sreda, 18.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Ršumović: Od srećnih mladih ljudi rastu srećni odrasli ljudi

utorak, 20.03.2018. u 10:44
Љубивоје Ршумовић (Фото Р. Крстинић)

Danas se obeležava Svetski dan pozorišta za decu i mlade i tim povodom, na poziv Udruženja za razvoj pozorišta za decu i mlade - AS SITEJ Srbija, pesnik Ljubivoje Ršumović uputio je poruku u kojoj skreće pažnju na značaj dramskog stvaralaštva za decu i mlade.

On je ukazao na dve vesti, koje su prema njegovom mišljenju, obeležile početak ove godine i bile neopravdano skrajnute od opšte pažnje.

Naime, finski učitelji i nastavnici su dobili preporuku da svoje učenike nauče da budu srećni, a Vlada Novog Zelanda, posle 170 godina pravne bitke, donosi zakon kojim se Vanganui, sveta maorska reka, proglašava živim bićem.

„Status srećnih ljudskih bića u Finskoj i status pravnog lica maorske reke na Novom Zelandu, daju nam nadu da još postoji šansa da se u svetu počne ozbiljno razmišljati o opstanku života na planeti Zemlji”, istakao je Ršumović.

On se zapitao zar nije jedan od zadataka pozorišne igre, one kojoj su ciljna grupa mladi ljudi, da te mlade ljude učini srećnima, uveren da „samo od srećnih mladih ljudi rastu srećni odrasli ljudi, od kojih na kraju postaju srećni građani srećne zemlje”.

„Zar nije drugi od ciljeva pozorišne igre za najmlađe vaspitanje o suživotu sa prirodom, sa biljem, životinjama i prirodnim bogatstvima, rekama, morima i jezerima, planinama i šumama? U detinjstvu fascinirani i ekološki obrazovani mladi ljudi, pokušaće i uspeće da nauče i svoje roditelje i ostali odrasli svet, šta je održivi razvoj i kakvo se bogatstvo krije u biodiverzitetu koji nas okružuje”, poručuje Ršumović.

Put kojim uveliko ide savremena civilizacija, konstatuje pak omiljeni dečiji pesnik, nažalost nije put umetnosti i nije put sreće i nikako nije put koji vodi ka odbrani planete Zemlje od nemilosrdnih trkača za profitom i zagađivača međuljudskih i međudržavnih odnosa, koji nam prete bezobzirno atomskom katastrofom.

„Takve je sad teško prevaspitati! Ipak, ako bi svet odmah shvatio i prihvatio finski i novozelandski primer, ako bi odmah zabranio proizvodnju plastičnog oružja-igračaka, ako bi ukinuo kičerske reklame i šund-serije na televizijama, ako bi mlade ljude, odmah po rođenju, fascinirao lepotom, igrom i slobodom, možda bismo za koji vek imali srećnu, čistu i lepo vaspitanu planetu”, naglašava Ršumović.

On podseća da se Nikola Tesla fascinirao elektricitetom kao dete, igrajući se sa svojom mačkom, milujući je po leđima.

„Ličnost čoveka se formira u detinjstvu. 'Dete je otac čoveka', znao je i rekao pre dve stotine godina Vilijam Vordsvort, engleski pesnik”, napisao je Ršumović u svojoj poruci za Svetski dan pozorišta za decu i mlade. (Tanjug)


Komentari4
099ea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevo
Kad bi mogli napraviti kalup pa stancovati srecnu decu. Bolje je da svako ide svojim putem, u srecnim ili nesrecnim okolnostima. Sa ljubavi ili bez nje. Najbolje je zivot osetiti u svim dimenzijama srece i nesrece, sto zavisi od mnogih okolnosti. Maksim Gorki, kojeg je deda tukao svako vece, nekad toliko da se nije znalo da li ce preziveti, prerana smrt oca, majka sa vise brakova, beda, bosonogi lutalica, izrastao je u gorostasa ruske knjizevnosti. Mozda nije bio srecan ali je bio velik. Nesto ne znam da je i Andric bio srecan u svojoj nesreci? Ali, za jubileje, mora se malo "zaseceriti", razumem.
Popić Milenko
Pogledah fotografiju i knjigu u Ršumovićevim rukama. Jasno vam je, zbog dizajna na sivom tvrdom povezu koji je, kažu, davno uradio Jova Jovanović Zmaj i crvenih bridova na listovima, da ju je izdala Srpska književna zadruga. Osnovana 1892. godine! Po meni, za kulturu ovog naroda jedna od njegovih najvažnijih adresa. Kako je, čujem, u problemima koji prijete njenom opstanku, pomoći joj se, kome je milo znati, može uplatom članarine od 1.300,oo dinara. Na popustu kod kupovine knjiga, valjalo bi se, otuda, samo ljubazno zahvaliti.
Твртко
Врло опасна теза. Емпиријски, "срећа" у детињству готово редовно резултира "несрећом" у одраслом добу. Наравно, питање је шта је "срећа", али ако је то задовољење сваког дечијег прохтева - онда то води у размаженост. Пример са Теслом није везан за срећу, већ за радозналост, љубопитљивост, и истраживачки дух једног малог детета које, можда, уопште није било срећно у датим тренуцима. "Срећа" за дете често некореспондира са оним што ће га у одраслом добу учинити срећним. Ршум је наравно мени важан и његове песме су обележиле моје детињство, али као и онај чика који га је инспирисао да спева "Миш је добио грип" - тако и ја имам своју тачку гледишта која га моли да буде пажљивији када говори о дечијој срећи јер његове речи имају изузетну тежину. Он, можда, тога и није свестан. Децу треба васпитавати, а не "усрећивати".
Popić Milenko
Ršumović, kao i uvijek pitak i lekovit, kao njegov zlatiborski potok. Kako je otprilike za njega kazao Duško Radović, čovjek na Ršumovićevoj i dječijoj frekvenciji. Naše tri unuke, dobi od tri do devet godina, odavno sam naučio interesu i ljubavi prema ljepoti i nemjerljivoj raznovrsnosti Tvorevine /Ljuba je ovdje, bliže zakonodavnoj leksici, zove biodiverzitetom/. Ona će im, siguran sam, biti čvrsto uporište i sidro naspram, nečijim naumom, ponuđenog virtualnog svijeta koji bi da je potisne i nadomjesti. S punim povjerenjem, što im se ionako ne kosi sa interesom, usvojile su moju tvrdnju da djeca od igre rastu. A igra je i sloboda. Žao mi je, a ne dešava se baš rijetko, vidjeti djecu koja, čini mi se, ni na čemu toliko ne zavide vršnjacima, koliko mobilnom telefonu. U čiji su ekran, tu pored njih, sa toliko pažnje i sa osmijehom, predugo i redovno, zagledani mama ili tata. Ili oboje, istovremeno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja