok, pa je bilo potrebno vreme da svi budu uneti na internet prezentaciju. Pre toga je u jednom folderu bilo objavljeno 14 komentara, a u drugom tri. Međutim, sada svaki komentar ima svoj folder.

Društvo sudija ponovo je poznalo Ministarstvo pravde da povuče radni tekst amandmana i izradi nov i stavi ga u raspravu istovremeno sa radnim tekstom Ustavnog zakona, bez koga je nemoguće sagledati pravi domašaj predloženih izmena.

Povlačenje radnog teksta amandmana predložili su i Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Apelacioni sud u Kragujevcu, kao i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Međutim, kako je već više puta naglašavano iz Ministarstva pravde povlačenja amandmana neće biti.

Komеntari2
df14f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
СРПСКИ ЛИНГВИСТИ И ДАЉЕ ПРОТИВ ЋИРИЛИЦЕ У НОРМИРАЊУ ЈЕЗИКА СРБА. Само ме занима један члан и у старом, важећем и у новом, најављиваном уставу Србије. Занима ме само Члан 10. важећег Устава који је исправно (једноазбучје) решио питање писма српског језика (реч је о српском ћириличком писму). Плашим се да се у службени језик поново не врати лудорија из 1954. године када су Срби имали формалну, лажну "равноправност писама", а у пракси спроводили оштру фаворизацију "равноп4авне латинице". Тако је српска азбука до данас сасечена смишљено, плански, политички и насилно на тек десетак процената у језику Срба. И занима ме једино да ли ће тај Члан 10. важећег Устава и даље багателисати први лингвисти (увели у Правопис српскога језика Матице српске) поново хрватско латиничко писмо, због чега Срби и данас не знају које је њихово писмо, па мисле да је "српска латиница" оно писмо које је у међународним институцијама, наравно, регистровано уз "хрватски језик", свакако као хрватско абецедно писмо.
radomir
Zvanicno pismo u Srbiji cirilica a neko ka da se trudi da je sto vise ugusi potisne primera bezbroj ; Telekom drzavno vlasnistvo vecinski deo racune korisnicima stampa ltinicom , mediji ,,Pink,, ,, Hepi,, Studio ,,B,, Neznam u cijoj je nadleznosti kotrola upotrebe jezika i pisma , a stice se utisak da se takmice ko ce vise da je potisne ,- neznam zasto !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja