subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 18.03.2018. u 22:00 Slobodan Bubnjević

Prvi došljak u našem Sunčevom sistemu

Objekat nazvan ’Oumuamua (na havajskom jeziku „pionir”) ne kreće se po elipsi, kao sve što kruži oko Sunca, ima oblik cigare, a naučnici nisu uspeli da utvrde da li je to možda svemirski brod
Објекат је описиван као свемирска цигара (Илустрација European Southern Observatory / М. Корнмесер)

Pojavljuje se kao jedva vidljiv trag u noći. Pre dvadeset nedelja na snimcima Pan-STARRS teleskopa sanjivi postdoktorand Rob Verik s Havaja zapaža objekat koji će biti nazvan ’Oumuamua i za koga će se ispostaviti da je prvi došljak izvan Sunčevog sistema. Nakon toga, objekat je posmatran svim za to raspoloživim teleskopima.

Međutim, novo svetlo na neobičnog uljeza sada je bacio naučni rad u kome je učestvovao i naš Igor Smolić iz Instituta za fiziku u Beogradu, a koji je upravo objavljen u astronomskom izdanju uglednog magazina „Nature”. Rad ukazuje da je čudnovato nebesko telo (koje i dalje privlači ogromnu pažnju kako astronoma, tako i medija) još zanimljivije nego što smo zamišljali.

’Oumuamua stiže u naš planetarni sistemu brzinom od 26 kilometara u sekundi, prividno dolazeći iz sazvežđa Lire, a pomenuti Pan-STARRS teleskop, na vrhu planine Maui na Havajima, snima ga kad se već bio primakao Zemlji.

Ono što odmah, s prvim snimcima, uzbuđuje istraživače poput Verika i njegovog kolege Marka Mikelija, kao i slavne Karen Mič, koja između ostalog ima na raspolaganju posmatračko vreme na Habl teleskopu, jeste putanja ovog objekta. Podaci pokazuju da se novi objekat ne kreće, kao sve što kruži oko Sunca, po elipsi, nego mu je putanja otvorena, hiperbola, što ukazuje samo na jedno – da nije došao iz Sunčevog sistema.

Prvi došljak iz međuzvezdanog prostora, uočen u našem sistemu, nekoliko puta menja ime. Prvo je klasifikovan kao kometa, ali kako on to nije, prvi put u istoriji vrši se promena oznake komete u asteroid, da bi potom bio klasifikovan, što je samo po sebi takođe bilo prvi put, oznakom 1I/2017 U1 gde I potiče od reči interstelar (objekti se obično označavaju s A od asteroid, C od kometa ili P kod kometa sa periodom kraćim od dva veka). Uz to će dobiti ime ’Oumuamua, poteklo iz havajskog jezika, a znači „pionir”, odnosno „onaj koji dolazi prvi“.

Upravo objavljeni rad po nazivom „The tumbling rotational state of 1I/’Oumuamua” u „Nature Astronom-y” pokazuje – sasvim neočekivano – da uopšte ne postoji dominantna osa, nego da se objekat u svom kretanju tumba. I da to znači da je verovatno imao divlju prošlost, zbog koje je dospeo u takozvano – pobuđeno stanje rotacije.

„Vremenska skala za prestanak tumbanja je duža od starosti Univerzuma, i za različite materijale u radu iznosimo da je to vreme od 40 do 4.000 milijardi godina”, kaže potpisnik ovog rada, Igor Smolić, objašnjavajući da to vreme zavisi od perioda rotacije, dimenzija, oblika i svojstava materijala objekta.

„Ovo znači da kada je jednom počeo da se tumba, on to nije prestao. A kako su sudari u međuzvezdanoj sredini izuzetno malo verovatni, a samim i mogućnost pobude, 1I/’Oumuamua je počeo da se tumba u planetarnom sistemu odakle potiče, i nastaviće tako i nakon kratke posete Sunčevom sistemu”, smatra Smolić.

Tim kojim inače rukovodi doktor Vesli Frejzer s Univerziteta Kvins u Belfastu analizirao je sve dostupne fotometrijske podatke, kako bi na osnovu njih bila ustanovljena boja, zatim oblik asteroida, kao i pomenuti čudnovat način na koji rotira.

„Direktno je posmatrana samo varijacija sjaja ovog objekta, gde je maksimalni sjaj deset puta veći od minimalnog. Za objekte Sunčevog sistema, a mislim pre svega na asteroide, ovo je veoma neuobičajeno, to jest samo jedan u 10.000 ima ovakve varijacije sjaja. Na ove varijacije utiče oblik, ali i karakteristike površine objekta”, objašnjava Smolić.

Najveće uzbuđenje, barem u medijima, još od samog otkrića izaziva oblik neobičnog došljaka (s odnosom dužine i širine 5:1). Izrazita izduženost ovog kamena prikazana je na ilustraciji koja je, inače, nacrtana u ESO-u.

Asteroid je opisivan kao svemirska cigara, s asocijacijama na SF roman Artura Klarka „Susret s Ramom” u kome se pojavljuje svemirski brod sličnog oblika. Neki istraživači iz inicijative Breakthrough zaista su, mada bez uspeha, pokušali da snime radio-talase kako bi proverili da nije slučajno ipak reč o svemirskom brodu.

Međutim, dok se prvi uljez u našem sistemu, odnosno prvi koga smo uspeli da spazimo, udaljava (nazad) u međuzvezdani prostor, najveće pitanje koje ostavlja za sobom je – zašto je on uopšte bio prvi? Zaista, zašto ih nismo videli do sada?

Komеntari5
ad3a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksic Predrag
Hleba i soli,pa da docekamo pobratima kako valja.
МиланМ
На жалост многих, научници су тренутно уверени да није у питању свемирски брод. Наравно међу 125 милијарди галаксија, колико их сада препознаје Хабл, и нека је у свакој галаксији по 100 милијарди звезда, мора да има и свемирских бродова сличних овом свемирском камену, тамо негде.
bane
Stiže 4,jula i onda Američki predsednik.......
Sasa Trajkovic
Kosmos krije mnoge tajne a mi smo samo sićušna kap u moru koje nas okružuje....
islam hajrudin
Ponekad zastane u senci (debeloj hladovini)Jupitera i onako po naski zapali cigaretu,uvuce dubok dim pa se setno zagleda u Daljinu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja