nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 13.03.2018. u 21:33 A. Vuković

Obeležena godišnjica rođenja vojvode Stepe Stepanovića

U znak sećanja na slavnu istoriju koju on simboliše, povodom 162 godine od rođenja, poštovaoci njegovog lika i dela položili vence i cveće na spomenik u Kumodražu
Представници Савеза удружења потомака ратника Србије 1912–1920. код споменика (Фото: А. Вуковић)

Smrknutog čela i prkosno stisnutih usana prekrivenih brkovima, strogog držanja i sa rukama iza leđa, sa brda na obodu grada, spomenik vojvodi Stepi nadzire Beograd. I dan-danas, kao da sa ovog vidikovca u Kumodražu slavni vojskovođa motri na svoj narod. Dao je on mnogo ovoj zemlji, boreći se za nju u svim oslobodilačkim ratovima koji su se vodili od 1876. do 1918. godine. Bio je tu uvek kad je trebalo nepokolebljivo krenuti u borbu za svoju braću. Zato su, ispred ovog spomenika, u znak sećanja na slavnu istoriju koju on simboliše, povodom 162 godine od rođenja vojvode Stepe Stepanovića, poštovaoci njegovog lika i dela položili vence i cveće.

– Kazujte svojoj deci da uče istoriju, jer kroz prošlost se vidi i budućnost – poručio je Ljubomir Marković, predsednik Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije 1912–1920. godine, odajući poštu velikom vojskovođi.

Venci su položeni u okviru manifestacije „Dani vojvode Stepe” koja će biti održana i danas u Čačku i sutra u selu Stepanovićevo, nadomak Novog Sada.
Na skupu u čast jedne od najznačajnijih figura naše prošlosti pročitana je pesma „Tamo daleko” u znak sećanja na sve junake koji su za oslobođenje otadžbine dali svoje živote.

Po polaganju venaca na spomen-obeležje, delegacija poštovalaca vojvode Stepe uputila se i do njegove kuće u Kumodražu.
U zgradi moravskog tipa, podignutoj sredinom 19. veka, vojvoda se rodio kao treće od petoro dece Ivana i Radojke, objašnjava Aleksa Vladičić, koji se stara o kući.

Sa šajkačom na glavi, domaćin imanja priča o nekadašnjem stanaru zdanja koje uživa status kulturnog dobra od velikog značaja.

– Vojvoda Stepa je u rodnom selu proveo detinjstvo i završio osnovno obrazovanje. Onda je upisao artiljerijsku školu, preteču današnje vojne škole, gde je bio najbolji u klasi. Već na drugoj godini prekinuli su ga srpsko-turski ratovi – vraća se Vladičić na početke velikog vojvode koji je potom vojničkom veštinom i hrabrošću blistao i u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.

– Kao mlad oficir skrenuo je pažnju na sebe i obezbedio napredovanje. Već 1912. godine istakao se kao komandant koji je, po sporazumu o Balkanskom savezu, potpisanom takođe na današnji dan, spajao srpsku i bugarsku vojsku u ratu protiv Turske – ističe Ljubomir Marković, a zatim podseća i na slavne „epizode” iz vojničkog života vojvode Stepe kao što su opsada Jedrena, Cerska bitka, Kajmakčalan...

Posetioci kuće u Kumodražu, slušajući domaćine, razgledaju prostrano seosko dvorište u kome se nalaze i pomoćne zgrade. U samom domu vojvode Stepe, izložba fotografija i novinskih članaka. U susednoj prostoriji – sačuvano ognjište na zemljanom podu i predmeti iz prošlosti – naćve, kazan, hoklice, sofra... i sanduk koji je pripadao vojvodi.

I dok privode kraju obilazak, gosti su u jednom saglasni. Ovaj „komadić” srpske istorije ne sme se zaboraviti, a oni će, kažu, i dalje ponosno i dosledno čuvati tradiciju naroda.

Kuća vojvode Stepe

Kuća vojvode Stepe u Kumodražu obnovljena je pre nekoliko godina s ciljem da postane kulturno-istorijski kutak prestonice u kome će ljubitelji istorije i radoznalci moći da se upoznaju sa životom našeg slavnog vojskovođe. Gosti, kaže domaćin Aleksa Vladičić, navraćaju, ali bi, s obzirom na važnost vojvode Stepe za Srbe i Srbiju, trebalo da ih bude mnogo više. Nada se da će s lepšim danima i posetioci pristizati u većem broju. Pre dve godine produžena je linija 25P, pa se sada ovim autobusom, ali i autobusom 33, do Stepinog doma može lakše stići.

Heroj koji je delio sudbinu naroda

Vojvoda Stepa Stepanović (1856–1929) bio je jedan od najistaknutijih srpskih vojskovođa. Čin vojvode stekao je vojničkim veštinama koje je iskazao u ratovima od 1876. do 1918. godine. U dva navrata bio je i ministar vojske. Posle Radomira Putnika, u najvećoj meri je zaslužan za utvrđivanje i sprovođenje organizacione osnove srpskih oružanih snaga. Važio je za starešinu koji je delio sudbinu svojih vojnika i naroda, a njegov najveći vojni uspeh kao vojvode bio je proboj Solunskog fronta, što ga je uvrstilo u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata. Bio je komandant slavne Druge srpske armije, vojskovođa i pobednik sa Jedrena, Cera, Kolubare, Puste Reke i Solunskog fronta. Godinu dana po završetku rata povukao se iz aktivne službe posle 46 godina. Nije voleo niti očekivao povlastice, a mir je pronalazio u šetnjama pored Morave. Zabeleženo je da je bio toliko pošten da je svoju prvu penziju vratio poštaru smatrajući da je u pitanju previše novca.

Ostatak života proveo je skromno u Čačku, a sopstvenu grobnicu i sahranu platio je sopstvenom ušteđevinom ni ne pomišljajući na sahranu uz najviše počasti. Od države je za života želeo samo da mu pokloni ostarelu i oslepelu kobilu Vilu, ionako predviđenu za odstrel. Životinja ga je nadživela a na njegovom poslednjem ispraćaju, 1929. godine, vukla je kola na kojima se nalazio njegov kovčeg

Komеntari1
37574
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
"Казујте својој деци да уче историју, јер кроз прошлост се види будућност..." Ово је поучна порука за све оне, који би се, зарад "еуропејства", и америчког "сна" о демонкратији, продали за шаку туђих новчаница! Нека је вечна слава и хвала узорном, храбром војводи Степи Степановићу! Српство га никада заборавити неће!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja