Ko koga želi da ućutka i kako to radi bila je tema oko koje su se gotovo ceo dan sporili naprednjaci i opozicionari u Skupštini Srbije, u nastavku rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o strancima. I dok su opozicionari ponavljali da je „vlast podnela 350 besmislenih amandmana samo da bi sprečila opoziciju da govori”, naprednjaci su iznova objašnjavali da bi neko njih hteo da ućutka i da im uskrati pravo da podnose amandmane, ističući da to neće dozvoliti. Naprednjaci su na ovaj zakon podneli više od 350 amandmana, gotovo istovetnog sadržaja, s vrlo malim izmenama na kraju. U svima se tražilo da stranim investitorima bude omogućeno brže dobijanje ličnih dokumenata, a navođeni su samo različiti razlozi za to.

Na početku drugog dana rada, Marko Đurišić (SDS) kazao je da se nada da će „žiri u sastavu Nebojše iz Beograda imati razumevanje za kolege koji pokušavaju da ostave dobar utisak jer takmičenje u poltronstvu je nešto novo za njih”. Dodao je da „Nebojša iz Beograda ima veliko iskustvo u tome”. Predsedavajući Veroljub Arsić (SNS) mu je isključio mikrofon jer „nije u temi dnevnog reda”, a Đurišić je dobacio da je „ovo prilika da ministar otkrije ko je Nebojša iz Beograda i ko su fantomi iz Savamale”. Kad je ponovo dobio reč, Đurišić je nastavio da priča o „takmičenju i žiriju”, za šta je kažnjen opomenom, a on je zatražio od predsedavajućeg da primenjuje isti aršin za sve, da kažnjava i poslanike vladajuće koalicije kada vređaju, a ne samo opoziciju.

Zaključio je: „Možete da me kažnjavate, ali me time nećete ućutkati.”

Boško Obradović (Dveri) zatražio je da se „zakon ne usvaja jer u postojećoj parlamentarnoj praksi nema uslova za normalan rad Skupštine Srbije, jedan od prvih uslova je svakako ostavka Maje Gojković, predsednice Narodne skupštine”. Milimir Vujadinović (SNS), pre nego što je počeo da čita svoj amandman, osvrnuo se na Obradovićevo izlaganje, rekavši: „Nadam se da će Nebojša Stefanović, predsednik GO SNS Beograda izdržati u, da kažem, svojim nastojanjima da na nekim narednim, nadam se što pre, izborima onemogućimo ljude, koji imaju manje od jedan odsto podrške u narodu, da nastave s uvredama na račun vlade i skupštine, i cele Srbije, jer se postavlja i pitanje njihovog legitimiteta i prisustva u ovom uvaženom domu.”

Komentarišući diskusije naprednjaka, Zoran Živković (Nova stranka) kazao je da „ima tu talentovanih ljudi, koji su propustili da budu članovi amaterskih glumačkih grupa, pa to mogu sada da nadoknade, ali svako ima pravo na svoj način da tumači parlamentarizam”. Istakao je da „niko normalan nije tražio srpsko državljanstvo, već godinama sve više ljudi traži ispis iz našeg državljanstva” i zaključio da „oni koji na taj način žele da izbace opoziciju iz parlamenta, greše – mi smo ovde da ukazujuemo na sve ovo što radite, a što je katastrofalno za državu”.

Opozicionari su i u sali i u holu pričali da vlast hoće da ih ućutka, a Veroljub Arsić (SNS) rekao je da opoziciju niko ne sprečava da govori, ali da opozicija hoće da spreči parlamentarnu većinu da govori. Ponovio je da i poslanici vlasti imaju pravo da podnose amandmane, a poslanici DOS-a „nikako da nauče da izbore gube zbog načina na koji se ponašaju i govore u skupštini, zato su izgubili i beogradske izbore”.

„Politika hajke na predsednika Srbije Aleksandra Vučića opoziciju polako izbacuje iz političkog života, ne bave se svojim programom i radom, već nama i time kako da nas ućutkaju. Lično smatram da bivši DOS u nekoj, možda malo manjoj meri, treba da ostane u Skupštini Srbije kao opomena kako prolaze političke stranke i političari koji se, kad vrše vlast, otuđe od građana i misle samo na sebe. Opoziciji treba omogućiti da opstane u republičkom parlamentu, tako što bi se smanjio cenzus na izborima na jedan ili dva odsto za ulazak u parlament”, dodao je Arsić.

Poslanici pitali o spomenicima Đinđiću i Miloševiću

Iskoristivši mogućnost za postavljanje pitanja na početku sednice Skupštine Srbije, poslanici su zatražili od vlade obaveštenja o radu Agencije za restituciju, spomenicima Zoranu Đinđiću i Slobodanu Miloševiću, ali i o atmosferi u parlamentu. Vojislav Šešelj, lider SRS-a, rekao je da je odluka vlade da transferiše 13.257.000 dinara Skupštini Beograda za podizanje spomenika ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću protivpravna i zahtevao je od premijerke Ane Brnabić da je hitno povuče i da je preispita, „pošto Zoran Đinđić ne zaslužuje spomenik”.

Jovan Jovanović (Klub samostalnih poslanika) pitao je predsednika države, povodom inicijative za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Srbije i SRJ, „koji je bio simbol sveopšte propasti devedesetih godina, da li ostaje pri svojoj izjavi iz 2016. godine, da mu ne pada na pamet da se vrati u devedesete, da ga interesuje budućnost”.

Đorđe Komlenski (PS) pitao je vladu da li će imati isti aršin povodom pitanja odvajanja novca za izgradnju spomenika Slobodanu Miloševiću, kao što je to učinila za spomenik Zoranu Đinđiću? Dodao je: „Bez potrebe za ulazak u polemiku šta ko misli o jednoj i o drugoj osobi, radi se o istorijskoj ličnosti, bivšem predsedniku Srbije i SRJ, čoveku koji je ubijen u Haškom tribunalu, koji je do poslednjeg trenutka života branio čast i dostojanstvo ovog naroda i kao takav zaslužuje apsolutno identičan aršin, ako ne i bolji, od ovoga koji je vlada omogućila i obezbedila Zoranu Đinđiću”.

Neđo Jovanović (SPS) pitao je kada će biti nastavljen rad na kodeksu ponašanja poslanika, koji je potreban, jer „smo svedoci da niko ne odgovara za izgovorenu reč”, navodeći kao primer to što je Jovan Jovanović ostao bez ikakve sankcije za vređanje parlamenta, građana Srbije i „naročito poslaničku grupu SPS-a”. Dodao je da „niko ne može da dovede u sumnju činjenicu da je Slobodan Milošević učinio sve da sačuva državni interes, a istorijska je činjenica da je Srbija bombardovana zbog Republike Srpske i što je pokazao državničku veličinu odbijanjem sporazuma u Rambujeu”.

Đorđe Vukadinović (NS–ZSS) zatražio je od Ministarstva spoljnih poslova da kaže da li ostaje pri stavu da ni pod kakvim uslovima Kosovo ne može dobiti stolicu u UN? Dodao je da bi „rukovodstvo parlamenta pitao da li će nešto preduzeti da se ova loša atmosfera u parlamentu na neki način ublaži?” Konstatovao je da je „ova polarizacija pogubna, ovo je svesno ili nesvesno izgurivanje opozicije iz Narodne skupštine” i zaključio: „Opozicija van parlamenta je neka vrsta vanrednog stanja i to je nešto što niko ne treba da želi, mada mu se nekad čini komotnije i ugodnije”.