ponedeljak, 28.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 18.03.2018. u 22:00 Aleksandra Petrović
DA LI JE U SRBIJI DOŠLO DO FEMINIZACIJE PRAVOSUĐA

Žene sude, a muškarci brane

Odlazak jačeg pola iz sudova počeo je devedesetih godina prošlog veka, a danas lepši pol dominira ne samo u sudnicama već i na studijama prava

U srpskim sudnicama dominiraju žene, a u advokatskim kancelarijama muškarci, dok je u tužilaštvima i dalje izjednačen odnos snaga kada je reč o polovima. Deljenje pravde polako ali sigurno postaje ženski posao. Od ukupno 2.626 sudija u svim sudovima u Srbiji, danas je 1.860 žena i 766 muškaraca. Od ukupno 706 javnih tužilaca i njihovih zamenika u svim tužilaštvima u Srbiji, danas je 390 žena i 316 muškaraca. Od 9.661 advokata u svim advokatskim kancelarijama u Srbiji, 64 odsto su muškarci (6.183), a 36 odsto su žene (3.478). Od oko 1.500 brucoša na Pravnom fakultetu u Beogradu, dakle onih koji su se letos upisali na studije, čak 70 odsto su devojke, a 30 odsto momci.

To su rezultati malog istraživanja koje je „Politika” sprovela povodom statistike iz godišnjeg izveštaja o radu sudova, koju je prošle nedelje saopštio predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Dragomir Milojević. Ostale podatke dobili smo iz Advokatske komore Srbije i sa Pravnog fakulteta u Beogradu, a tužioce smo prebrojali na osnovu spiskova na sajtu Državnog veća tužilaca.

U svim sudovima u Srbiji treba da ima ukupno 2.990 sudija, prema odluci Visokog saveta sudstva. Popunjeno je 2.626 sudijskih mesta. Prosečna starost sudije u Srbije je 53 godine, a sudskog osoblja 44 godine.

Uporedili smo podatke i sa brojnim stanjem iz 2010. godine, posle opšteg izbora sudija, kada je na sudijskoj funkciji bilo 1.700 žena i 700 muškaraca (ukupno 2.400 sudija). Tada je broj muškaraca za sudijskim stolom bio nešto manji od jedne trećine, a danas se približava jednoj četvrtini.

Danas je brojno stanje sudija povećano za 226, a u toku je konkurs za još 307 sudijskih mesta. Najviše kandidata prijavilo se iz redova sudijskih pomoćnika, od kojih je 1.277 žena i samo 415 muškaraca, što je takođe blizu jedne četvrtine.

Kako ocenjuje ovakvu polnu strukturu pravosuđa, pitali smo predsednika Udruženja pravnika Srbije dr Milana Škulića, profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu.

– Evidentno je da dolazi do jedne vrste feminizacije pravnih studija. Poslednjih godina imamo i znatno više asistenata i profesora ženskog pola, što je posledica toga da je na Pravnom fakultetu već godinama veći broj studentkinja nego studenata. U većini evropskih država, kao i u SAD, daleko više ima profesora, docenata, asistenata i studenata prava muškog pola, kao i sudija muškaraca – kaže dr Škulić.

Pre samo tri decenije srpskim pravosuđem dominirali su muškarci, naročito u Vrhovnom sudu i nekadašnjem Saveznom sudu Jugoslavije, podseća profesor.

– Poslednjih nekoliko decenija trend je potpuno obrnut, što je posebno upadljivo u prvostepenim sudovima, ali i u višim i apelacionim, pa i u VKS. U osnovnim sudovima sada je tek oko 15 procenata sudija muškaraca – navodi profesor.

Smatra da je neophodno sprovesti jedno složeno sociološko-ekonomsko pa i psihološko istraživanje razloga za takvu situaciju.

– Početkom devedesetih godina prošlog veka došlo je do ogromnog odliva kadrova iz pravosuđa. Mnoge sudije i tužioci odlazili su u tada daleko bolje plaćenu advokatsku profesiju jer nisu mogli da prežive sa platom od desetak maraka. To je bilo vreme kada je veliki broj muškaraca napustio pravosuđe – podseća dr Škulić.

Zbog promenjenog društveno-ekonomskog sistema i socijalnih razlika, sada je došlo do jedne vrste sociološke kontroverze. Žene su i emancipovane i obrazovane, ali u svesti većine građana još postoji tradicionalna podela na muške i ženske uloge, gde se od žene očekuje da bude sklonija „stabilnijem i mirnijem radnom okruženju”, kako bi imala više vremena za brigu o porodici, pre svega o deci.

– Čini se da većina žena pravnica očekuje da će to lakše postići u pravosuđu nego, na primer, u advokaturi. Međutim, pitanje je da li je to zaista realno u današnje vreme, jer sadašnji sistem izbora sudija, a naročito ako uslede najavljene ustavne promene, očigledno ne omogućava da žena koja je završila Pravni fakultet bude iole brzo birana za sudiju. Ako posle najmanje četiri godine studija ima sreće da nađe posao, što najčešće zahteva da prvo volontira, ona će tek posle dve godine staža u pravosuđu imati uslov da polaže pravosudni ispit, koji je veoma težak i zahteva nekoliko meseci mukotrpnog učenja. Potom se realno ne može očekivati da bude brzo izabrana za sudiju, čak iako je veoma kvalitetna, jer je mnogo drugih odličnih kandidata sa dužim stažom – objašnjava dr Škulić.

Sve će biti dodatno komplikovano, dodaje profesor, ako zaživi sistem obavezne obuke putem Pravosudne akademije.

– Ista ta pravnica će tada morati da prođe i tu obuku u trajanju od dve i po do tri godine, pa ako nakon toga bude birana, ona će već uveliko biti blizu trideset godina, ili starija, što će je objektivno dovesti u situaciju da će teško i uz velike napore moći da se bavi i svojom profesijom i decom, ako bude uopšte uspela da stvori porodicu u tim okolnostima. Kada bi se neko bavio dubljim istraživanjem, verovatno bi u pravosuđu pronašao veliki broj žena koje su neudate ili su rodile samo jedno dete, upravo iz navedenih razloga – kaže dr Milan Škulić.

Kao jedan od odgovora na pitanje zašto žene ipak rado odlaze u sudije i tužioce, profesor navodi da u pravosuđu nema razlike u platama između žena i muškaraca.

– Nije sporno da je u Srbiji emancipacija žena daleko odmakla, ali ona ne treba da se ogleda samo u brojkama nego i u sveukupnom odnosu prema ženama i njenom mestu u društvu.

Danas žene sudije i tužioci imaju veoma teške predmete i veliku opterećenost na poslu, što je oprečno sa patrijarhalnim shvatanjima i ulogom žene kao majke i stuba porodice. Sve to ukupno deluje poprilično konfuzno i atipično – zaključuje profesor dr Milan Škulić.

Brojčana prevlast žena u odnosu na muškarce očigledna je i u nastavnom osoblju u školama, kao i među lekarima. Sudeći prema broju devojaka i mladića na studijama prava, budućnost pravosuđa je u ženskim rukama. Među javnim beležnicima i izvršiteljima takođe je veliki broj žena.

Komentari12
84212
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljiljana
Pa, 36% žena advokata nije malo. A biće ih sve više.
Mikica
Naravno totalni pad ugleda sudstva. Ne vrede ni po lule duvana.
Зоран Јовановић
Е сад можемо да наставимо да славимо 8. март...
nikola andric
''Uzroci'' i ''razlozi''. Razlika je da mi ne pitamo koje razloge je imao zemljotres da unisti Skoplje. Uzroci su ''prirodne pojave'' razlozi su proizvod misljenja. Uzrok nedostatka ''mladozenja'' u Srbiji su bili ratovi u kojima je Srbija ucestvovala. Miraz i adoracija muske dece su bili posledica. Ipak mada razlog za nedostatak ''mladozenja'' vise ne postoji jos uvek imamo ''obicaj'' veceg vrednovanja muske dece. Vrsta ''kineskog paradoksa'' po kome Kinezi ne zele zensku decu. Otkud im onda taj broj stanovinka? Srpski muskarci ne zele da se oproste od svoje drustvene pozicije bazirane na proslim dogadjajima koji su presli u naviku ili tradiciju. Kao ''mamine maze'' oni su razmazeni pa nije cudo da su prevazidjeni svojim sestrama. Ja sam se uvek osecao neugodno kad sam uporedjivao moju ljubav prema mojim sestrama prema njihovoj ljubavi prema meni. Razmisljanje o toj razlici me je dovelo da navedenih ''uzroka i razloga ''.
Miloš
Oho, ovo treba pokazati ministru Mihajlović, da vidimo tu ravnopravnost polova na delu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja