petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 14.03.2018. u 22:00 Jasna Petrović-Stojanović

Još dva nameta na gorivo

Iako naša zemlja ima najviše takse na derivate u regionu, Nacrt zakona o naknadama predviđa da se iz cene goriva pokrivaju naknade za biogorivo i energetsku efikasnost od ukupno 25 para po litru, što će puniti državnu kasu sa dodatnih četiri miliona evra

Usvajanjem novog zakona o naknadama, vozači u Srbiji će kroz cenu goriva, umesto dosadašnjih pet, plaćati sedam nameta. Predlog je da se uvede naknada za biogorivo i energetsku efikasnost od ukupno 25 para po litru benzina i dizela, odnosno kilogramu tečnog naftnog gasa. Vozači poslednjih godina plaćaju i posebne takse za markiranje i monitoring goriva, obavezne rezerve, akcize i PDV, što umnogome opterećuje cenu goriva u Srbiji.

Država će, po osnovu ovih novih 25 para, za tri milijarde litara prodatog goriva u budžet upumpati još oko četiri miliona evra. Udruženje naftnih kompanija Srbije zato apeluje na vladu da, umesto da Zakonom o naknadama uvodi nove naknade, nađe način da cenu goriva rastereti, jer promet derivata neće očekivano rasti, što će doneti manji priliv para u budžet.

Tomislav Mićović, generalni sekretar ovog udruženja, kaže da je već sada potrošnja goriva znatno manja od očekivane, te da je lane ukupan promet svih derivata bio veći za svega 0,5 odsto, odnosno za oko 30.000 tona veći nego u 2016. godini.

– Ako država želi da kamioni i autobusi sipaju gorivo i u Srbiji, a ne da samo prođu kroz našu zemlju, moraju da rasterete cenu goriva.

Upoređujući zemlje s kojima se graničimo, ali i region, jasno se vidi da su dažbine u Srbiji, pogotovo kada je o dizelu reč, ubedljivo najviše. Ukupne takse, naknade i akcize iznose 720 evra na 1.000 litara, dok su u Makedoniji ovi nameti gotovo upola manji – 395 evra, u BiH 506, a Crnoj Gori 617 evra. Drastična je razlika kod tečnog naftnog gasa, čiju bi potrošnju Srbija, kao i sve ostale zemlje koje pretenduju da poštuju propise EU i ekologiju, trebalo da stimuliše, jer je reč o ekološki najprihvatljivije gorivu. Dok su ukupne takse na TNG u Srbiji 315 evra na 1.000 litara, u Hrvatskoj su 127, a u Rumuniji 147 – ističe Mićović.

Pri tome ne treba gubiti iz vida da potrošači uz sve to plaćaju i sedam miliona evra konzorcijumu privatnih kompanija, koji je država izabrala da markira i radi monitoring goriva, iako za to već postoji nadležna tržišna inspekcija, koju potrošači takođe plaćaju kroz akcizu. Dakle, reč je o duplom trošku.

Upitan da li bi bar ovaj namet mogao da se ukine, Mićović odgovara da upravo ove godine ističe petogodišnji ugovor s pomenutim konzorcijumom, te da su od Ministarstva rudarstva i energetike zatražili da se uradi sveobuhvatna analiza efekata ove mere, kako bi se unapredio sistem kontrole tržišta, ali veruju da će se ugovor produžiti po automatizmu i da će ovaj trošak potrošači i dalje nepotrebno plaćati. Sistemom markiranja nezadovoljni su svi obveznici markiranja, dakle kompanije koje uplaćuju celokupnu akcizu u budžet.

S druge strane, vozači će, po svoj prilici, duplo duže od očekivanog morati da plaćaju i naknadu za obavezne naftne rezerve, za šta se plaća 2,6 dinara na svaki litar, plus PDV, jer je do sada tek polovina prikupljenog novca zaista i utrošena za kupovinu obaveznih rezervi, pa se postavlja pitanje na šta je taj novac potrošen.

– Srbija definitivno nije usaglasila svoju akciznu politiku sa zakonodavstvom Evropske unije. Kako bi se cena goriva rasteretila, neophodno je uvesti akcizu na ugalj, koks, prirodni gas, usaglasiti nivo akciza na duvan i alkohol sa uobičajenim u EU. Ukoliko država ima dilemu oko nivoa taksi na gorivo, neka se samo osvrne na to kolika su državna zahvatanja u zemljama sa sličnim BDP-om po glavi stanovnika – zaključuje Mićović.

 

Komentari8
0ab21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Moma
Cudno. ne vidim Hvatsku I Sloveniju na listi. Mozda bi trebalo staviti I Madjarsku, zasto ne? Ovako lista deluje tendenciozno.
Лазић
Сад су били избори, имали сте шансу да промените нешто. Реална просечна плата је 30000 динара а гориво скупље него у западној Европи. На све таксе и порезе опет таксе. Могли су из постојећих да определе та средства а свакако да раде на квалитету и да спусте цену. Путеви су нам очајни, гориво такође, школе, све. Ко узима тај новац?
borko
A zašto ne oporezuje dodatno kladionice i kockarnice, kao i duvan?
Катрамунаћ
А што ја да плаћам накнаду за биогориво? Коме то иде? Шта држава ради на том плану? И шта је то енергетска ефикасност? Зашта иду те паре? Ма шта и ја питам када знам да се ради о обичној пљачки на сва звона.
Andreja Ilic
Pre nekoliko dana sam došao do podatka da država ima 9712 direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava. Na to treba dodati silne firme koje država finansira iz raznih razloga. Koliko zaposlenih stoji iza tog broja, ni Bog sam ne zna. Privreda sigurno ovo ne može da izdržava. Prihod od carina je ravan nuli. Državi jedino preostaje da udari po grbači naroda i da neumereno otima. Iskreno, očekujem da se uskoro uvede i akciza na vodu, pa taksa za ekološku vodu, onda taksa za efikasno upravljanje vodom u slavinama i t.d. Lupam ja gluposti, samo ću im dati ideju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja