ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:37

Si­rij­ska vi­zi­ja pu­to­pi­sca Ra­do­va­na

Autor: Branko Pejovićsubota, 17.03.2018. u 22:00
Насловна страна књиге у којој су сабране репортаже објављене од 1957. до 1966.

Uži­ce – „Ov­de je vr­lo te­ško za­ve­sti mir. Uvek se, ka­žu, ne­ko bu­ni. Ne­ko je ne­za­do­vo­ljan. Fe­u­dal­ci mo­žda, tr­gov­ci mo­žda, fe­la­si sva­ka­ko, rad­ni­ci na­rav­no... Tre­ba uve­sti red u ovoj ze­mlji is­pre­ple­ta­noj be­dom i sja­jem, mo­der­nim ko­li­ma i krn­ti­ja­ma. Is­pre­ple­ta­noj ve­se­lim i ozbilj­nim, sko­ro le­de­nim li­ci­ma...” Ovo je no­vin­ski za­pis iz Si­ri­je, ze­mlje sil­nih stra­da­nja i ra­za­ra­nja po­sled­njih go­di­na. Ali dav­no na­pi­san, vi­zi­o­nar­ski, pre vi­še od po­la ve­ka. Te 1964. go­di­ne pu­to­vao je u Da­mask no­vi­nar Ra­do­van Po­po­vić, ta­da na po­čet­ku no­vi­nar­ske ka­ri­je­re u užič­kim „Ve­sti­ma”, a ka­sni­je du­go­go­di­šnji no­vi­nar i ured­nik „Po­li­ti­ke”, naj­ve­ći srp­ski knji­žev­ni bi­o­graf. 

O tim Ra­do­va­no­vim ra­nim ra­do­vi­ma (1957–1966), o po­če­ci­ma nje­go­ve no­vi­nar­ske avan­tu­re du­ge šest de­ce­ni­ja sve­do­či ne­dav­no ob­ja­vlje­na knji­ga Po­po­vi­će­vih re­por­ta­ža i za­pi­sa iz tog pe­ri­o­da „Osmeh rod­ne go­di­ne”. U njoj se, uz pri­če iz na­ših se­la i va­ro­ši te pu­to­pi­se iz Mo­skve, Is­tan­bu­la i dru­ge, na­la­zi i po­me­nu­ta pri­ča „Si­rij­ski mo­ti­vi”, ob­ja­vlje­na u li­stu „Ve­sti” 14. ma­ja 1964. go­di­ne. Za­pis ko­ji je gle­dao is­pred svog vre­me­na.

„Ov­de se u ovoj ze­mlji ne­što do­ga­đa. Na uli­ca­ma se vi­di, na uli­ca­ma Da­ma­ska, Hom­sa, Ha­me, Ale­pa... Voj­ska na sva­kom ko­ra­ku. Za­u­sta­vlja vo­zi­la, kon­tro­li­še, mar­ši­ra po po­li­go­ni­ma oko pu­ta. Ov­de se ne­što do­ga­đa, po tr­gov­ci­ma se vi­di. Bo­ja­žlji­vi su. Ni­su čak ni gr­la­ti, kao što, ka­žu, ume­ju da bu­du. A tr­go­va­ca ov­de ima pu­no, na sva­kom ko­ra­ku”, be­le­ži ta­da mla­di Ra­do­van i re­či­ma stva­ra sli­ku:

„Mi­ri­si ko­ji opi­ja­ju. Mu­zi­ka ko­ja uz­bu­đu­je. U ve­li­kom ba­za­ru ve­li­ki ko­ma­di svi­le, đer­da­ni, po­su­đe zlat­no, sre­br­no. Svi­la jar­ke bo­je, ve­li­ke tu­be... Ašči­ja mno­go. Mi­ri­šu je­la sva­ko­ja­ka. Al­vi naj­vi­še, ba­kla­va ta­ko­đe. Na rin­gla­ma do­tra­ja­lih špo­re­ta krč­ka­ju se je­la od pi­rin­ča, od krom­pi­ra, ra­zni so­so­vi. Mi­ris go­li­ca pro­la­zni­ke, ma­mi, opi­ja. I mu­zi­ka tre­šti, sko­ro kod sva­ke rad­nje. Iz­vi­ja­ju se to­no­vi ko­ji uz­bu­đu­ju, Evro­pej­ca po­go­to­vu. Na uli­ci ži­vo, buč­no sko­ro kao u ba­za­ru. Voj­ska, stu­den­ti, de­voj­ke, stu­dent­ki­nje idu u gru­pa­ma, pri­ča­ju. Ne­ko­li­ko ih fe­re­džu sta­vi­lo. Pred ula­zom u ču­ve­ni da­ma­ski sa­jam, po­red re­ke Ba­ra­de, pro­dav­ci sit­nih dran­gu­li­ja na­pa­sno vam nu­de ži­le­te, no­ži­će, ogle­dal­ca, lan­či­će...”

Pi­še Po­po­vić o sta­rom i mo­der­nom Da­ma­sku ko­ji su ura­sli je­dan u dru­gi, o tom drev­nom gra­du gde do­la­ze lju­di sa svih stra­na, ur­ne­be­snoj ga­la­mi u sa­o­bra­ća­ju, o ču­ve­noj Uma­ja­da dža­mi­ji, ko­ju je 705. go­di­ne gra­di­lo 12.000 lju­di, a u ko­ju se te 1964. ulaz pla­ćao je­dan do­lar ako ni­ste mu­sli­man.

„Ta­kav je Da­mask, ovaj grad u ko­me ži­vi ne­kih po­la mi­li­o­na lju­di. U ko­me se ne­što do­ga­đa. U Si­ri­ji se ne­što do­ga­đa. Voj­ni­ci pred sva­kom dr­žav­nom usta­no­vom, ban­kom, po­štom... Zlu ne tre­ba­lo”, za­klju­ču­je ta­da Ra­do­van ovaj pu­to­pis o Si­ri­ji, ko­ju je rat­no zlo sna­šlo u ovom mi­le­ni­ju­mu.

Po­vo­dom svo­je du­ge no­vi­nar­ske ka­ri­je­re i ob­ja­vlji­va­nja knji­ge „Osmeh rod­ne go­di­ne”, Ra­do­van Po­po­vić ka­že da je imao sam sre­ću da ra­di po­sao ko­ji vo­li: „Sve što sam ura­dio do sa­da ura­dio sam po­sma­tra­ju­ći i raz­go­va­ra­ju­ći. Vo­leo sam da pu­tu­jem i dr­ža­la me je ra­do­zna­lost, ka­rak­te­ri­stič­na za mla­de lju­de. Učio sam od ve­li­kih ’Po­li­ti­ki­nih’ re­por­te­ra kao što su Goj­ko Ba­no­vić, Vuk Tr­nav­ski, Mi­ša Goj­ko­vić... Ni­šta ne bih ura­dio da ni­sam imao pri­ja­te­lje, pa ni ove knji­ge ne bi bi­lo bez pri­ja­te­lja.”


Komentari0
7f657
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja