nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 13.03.2018. u 22:00 Anica Telesković

I „Nadurena devojčica” povećava privredni rast

Ukupni prihodi kreativnih industrija čine 13,5 odsto BDP-a, odnosno 4,7 milijardi evra. – Plan je da država sistemski podrži ovaj sektor
Премијерка Ана Брнабић се обраћа учесницима конференције (Фото Влада Србије)
„На­ду­ре­на де­вој­чи­ца”, Уро­ш Пре­ди­ћ

„Nadurena devojčica”, čuvena slika Uroša Predića, provirivala je ispod sakoa Tijane Pelakovljević-Bugarski, upravnice Galerije Matice srpske, kada se pojavila na bini Jugoslovenske kinoteke kao jedna od učesnica konferencije „Kreativna industrija”. Ova devojčica, ipak, bila je modernija verzija od one s Predićeve slike iz 1879. godine. Na ušima je imala plave slušalice, a u ruci je držala pametni telefon. Ta majica na događaju zapravo je predstavljala najbolji primer kako tradicionalne galerije i muzeji mogu da uhvate korak sa savremenim vremenom i doprinesu rastu ukupne ekonomske aktivnosti zemlje.

A po onome što se čulo u Jugoslovenskoj kinoteci, doprinos kreativnih industrija bruto domaćem proizvodu (BDP) odnosno svemu što građani i privreda stvore za godinu dana je značajan. Ove industrije, u koje se ubrajaju: reklamiranje, arhitektura, zanati, dizajn, film, televizija, video, fotografija, sektor informaciono komunikacionih tehnologija, izdavačka delatnost, muzeji, galerije, biblioteke, muzička, scenska i vizuelna umetnost u BDP-u učestvuju sa 7,1 odsto.

Prema istraživanju Svetske banke, kreativci domaćoj privredi doprinose više nego neki tradicionalni sektori kao što je građevinarstvo (pet odsto). Ukupni prihodi kreativnih industrija čine 13,5 odsto BDP-a, odnosno 4,7 milijardi evra. Prosečni godišnji rast u poslednje tri godine iznosio je 6,4 odsto, što je brže od ostatka privrede. U ovom sektoru registrovano je 31.835, što čini 10,1 odsto od ukupnog broja preduzeća u Srbiji, a u njima je zaposleno 110.574 osobe. Čak 67 radne snage čine mladi od 25 do 44 godine.

Premijerka Ana Brnabić istakla je da je trenutak da država sistemski pomogne razvoj kreativnog sektora, pre svega u cilju podizanja konkurentnosti naše privrede, što će se odraziti na veće zapošljavanje i bolje plaćena radna mesta.

– Pored nesumnjivog ekonomskog potencijala, kreativne industrije imaju važnu ulogu u promociji istinskih vrednosti našeg društva i podizanju novih, modernih generacija, koje su spremne da se takmiče sa najboljima iz celog sveta u svim sferama – rekla je predsednica vlade dodajući da su oni koji rade u ovom sektoru i ambasadori Srbije u inostranstvu.

Ivan Petrović, predsednik Upravnog odbora „Egzit fondacije”, citirao je strane medije koji su ocenili da su ovaj festival i Novak Đoković dali mnogo veći doprinos pi-aru Srbije u svetu, neko da je ceo državni budžet potrošen u te svrhe.

– Mi kreativci se nismo baš najbolje snašli u vremenu treće industrijske revolucije, koja je iziskivala „krv, suze i znoj”. Ali se, izgleda dobro snalazimo u četvrtoj industrijskoj revoluciji, jer je u Srbiji snalažljivost drugo ime za kreativnost – rekao je Petrović i naveo primer kompanije „Nordeus”, čiju igricu igra 180 miliona ljudi širom sveta.

– Vlada treba da podrži one kompanije koje posluju u kreativnoj industriji, a koje su izvozno orijentisane – smatra Petrović.

Da su ove industrije u svetu priznate kao ključan element u globalnoj konkurenciji i „mekoj moći”, istakla je Ljiljana Rogač-Mijatović sa Instituta za pozorište, film, radio i televiziju. Dodala je da je nekoliko zemalja u svetu preduzelo korake kako bi iskoristilo ovaj kao deo svog nacionalnog „narativa” koji se plasira investitorima i trgovinskim partnerima i da Srbija svetu treba da ispriča svoju priču. Kako ta kulturna diplomatija izgleda u praksi vidi se i na primeru Amerike, koja za svoju globalnu dominaciju treba da zahvali upravo popularnoj kulturi i filmskoj industriji.

Biljana Srbljanović, kao redovna profesorka Univerziteta umetnosti, istakla je da se uporno bori sa ovdašnjim zvaničnim kulturnim institucijama da njeni studenti, oni najmlađi i nepoznati zavrede njihovu pažnju.

– Pa sve i da nisu na nekom najvišem nivou. Lakše mi je da ubedim agenta u Nemačkoj da da priliku nekom od njih, nego ljude koji vode naše institucije kulture – negodovala je Srbljanovićeva.

O tome šta predstavlja kulturni kapital naše zemlje govorio je Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa.

U vreme kada je nastao (šezdesetih godina prošlog veka) Bitef je bio most između Istoka i Zapada, a i danas predstavlja most za Evropu koja je podeljena na Jug i Sever. Kao najveći kulturni kapital Srbija može da iskoristi to nasleđe Pokreta nesvrstanih.

– Sa tim zemljama mi moramo uspostaviti nove oblike kulturne saradnje koji su bazirani na kapitalu iz prošlosti – zaključio je Medenica.

Komentari8
9fa0f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan Brajovic
Kreativci, ovi ljudi? Ne verujem!
Milan Brajovic
Kakva kreativnost, sve sami mediokriteti, Brnabić, Rogač i ostali koktel-flasteri tzv. kulturnih manifestacija. Moc je moc, tvrda ili meka, a vi ste igraci moci, i nije vam mesto u kulturi.
Moma
Americka filmska industrija donosi milijarde dolara Americi. O propagandnom uticaju ne treba trositi reci. Nista ne treba zapostvati. Sve je vazno.
Мали Ђокица
16 индустрија а само 7,1% БДП? А некада је важило (за иностранство) да је ПОЉОПРИВРЕДА примарна привредна грана, индустрија као секундарна а све остало као терцијална привредна грана. Па нека је и креативна али 7.1% је бедна сума са којом се баш нико не може похвалити. А шта је са пољопривредом? Када ће она стати на ноге?
Ratko
Da li premijerkaka ozbiljno misli šta govori? Nema u ekonomiji napretka bez industrije i poljoprivrede. Sve ostalo su priče od kojih BDP neće da raste niti će biti izvoza i boljeg života građana.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja