petak, 22.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:30

Uroš Predić – vek srpske kulture

Na izložbi, koja se otvara u sredu u 19 časova u Galeriji SANU, predstavljeni su njegov prestonički atelje, njegova dela, neka od njih retko izlagana, i obilje ličnih predmeta
Autor: M. Di­mi­tri­je­vićutorak, 13.03.2018. u 21:22
Урош Пре­дић у свом бе­о­град­ском ате­љеу (Фо­то НМЗ)

Be­o­grad­ski ate­lje Uro­ša Pre­di­ća vra­tio se, pri­vre­me­no, ku­ći po­sle vi­še od šest de­ce­ni­ja. Od srede u 19 sa­ti, u Ga­le­ri­ji Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti, na iz­lo­žbi pod na­slo­vom „Da­kle, Vi ste taj Uroš Pre­dić?”, ko­ja tra­je do 15. apri­la, bi­će ob­je­di­nje­no mno­štvo ar­te­fa­ka­ta ko­ji pod­se­ća­ju na na­šeg ve­li­kog sli­ka­ra iz jed­ne in­tim­ni­je per­spek­ti­ve. Re­kon­stru­i­san je pre­sto­nič­ki pro­stor u ko­jem je ve­li­ki sli­kar stva­rao na adre­si Sve­to­gor­ska 27, a tu su i nje­go­va de­la, njih 37, i obi­lje lič­nih pred­me­ta: na­me­štaj, fo­to­gra­fi­je, or­de­nje, ka­ta­lo­zi, knji­ge, raz­gled­ni­ce, nje­gov dnev­nik, sli­kar­ski ma­te­ri­jal, ra­do­vi dru­gih auto­ra sa njim u ve­zi... Isto­vre­me­no, ovo je pr­vo sveobuhvatno pred­sta­vlja­nje aka­de­mi­ka Pre­di­ća u iz­la­gač­kom pro­sto­ru Aka­de­mi­je či­ji je bio je­dan od naj­sta­ri­jih čla­no­va, i to u go­di­ni u ko­joj ova ga­le­ri­ja obe­le­ža­va pe­de­set go­di­na ra­da.

Sti­caj okol­no­sti je da se 2018. obe­le­ža­va i 130 le­ta od ka­da je ovaj ve­li­kan u Be­o­gra­du pre­mi­jer­no sa­mo­stal­no iz­la­gao, što, ina­če, u nje­go­vom slu­ča­ju ni­je bi­la če­sta po­ja­va.

Naj­za­slu­žni­ji za ovu, za­i­sta sve­o­bu­hvat­nu po­stav­ku, i u umet­nič­kom ali i in­for­ma­tiv­nom smi­slu, je­ste Na­rod­ni mu­zej u Zre­nja­ni­nu ko­ji ču­va Le­gat Uro­ša Pre­di­ća i či­ja je iz­lo­žba nje­mu po­sve­će­na već odr­ža­na pro­šle go­di­ne u tom gra­du pre do­la­ska u Be­o­grad, i to po­vo­dom 160 go­di­na od nje­go­vog ro­đe­nja ka­da ju je po­se­ti­lo bli­zu 8.000 Zre­nja­ni­na­ca. 

Uz 32 sli­ke iz ove usta­no­ve, uti­sak upot­pu­nju­ju i tri de­la iz Umet­nič­ke zbir­ke SA­NU – por­tre­ti Vu­ke Ve­li­mi­ro­vić, Kse­ni­je Ata­na­si­je­vić i Mar­ka Mu­ra­ta – kao i sli­ka „Ko­sov­ka de­voj­ka” iz Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da, ali i por­tret Mi­haj­la Pu­pi­na ko­ji je u vla­sni­štvu Cr­kve u Idvo­ru. 

Oli­ve­ra Sko­ko, autor­ka iz­lo­žbe i vi­ši ku­stos Na­rod­nog mu­ze­ja u Zre­nja­ni­nu, pod­se­ća na okol­no­sti pod ko­ji­ma je auto­rov le­gat do­speo u me­sto u ko­jem se do da­nas ču­va. 

– Sa­mo go­di­nu da­na po­sle sli­ka­re­ve smr­ti, 1954, u naš mu­zej na ini­ci­ja­ti­vu i in­si­sti­ra­nje La­za­ra Ni­ko­li­ća, ta­da­šnjeg nje­go­vog uprav­ni­ka, do­speo je go­to­vo ce­lo­ku­pan in­ven­tar Pre­di­će­vog be­o­grad­skog ate­ljea, ko­ji se na­la­zio u ku­ći nje­go­vog bra­ta, a u ko­jem je on pro­veo po­la svog ži­vo­ta, go­to­vo 44 go­di­ne. Tu je i pre­mi­nuo. Mi ču­va­mo i Pre­di­ćev po­če­tak i Pre­di­ćev kraj. Ima­mo nje­go­ve cr­te­že iz škol­skih da­na u Cre­pa­ji, ali i po­sled­nju, ne­do­vr­še­nu sli­ku „Ka­me­no­va­nje Sv. Ste­fa­na” ko­ja je za­te­če­na na šta­fe­la­ju. Iz­me­đu tih kraj­no­sti de­ša­vao se nje­gov ži­vot, dug 96 go­di­na. Sre­ća je da je on lič­no sa­ču­vao go­to­vo sve o se­bi, pa to da­nas ima­mo pri­vi­le­gi­ju da iz­lo­ži­mo – ob­ja­šnja­va Oli­ve­ra Sko­ko.

S tim u ve­zi, bo­ga­ta gra­đa gru­pi­sa­na je u ne­ko­li­ko te­mat­skih seg­me­na­ta, od nje­go­vog ško­lo­va­nja u rod­nom Or­lo­va­tu, pre­ko Pan­če­va, Be­ča, pu­to­va­nja po Ita­li­ji, po­vrat­ka u za­vi­čaj, pa do ko­nač­nog pre­se­lje­nja u Be­o­grad. Ta­ko­đe, po­seb­no je is­tak­nut Pre­di­ćev rad kao iko­no­pi­sca i por­tre­ti­ste, nje­gov od­nos sa čla­no­vi­ma fa­mi­li­je, kao i sa sli­ka­ri­ma Pa­jom Jo­va­no­vi­ćem i Ste­va­nom Alek­si­ćem, na­uč­ni­kom Mi­haj­lom Pu­pi­nom. Bo­ga­ta sa­ču­va­na ko­re­spon­den­ci­ja omo­gu­ća­va nam da sa­gle­da­mo i kon­tak­te ko­je je imao sa sa­vre­me­ni­ci­ma, is­tak­nu­tim po­je­din­ci­ma iz po­li­tič­kog, kul­tur­nog, pri­vred­nog i ver­skog ži­vo­ta. Zet mu je bio Ste­van Sto­ja­no­vić Mo­kra­njac, sa Dun­đer­ski­ma je bio u bli­skim kon­tak­ti­ma, sa La­zom Ko­sti­ćem, Be­tom Vu­ka­no­vić, Đor­đem Jo­va­no­vi­ćem ta­ko­đe. 

– Po­se­du­je­mo i je­di­ni cr­tež ko­ji je Pu­pin ura­dio u vre­me ka­da je bio Pre­di­ćev škol­ski drug, a reč je o jed­nom od­no­su vred­nom di­vlje­nja, pu­nom me­đu­sob­nog po­što­va­nja, po­dr­ške. Ču­va­mo i ma­ra­mi­cu na ko­joj je Pre­dić na­pi­sao da je njo­me po­sled­nji put obri­sao sve­tom vo­dom usne svo­je maj­ke na sa­mr­ti, ali i por­tret oca ko­ji je ura­đen ne­ko­li­ko da­na pre nje­go­ve smr­ti. Do sa­da ni­ka­da ni­su vi­đe­ni ni cr­te­ži po ko­ji­ma je ra­dio iko­ne za Nje­go­še­vu ka­pe­lu na Lov­će­nu ko­ja je sru­še­na. Jed­na od naj­po­zna­ti­jih Pre­di­će­vih sli­ka „Vi­zi­ja u obla­ci­ma” za­u­zi­ma po­seb­no me­sto uz de­talj­nu in­ter­pre­ta­ci­ju, sa upi­sa­nim ob­ja­šnje­nji­ma. Po­se­ban deo či­ni od­nos Pre­di­ća i Zre­nja­ni­na, od pr­vih do­la­za­ka u taj grad još u de­tinj­stvu, pre­ko ve­li­kog uzo­ra, beč­ke­reč­kog sli­ka­ra Kon­stan­ti­na Da­ni­la, do od­lu­ke gra­da da jed­nu uli­cu ime­nu­je po nje­mu – is­ti­če na­ša sa­go­vor­ni­ca, i do­da­je:

– Sve po­me­nu­to, za­jed­no sa sli­ka­re­vom „Auto­bi­o­gra­fi­jom”, ko­ju na sve­tlost da­na iz­no­si Ar­hiv SA­NU, do­pri­no­si to­me da se stek­ne uvid o kul­tu­ri jed­nog na­ro­da u tra­ja­nju od jed­nog ve­ka. Jer, ka­da go­vo­ri­mo o Pre­di­ću, mi, u stva­ri, go­vo­ri­mo o tom zna­ča­ju i tom vre­men­skom ra­spo­nu.  

Ču­ve­na „Ko­sov­ka de­voj­ka”

Ret­ko iz­la­ga­no, ma­da če­sto re­pro­du­ko­va­no, iko­nič­no de­lo „Ko­sov­ka de­voj­ka”, ko­je je jav­nost mo­gla da vi­di po­sled­nji put pre tri­na­est go­di­na, na­sta­lo je u Be­o­gra­du, 1919, na ime po­rudž­bi­ne Ko­la srp­skih se­sta­ra i na osno­vu broj­nih stu­di­ja ko­je je umet­nik iz­vo­dio ne­ko­li­ko go­di­na ra­ni­je. Na­dah­nu­će je bi­la isto­i­me­na kom­po­zi­ci­ja hr­vat­skog sli­ka­ra Pe­tra Ki­ke­re­ca iz 1879, dok su obo­ji­ca osnov­no po­la­zi­šte pro­na­šli u na­rod­noj pe­smi istog na­slo­va, o ko­joj je Pre­dić če­sto go­vo­rio kao o jed­noj od naj­lep­ših pe­sa­ma u isto­ri­ji srp­ske knji­žev­no­sti.  

– Ta pe­sma bi­la je sim­bol mi­ta o Ko­so­vu, pri če­mu Ko­sov­ka de­voj­ka ima vi­še­znač­nu ulo­gu u sa­mim sti­ho­vi­ma. Ona je i oža­lo­šće­na ve­re­ni­ca, ali i že­na ko­ja ne­gu­je ra­nje­ni­ke na sa­mom bo­jom po­lju, vr­še­ći i čin pred­smrt­nog pri­če­šća. Pre­di­će­va in­ter­pre­ta­ci­ja pe­sme iz­ve­de­na je u ide­a­li­zo­va­noj for­mi, ve­li­ki deo na­tu­ra­li­stič­ki re­či­ma opi­sa­nih de­ta­lja ni­je za­stu­pljen na sa­moj sli­ci, što va­ži za ra­ne ju­na­ka ili cr­ve­nu bo­ju kr­vi ko­jom je po­lje bi­lo obo­je­no. Rad sva­ka­ko po­se­du­je ve­li­ku sim­bo­li­ku, on sa­ži­ma mit i sud­bi­nu na­šeg na­ro­da, upu­ću­je i na sa­vre­me­no do­ba, vre­me Pr­vog svet­skog ra­ta, ta­ko da ima i uni­ver­zal­nu po­ru­ku. Ima­ju­ći u vi­du za ko­ga je ura­đe­na ja­sno je da sli­ku mo­že­mo tu­ma­či­ti i kroz kon­cept mi­lo­sr­đa, kao pri­kaz pre­te­če pr­vih bol­ni­čar­ki – pod­se­ća Isi­do­ra Sa­vić, ku­sto­ski­nja Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da.  


Komentari2
202db
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Срамота
Срамота је да се данас у његовом атељеу у поменутој Светогорској у приземљу налази "масажни" центар, чије зидове красе гнусне фотографије оргија које се виде ако прођете туда улицом. Можете да замислите, да се ишта слично дешава са културном баштином било које озбиљне земље... Да се нпр. бордел отвори у родној кући Моцарта и слично. Али како радимо тако нам се и враћа.
Popić Milenko
Ko brani, a nešto ih ne viđam, direktorima i profesorima škola, školskim upravama i roditeljima da ovakvim povodima organizuju posjete đaka iz Grada i unutrašnjosti. I da nakon što, navodno, u junu bude pušten iz preko deceniju dugog strogog zatvora, posjete Narodni muzej u Beogradu i pokušaju da djeci objasne zašto je i čijom presudom dopao tako strašne sudbine.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja