ponedeljak, 19.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:27
INTERVJU: DIMITRIS PAPAJOANU, koreograf i reditelj

„Kafe Miler” mi je promenio život

Imao sam 18 godina kada sam video tu čuvenu koreografiju Pine Bauš, koja je kod mene izazvala tako jaku fizičku reakciju da sam plakao i tresao se
Autor: Biljana Lijeskićutorak, 13.03.2018. u 22:00
С једне стране је била Пина Бауш, а са друге Боб Вилсон, два магнетна пола захваљујући којима сам могао да осетим и разумем позориште (Фото: Ж. Јовановић(

Dimitris Papajoanu slika uz pomoć ljudskih tela. Iako je slikar po obrazovanju, ne koristi platno, već pozorišnu scenu. To radi tako dobro da priznanja stižu iz čitavog sveta. Inspirisan je umetnošću, filozofijom, arhitekturom, literaturom, naukom. Kada je radio komad „Mrtva priroda”, koji je bio izveden na jednom od prošlih Beogradskih festivala igre, imao je na umu Teslu i Kamijev „Mit o Sizifu”.

Prošle sezone videli smo njegovo delo „Nigde” (Nowhere). Bila je to možda najkraća koreografija na prošlogodišnjem Beogradskom festivalu igre (BFI), od desetak minuta, dešavala se gotovo u tišini, ali se o njoj najviše pričalo. Zato ovih dana Papajoanu ima u rukama nagradu „Jovan Ćirilov – za korak dalje”, koju dodeljuje BFI, treću godinu zaredom.

Razlog je jasan, ovaj grčki vizuelni umetnik, reditelj, koreograf, izvođač, dizajner scenografije, kostima i svetla ide uvek za korak ispred ostalih. Iza njega je 25 koreografija, od spektakularnih, sa više stotina izvođača, do intimnih, malih predstava. U mladosti je bio i strip crtač, učio je ikonopis, a potom rešio da eksperimentiše i stvori novi vizuelni jezik. U dvadeset i nekoj godini života osnovao je plesni teatar „Edafos”, koji je imao publiku uprkos tome što se razlikovao od svega poznatog. U Atini je 2004. kreirao ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara, tog najvećeg šoua na planeti, što mu je donelo slavu, iako se on na nju ne obazire. Izgleda skromno, okrenut je sebi i voli tišinu. Kaže da „njegova ličnost traži izolovanost”, ali sada, u 54. godini života, kasno je za promene. Naša publika će sutra u 20 časova u Sava centru videti njegovo novo delo „Veliki krotitelj”, izvedeno u Atini prošle godine. Biće to nesvakidašnji uvod u 15. izdanje Beogradskog festivala igre, a posle toga Papajoanu sa svojim ostvarenjem putuje u Pariz.

– Predstava „Veliki krotitelj” deo je trilogije koju čine još i „Mrtva priroda” i „Osnovna materija”. To se desilo spontano, kada sam stvarao pojedinačno te komade nisam planirao da se to dogodi, ali je na kraju ta slagalica sklopljena. „Veliki krotitelj” govori o ljudskom postojanju, o kontrastu između materijalnog i duhovnog i o pokušaju da telo i um postanu jedno – kaže Papajoanu.

Zašto ste za ovo delo izabrali baš Štrausov valcer „Na lepom plavom Dunavu”?

Taj izbor bio je jednostavno samo moja šala.

Predstava „Nigde”, koju smo videli prošle godine, posvećena je Pini Bauš, slavnoj koreografkinji. Šta vam se kod nje posebno dopalo i šta vam je ona značila?

Kada sam prvi put video „Kafe Miler”, tu čuvenu koreografiju Pine Bauš, ona je zaista promenila moj život. Tada sam imao samo 18 godina i ta predstava je izazvala tako jaku fizičku reakciju da sam plakao, tresao se i to je sve preokrenulo u mom životu. Od tada pratim njen rad kao sva ostala pasionirana publika koja voli balet. Međutim, ona je za mene postala neka vrsta magnetnog pola, s jedne strane je bila Pina Bauš, a sa druge drugi magnetni pol – Bob Vilson. I to je bio jedini način da osetim i razumem pozorište uopšte.

Pina Bauš, nažalost, nije više sa nama, a poznato je da nameravate da u Plesnom teatru u Vupertalu, gde je ona bila dugogodišnji direktor, postavite svoju predstavu. O čemu je reč?

Ne znam koje ću delo izvesti u Pininom pozorištu, a ne znam ni kako će ono izgledati, iako se zna datum premijere, ali se radujem činjenici da ću tamo stvarati. To kažem zato što sam u ovo što danas radim ušao bez koncepta, ne nudim stav i poruku, jer je u osnovi mojih dela sumnja i drugačiji pogled na svet.

Imali ste specifičan profesionalni put, studirali ste slikarstvo, bavili se stripom, šta je bilo ključno da se okrenete drugim vidovima umetnosti?

Ne postoji ta vrsta prekretnice. Nikada nisam doneo tu odluku jasno i racionalno, već je sve došlo samo. Nije dospelo spolja, već iz moje unutrašnjosti, iz moje duše. Jednostavno je došlo. Da, studirao sam slikarstvo kod čuvenog grčkog slikara Janisa Caruhisa, a on je bio u tome više nego dobar, a uz to je bio i filozof. Postoji neka vrsta posebnosti kada ste slikar po profesiji, a ona se ogleda u tome što na poseban način možete da vidite stvari i nešto što obični ljudi ne mogu. I kada jednom otkrijete tu vrstu gledanja na svet koji vas okružuje, to je nešto što vas zauvek odredi, promeni i to vas na kraju neprekidno prati. Danas sve doživljavam na taj način, drugačije od uobičajenog.

U decembru prošle godine bili ste nagrađeni u Rimu, na manifestacija „Premio Europa”, priznanjem koje je vrsta evropskog oskara za dramsku umetnost, a žiri je naveo da je to zbog vaših specijalnih rezultata u evropskim teatrima. Tada su priznanja za životno delo primili Džeremi Ajrons i Izabel Iper, kako ste doživeli tu vrstu uvažavanja?

Tada sam dobio specijalnu nagradu i reći ću vam da je ona najprestižnija kad je reč o živom pozorištu. Takođe znam da sam do sada nekoliko puta bio nominovan i tek sada sam je dobio. Da, jesam svestan da sam ovih poslednjih godina neko ko je u modi i u trendu i zbog toga sam počastvovan. I to je sve što mogu o tome da kažem.


Komentari1
bd943
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Veliki kompliment ovom internacionalnom umetniku koji je svojom originalnošću u specifičnom svetu scene i savremenog tetra izgradio svoj autentični likovni jezik dokazavši da je likovnost srž teatra.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja