nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35

Spomen-obeležje Stefanu Nemanji radiće ruski vajar

Profesor Aleksandar Rukavišnjikov pobednik je međunarodnog konkursa za izradu spomenika rodonačelniku loze Nemanjića
Autor: Daliborka Mučibabićpetak, 16.03.2018. u 22:50
Споменик ће бити између Железничке станице и Немањине улице (Фото А. Васиљевић)

Ruski vajar prof. Aleksandar Rukavišnjikov pobednik je međunarodnog konkursa za izradu spomen-obeležja Stefanu Nemanji na Savskom trgu. Njegov kolega i direktor Nacionalnog muzeja Kine Vu Veišan osvojio je drugu nagradu, dok je skulptor Zoran Ivanović trećeplasirani, rezultati su objavljeni na sajtu Društva arhitekata Beograda.

Tako je glasao devetočlani žiri javnog dvostepenog nadmetanja raspisanog 27. septembra prošle godine dodelivši nagrade dvojici od četvorice inostranih umetnika koje je pozvao da učestvuju na konkursu.

Italijanski vajar Robert Barni i slovenački Mirsad Begić mogu da računaju na obeštećenje od po 5.000 evra. Za isti iznos biće umanjena prva nagrada od šest miliona dinara i druga od tri miliona dinara. To znači da će Rusu pripasti 45.000 evra, a Kinezu 20.000 evra. Treća nagrada vredna je milion dinara.

Spomenik utemeljivaču srpske državnosti Stefanu Nemanji na Savskom trgu, između zdanja Železničke stanice i Nemanjine ulice, trebalo bi da bude otkriven u prvoj polovini 2019. godine, kada se bude slavilo 800 godina od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Zgrada Železničke stanice biće preuređena u Muzej srednjovekovne Srbije čim se izmesti železnički saobraćaj iz Savskog amfiteatra zbog gradnje „Beograda na vodi”. Prvog jula stanica će biti zatvorena za putnički i teretni saobraćaj.   Savski trg treća je lokacija na koju se od decembra 2015. šetala buduća skulptura osnivača srpske srednjovekovne države.

Ona je najpre, na predlog tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, trebalo da bude u parku Manjež, potom je u aprilu 2017. pomerena stotinak metara niže na ugao Nemanjine i Kneza Miloša – ispred zdanja A kompleksa arhitekte Nikole Dobrovića oštećenog u NATO agresiji.

Tada je odlučeno da se raspiše međunarodni konkurs i određen je, za naše prilike, izuzetno vredan nagradni fond. Pet meseci kasnije na sednici Skupštine grada, odbornici su pomerili spomenik nekoliko metara niže na Savski trg.

U obrazloženju takve odluke navedeno je: ...„imajući u vidu činjenicu da je reč o Stefanu Nemanji – tvorcu države koji zaslužuje i treba da zauzme reprezentativno – centralno spomeničko mesto u gradu.

U tom smislu, Savski trg kod Železničke stanice je reprezentativnija lokacija za podizanje spomenika, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da je zgrada sadašnje Železničke stanice predviđena za Muzej srednjovekovne Srbije”...

 


Komentari14
1a5f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

василије
Што дубље тонемо у садашњости, то се даље враћамо у прошлост. Туга.
Мирослав
А да ли бисте могли да напишете ко је шести аутор, то јест вајар из Београда?
Stevo
Histerija podizanja spomenika. Zar je stvarni zivot toliko uzasan da nudi samo beg u kameno doba?
Вера
Зар су све земље ”хистеричне” зато што имају тако пуно споменика, а не тако оскудне као Србија која се буди и труди поново да означи себе и своју постојање? Свако овеличава своје, посебно на Западу. Зашто то да не ваља за Србе бар сада? Деценијама је ограничаван па и уништаван српски идентитет. Крајње је време да и српски народ означи своје предке и значајне људе и које су му одлике што га чине посебним да би био признат као народ. То су првенствено језик (азбука), културна и геокполитичка имовина историјски документовани. Споменици су потсетници и саставни део идентитета.
Preporučujem 16
nenad jankovic
Sve je u redu samo, ne mogu shvatiti kako je neko mogao da odbije originalan predlog gospodina Vucica.
SLOBODAN MIKAVICA
Beogradu trebaju ostvarenja veliki arhitekata po kojem su svetski gradovi postali meta tourista. Beograd nije takav slucaj, On ima atmosferu i ljude ali ako se govori o arhitektoskom i urbanom uredjenju on to nema. Uzmite samo primjer grada Bilabao u severnoj Spaniji. Zahvaljujuci Muzeju Gugenhajm od arhitekte Franka Gerija i drugim modernim zahvatima, Bilbao je postao meta turista iz cele Evrope i sveta. Bojim se da arhitektura buduceg Beograda na vodi nema nista ekspsiolno ako da po tome beograd nece biti posebno prepoznatljiv,

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja