sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Najstarija srpska gimnazija uskoro u novom ruhu

Sremski Karlovci trebalo bi da postanu „srpski Hajdelberg”, najavio ministar Mladen Šarčević
Autor: D. Jokić Stamenkovićutorak, 20.03.2018. u 11:33
Грађена у 19. веку, лепа и данас (Фото А. Васиљевић)

Posle 42 godine Karlovačka gimnazija, najstarija škola te vrste u Srbiji, dobiće novo ruho, jer je u toku obnova fasade na ovoj obrazovnoj ustanovi od posebnog nacionalnog značaja. U Programu modernizacije škola Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja finansira i obnovu vodovodno-kanalizacione mreže čuvenog zdanja u Sremskim Karlovcima, a ukupna vrednost investicije je 202.808 evra.

Velelepna, kitnjasta zgrada građena u srpsko-vizantijskom stilu u kojoj funkcioniše najvremešnija srpska gimnazija izgrađena je 19. oktobra 1891. godine, jer je prvih sto godina nastava bila organizovana u starom objektu Latinske škole. Završetak najveće obnove u njenoj novijoj istoriji najavljen je za 14. april, a kako teku radovi juče je proverio i Mladen Šarčević, ministar prosvete.

On je ocenio da je Karlovačka gimnazija „institucija i da je njen doprinos srpskom obrazovanju nemerljiv”.

– Vreme je da se ide korak dalje od promocije studiranja u Srbiji i da uradimo ono što su mnoge zemlje već učinile. Sremski Karlovci trebalo bi da postanu „srpski Hajdelberg”, odnosno grad obrazovnog i kulturnog profila gde bi se svi postojeći kapaciteti uključili u postizanje tog cilja. Ovo je veoma ozbiljna priča, postoji ideja i više od nje – kazao je ministar Šarčević, koji je juče upravo o ovom projektu razgovarao i sa sremskim episkopom Srpske pravoslavne crkve Vasilijem.

Jučerašnjem sastanku u Sremskim Karlovcima prisustvovali su i Mihalj Njilaš, pokrajinski sekretar za obrazovanje, i Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. Radovan Kovačević, v. d. direktora Karlovačke gimnazije, najavio je za naš list da će odmah po okončanju grejne sezone početi i rekonstrukcija vremešne kotlarnice, ali i da uskoro sleduje i minimalno proširenje prostora.

– Trenutno imamo 538 đaka. Interesovanje za našu školu je sve veće. Nameravamo da u toku letnjeg raspusta preuredimo podrum i učionice i tako u budućnosti dobijemo prostor za proširenje. Novost je što od septembra uvodimo i latinski i norveški jezik kao prvi strani jezik. Naši gimnazijalci sada uče sedam živih stranih jezika, uz još dva klasična, latinski i starogrčki – naglašava direktor gimnazije, koja od 1990. godine funkcioniše kao filološka.

Pored toga što se ističu znanjem i osvajanjem nagrada na republičkim i međunarodnim takmičenjima, đaci ove škole sve su poznatiji i po turističkim turama koje svakodnevno od 10 do 17 časova organizuju u svojoj gimnaziji, staroj 227 godina. Pored Spomen-biblioteke, sa fototipskim izdanjem Miroslavljevog jevanđelja, koje je o svom trošku štampao i 1897. godine školi poklonio kralj Aleksandar Obrenović, gimnazijalci posetiocima pripovedaju razne legende o školi i njenim učenicima i profesorima. Dovoljno je pomenuti samo neke od njih – Simu Milutinovića Sarajliju, Jovana Steriju Popovića, Branka Radičevića, Milana Jovanovića Batuta, Vasu Stajića, Borislava Mihajlovića Mihiza, Vidu Ognjenović…

Pet škola koje stvaraju najbolje ambasadore Srbije u svetu

Titulu obrazovnih ustanova od posebnog nacionalnog značaja nosi pet srednjih škola u zemlji. Na sednici vlade u maju 2007. godine školama od Posebnog interesa za Republiku Srbiju proglašene su beogradske Filološka i Matematička gimnazija i Karlovačka gimnazija u Sremskim Karlovcima. Godinu dana kasnije tom titulom ovenčana je i Prva kragujevačka gimnazija, dok je Škola za muzičke talente u Ćupriji institucija od posebnog nacionalnog interesa od samog osnivanja 1993. godine. Specifičnost ovih škola je što se, za razliku od ostalih, finansiraju direktno iz republičkog budžeta, a koliko to znači, govori primer Karlovačke gimnazije, koja je, prema svedočenju profesora Radeta Zejaka, njenog direktora u vreme sticanja titule, dobila i gotovo dupliran budžet. Sem po istorijskim osobenostima, posebnom nastavnom planu i karakterističnim odeljenjima sa po dvadesetak učenika iz cele zemlje, ove ustanove izdvajaju se i po uspesima đaka, koji su najbolji ambasadori Srbije u svetu.


Komentari3
a3c16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Б. Сланкаменац
Кад видите да на новом аутобусу нису зашрафљни деклови и да клапћу у вожњи или су искидане гуме за заптивање врата, нису ту криви путници већ техничка контрола која допушта да такав аутобус изађе. Када видите да вам у улици седи радник градске чистоће са метлом и ђубром, пуши и не ради ништа, није за то крив радник јер он зна да и други тако раде, без последица, већ онај, непосредни руководилац, који ни сам не држи до хигјене па не контролише учинак. Када вам направе аутобуску станицу, "Новоградска" у Земуну, као асвалтно острво око кога је земља па по киши гацате до тротора, нису ту криви путници, већ пројектант и.... у опште "од главе риба смрди"!
Твртко
Српски Хајделберг, или Српски Сион би требало мало и да личи на Хајделберг. У Хајделбергу нема, поуздано знам, дивљих депонија као што је то случај са Карловцима. Такође, ако долазите из правца Штудгарта неће вам се десити да уништите свој ауто труцкањем као што ће вам се десити када у Карловце долазите из Београда. Такође, у Хајделбергу свака улица има тротоар и банкине, у Карловцима нема ниједна - чини ми се. Излетници у Хајделбергу за собом не остављају трагове, у Карлвцима само љубитељи бачених пластичних кеса уживају кад погледају у Стражиловски поток. Елем, да не будем "небеневолентан" ... наравно да је дивно што се Гимназија сређује и наравно да Карловци дуго времена плаћају данак што су били презрени од кумунистичке власти, али ... ако се позивамо на Хајдлелберг ... хајде да будемо ... Хајделберг. Није лепо да деца уче школу у средини која је контаминирана отпацима и комунално неуређена. Деца која уче у таквој средини и сама постају таква.
zubac
Bravo za komentar. Uskoro cemo se udaviti u djubretu, a vi sto bacate imajte obzira prema nama kojima to smeta.
Preporučujem 16

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja