utorak, 14.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 23.03.2018. u 13:15 Dušica Milanović
BELEŠKA S PUTA: LONDON

Čuvar tradicije i različitosti

Glavni grad Velike Britanije tako posebnim čine Bakingemska palata, Hajd park i Trafalgar skver, ali i uživanje u restoranima svih kuhinja sveta i kosmopolitski duh metropole u kojoj živi oko 300 različitih nacija
Склад старе и најмодерније архитектуре (Фото Пиксабеј)

Često sam posećivala London i uvek na po pet-šest dana, tako da se nisam usuđivala da pišem o ovom ogromnom gradu, verujući da su moje posete nedovoljno duge za takav poduhvat. O ekonomskom, a pogotovu kulturnom značaju ovog megalopolisa napisane su mnoge knjige. Za nas su važni zapisi Dositeja, prvog prevodioca s engleskog jezika na srpski, pa veliko delo „Roman o Londonu” Miloša Crnjanskog, romani Borisava Pekića, koji mi je pričao kako je samo iz obilja i bogatstva ovog grada umeo da sagledava nas same i sebe samog.

Nakon najnovije posete shvatila sam da mogu, dok sam još pod utiskom, u nekoliko slika, da dočaram čitaocima šta London čini tako posebnim.

Počeli su da ga grade Rimljani u prvom veku, a danas u njemu živi devet miliona stanovnika i oko 300 različitih nacija. Kada u kompjuterski pretraživač ukucate ime grada dobijate sva objašnjenja za reč tradicija.

Tačno! London miriše na tradiciju, liči na tradiciju, i čuvar je tradicije.

Galerija Tejt za sladokusce

Ovog puta domaćica mi je bila taze stanovnik Londona: Jelena Zec, udata za Engleza Džonatana Makulaga, bankara, zainteresovana, kao i ja, i njen otac Petar Zec, da za kratko vreme vidimo što više i sadržajno provedemo vreme. I Jeleni je London još nov i zanimljiv jer se tek nedavno ovamo preselila iz Hongkonga.

Ovih dana u modernoj galeriji Tejt, pored stalne postavke, za sladokusce, upriličena je sjajna izložba Modiljanija. Ulaz je za stalnu postavku besplatan, ali za specijalne izložbe kao što je ova, plaća se ulaznica. Uživali smo u prekrasnim, najznačajnijim delima ovog velikog slikara koji za života jednom slikom nije mogao sebi ni ručak da plati, a sada su njegova dela među najskupljim na svetu.

U stalnoj postavci nalazi se i soba posvećena Marini Abramović. U centralnom delu jedne prostorije šarmirala me je skulptura „Vavilon”, čiji je autor Kildo Meireles, od poda do plafona napravljena od prvih modela radio-aparata. U podnožju su oni s početka prošlog veka, dalje sve savremeniji do tranzistora i najnovijih radio-telefona. Svi su uključeni na različitim frekvencijama i na različitim jezicima. Domišljata metafora koja kazuje sama za sebe.

Blago njima

U Nacionalnoj galeriji, koju sam posetila treći put, ponovo sam se susrela s delima svojih najdražih evropskih slikara od Gogena, Sezana, Ticijana, Velaskeza, Van Goga, Karavađa, Mikelanđela, Leonarda, Van Ajka, Monea, Manea, do Britanaca Gejnzbura i Tarnera... Koliko bogatstva i lepote, i otkud sve to baš u Londonu. Blago njima jer zaista poseduju blago.

Bili smo smešteni u jednom od najotmenijih kvartova, Mala Venecija, koji je dobio naziv po spletu kanala, na kojima su ukotvljeni brodići u kojima se živi preko cele godine, a pored Ridžen parka u kući s tablom na kojoj piše da je u njoj živeo Ben Gurion, otac izraelske države. Tako sam imala privilegiju da osetim miris otmenog Londona. Čuvaju Englezi i tablu s imenom Dositeja Obradovića na zgradi u kojoj je živeo.

Vestministerski most, ikona britanske prestonice (Foto Piksabej)

U neposrednoj blizini nalazi se i Ebi roud, ulica koju su „Bitlsi” opevali i ovekovečili, u kojoj se nalazi čuveni muzički studio. U njemu su, pored „Bitlsa”, snimali Prokofjev, Glen Miler, „Pink Flojd”, Marija Kalas... Iz tog studija se, u vreme Drugog svetskog rata, slušaocima obratio kralj Džordž Šesti, pobedivši u tom patriotskom govoru svoju urođenu mucavost.

Pozirali smo, imitirajući „Bitlse”, na čuvenoj Zebri u velikoj gužvi poštovalaca ovih muzičara svih generacija. Jedan mladić, ne mareći za hladnoću se čak izuo, na hladnoći, glumeći Pola Makartnija, koji je na čuvenom omotu albuma – bos. „Bube” i dalje prave pomamu u Londonu: Zebra u Ebi roudu ozbiljno narušava bezbednost pešaka, još od doba kada je fotograf Ijan Makmilan 1969. godine snimio članove legendarnog benda kako prelaze ulicu na ovom mestu. Ova lokacija je postala svojevrsna kulturna institucija koju tokom boravka u glavnom gradu Velike Britanije turisti obavezno posećuju.

Najpoznatija svetska adresa je 221 b Bejker strit. Tu je muzej Šerloka Holmsa, posvećen legendarnom književnom junaku, pisca ser Konana Dojla. Kad u nju zakoračite, ulazite u viktorijanski London i upuštate se u rešavanje misterija sa Šerlokom. U stvarnom životu Ulica Bejker nije do tridesetih godina prošlog veka imala kućne brojeve, pa ni 221 b.

Posetioci ovog svojevrsnog muzeja mogu da sede u Holmsovoj stolici pored kamina i da poziraju ili da prošetaju njegovom spavaćom sobom. Šerlokove stvari nalaze se na uobičajenom mestu: njegova lupa, violina, lula, hemijska oprema, blok s beleškama i persijske papuče. Spavaća soba doktora Votsona nalazi se na drugom spratu i gleda na malo dvorište iza kuće, dok je soba gospođe Hadson s prednje strane. Ove sobe sadrže lične stvari i privatne papire velikog detektiva, kao i veliki broj eksponata iz romana o njemu. Izložbena soba na trećem spratu sadrži nov prikaz voštanih figura iz romana.

Na Vest endu, čuvenom po mnoštvu pozorišta, u jednom od najpoznatijih, Vindamsu, gledala sam legendarnu predstavu Judžina O’Nila „Dugo putovanje u noć” s Džeremi Ajronsom i Lesli Menvil. Nakon deset godina pauze Ajrons je ponovo zaigrao na pozorišnim daskama i to s izuzetnim uspehom. Osetila sam svu harizmu Džeremi Ajronsa i tu savršenu glumačku tehniku koja baštini vekove engleske škole.

Otmen i uređen

Da je arhitektura preteča svih umetnosti svedoči i ovaj, vizuelno zaista otmen i uređen grad. Od poštovanja tradicije do istinskog ulepšavanja sopstvenog načina života, ovde je i najjednostavnija šetnja ulicama praznik za oči. Ne spominjući Bakingemsku palatu, Tauer, Vesminstersku opatiju, Koven garden, katedralu Svetog Pavla, Hajd park, Pikadili, Trafalgar skver, Glob teatar, sve ikone ovog grada koje se nalaze u svim vodičima, moram da istaknem raznovrsnost pabova, hotela, kafea, uživanje u restoranima svih kuhinja sveta, s raznovrsnim ukusima i mirisima koji dodaju kosmopolitsku notu Londonu.

I da ne zaboravim, žene na ulicama su veoma raznovrsno odevene, turista je na svakom koraku, a Engleskinje se izdvajaju elegancijom. Za naš ukus: prilično su oskudno odevene po zimi.

Komentari0
f904c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja