subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:01

Svake godine milion pacijenata u bolnicama

Broj osiguranika koji su hospitalizovani sve veći, ali je sve kraće njihovo lečenje, pokazalo je istraživanje Instituta „Batut”
Autor: Jelena Popadićutorak, 13.03.2018. u 21:13
Сваки болесник проведе у просеку осам дана у болничкој постељи (Фото Д. Јевремовић)

Nešto više od milion pacijenata lečeno je u bolnicama i u kliničko-bolničkim centrima tokom 2016. godine, a prosečna dužina lečenja iznosila je 8,6 dana, podaci su Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Svaki hospitalizovani pacijent koristio je, u proseku, više od jednom (1,5 puta) laboratorijsku dijagnostiku.

U poređenju sa 2015. godinom broj hospitalizovanih pacijenata veći je za 4.274, a ostvareno je više od devet miliona bolničkih dana.

Iako je broj pacijenata koji su hospitalizovani sve veći, smanjuje se dužina njihovog boravka u bolnici, ukazalo je poslednje godišnje istraživanje „Batuta” o ostvarenim pravima osiguranika na stacionarnu zdravstvenu zaštitu.

Pacijentima je tokom 2016. godine za ostvarivanje prava na lečenje i rehabilitaciju u okviru 123 stacionarne državne zdravstvene ustanove na raspolaganju bilo 38.298 bolničkih postelja.

– Razlozi za to su sve veći udeo starijih u ukupnom stanovništvu, produženje životnog veka, ekonomska kriza, dominacija hroničnih nezaraznih bolesti, nedovoljno sprovođenje preventivnih mera i aktivnosti – kažu u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

U „Batutu” kažu da je neophodna racionalizacija, odnosno smanjenje broja bolničkih postelja.

– Neophodno je smanjiti broj kreveta za kratkotrajnu i dugotrajnu hospitalizaciju, a istovremeno uvećati broj postelja rezervisan za stacionarno lečenje specifične patologije, starije populacije i za palijativno zbrinjavanje – predlažu stručnjaci iz Instituta „Batut”.

Kada je reč o nezi najtežih bolesnika, koji su u poslednjoj, takozvanoj terminalnoj fazi karcinoma, oni su u odeljenjima za palijativnu negu ležali oko 11 dana. Inače, tokom 2016. u jedinice za palijativno zbrinjavanje u 23 zdravstvene ustanove primljeno je 3.805 pacijenata.

U KBC „Zvezdara” i u Opštoj bolnici u Boru za palijativnu negu rezervisano je 30 postelja, a u Negotinu 20. U svim ostalim ustanovama broj kreveta je mnogo manji i iznosi između pet i 15.

Prema podacima „Batuta”, tokom 2016. obavljeno je manje operacija po specijalisti nego prethodne. Pre dve godine izvršene su 421.703 operacije u 503 sale, a jedan specijalista u proseku je uradio 149 ovih intervencija.

– Broj operacija povećan je u odnosu na 2013. i 2014. Međutim, nakon tog perioda uočava se trend pada broja operacija. Tokom 2016. ukupan broj planiranih operacija nije ostvaren – zaključili su istraživači ove ustanove, ne želeći da komentarišu eventualne razloge za to.

Zanimljivo je istaći da je broj pacijenata koji su izvršili laboratorijsku dijagnostiku u poslednje tri godine prepolovljen. Tačnije, u 2016. neku vrstu laboratorijske analize obavilo je 3,7 miliona osiguranika, a prethodne godine godine taj broj je iznosio 7,2 miliona.

– Uočava se znatno smanjenje korišćenja laboratorijskih zdravstvenih usluga, što može biti posledica racionalnijeg upućivanja osiguranih lica na laboratorijske pretrage, razlike u načinu evidentiranja broja pacijenata, korišćenja privatne prakse, snabdevenosti laboratorija odgovarajućim reagensima, odnosno opremom – prokomentarisali su u „Batutu”.

Kada je reč o zdravstvenim uslugama za koje postoje liste čekanja, broj pregleda obavljenih skenerom uvećan je za šet odsto, a ostvareno je 12 odsto više tretmana fizikalne medicine i rehabilitacije u odnosu na 2015. godinu. Pravo na rendgensku dijagnostiku ostvarilo je više od milion osiguranika, a širom Srbije obavljeno je skoro dva miliona rendgenskih pregleda.

U „Batutu” kažu da se tokom 2016. godine mesec dana duže čekalo na ugradnju implantata u ortopediji (kukovi i kolena), što znači da su pacijenti ove operacije morali da zakažu 378,4 dana unapred.

Nešto kraće, 324 dana, čekalo se na operaciju katarakte sa ugradnjom specijalnih sočiva, što je za 15 dana više nego godinu dana ranije.

U „Batutu” objašnjavaju da se naš zdravstveni sistem suočava sa raskorakom između uvođenja novih tehnologija, inovativnih terapija i raspoloživih sredstava za zdravstveno osiguranje.

Osim toga, proširuju se prava osiguranika (npr. broj pokušaja vantelesne oplodnje, preventivni pregledi školske dece, genetska dijagnostika retkih bolesti), a nisu obezbeđeni novi izvori finansiranja. Sa svim ovim problemima suočavaju se i zdravstveni sistemi u drugim zemljama, pa je neophodno dugogodišnje sprovođenje niza mera kako bi oni bili prevaziđeni.


Komentari0
68e96
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja