sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 20.03.2018. u 22:00 J. Antelj, I. Albunović

Neplaćeni računi još nisu uslov za dobijanje kredita

Crna Gora će uskoro u Kreditnom birou evidentirati i dugovanja za struju ali i porez i carinu. – „Politici” potvrđeno da kod nas, za sada, neće biti takvih izmena
(Фото Пиксабеј)

Elektroprivreda Crne Gore najavila je da će uskoro dostavljati podatke o dugu građana za struju kreditnom registru Centralne banke, koje će banke koristiti prilikom odlučivanja o pozajmicama.

To znači da će neredovne platiše – građani i firme biti zabeleženi na crnoj listi Kreditnog biroa. Kako prenose crnogorski mediji koliki će biti iznos duga za struju koji će banka uzimati prilikom odluke o odobravanju kredita još nije definisan. Takođe, da bi slika o kreditnim zaduženjima bila potpunija u narednom periodu, osim dugovanja za struju, naći će se i dugovanja po osnovu poreskih i carinskih obaveza.

Bankama u Crnoj Gori, kao i u Srbiji do sada su bili dostupni podaci samo iz registra o zaduženjima za kredite, minusa po tekućem računu i iznosi korišćenja platnih kartica…

Da li se i u Srbiji mogu očekivati slične promene još nije poznato. U Kreditnom birou Udruženja banaka juče su nezvanično za „Politiku” rekli  da bilo koja promena, što se tiče podataka koji  se registruju u Kreditnom birou, ne može biti uvedena preko noći.

– Trenutno nema takvih najava niti promena. Svakako će javnost o bilo kojoj promeni biti unapred obaveštena. Realno je da će se u budućnosti nešto dodavati, međutim to je zahtevan proces. Od donošenja odluke do sprovođenja odluke treba da prođe dosta vremena – rekli su nam u ovoj instituciji.

Iako su beogradski mediji prošle godine spekulisali da će se od 1. jula 2017. u dosijeima građana videti i dugovanja prema mobilnim operaterima, potvrđeno nam je da se to još nije dogodilo.  Inače ovo se periodično nezvanično pominje još od 2012. godine.

Šta sve Kreditni biro zna o nama? Nacionalni registar podataka o novčanim obavezama za sada, u svakom momentu, vodi evidenciju o tome da li je neko uredan ili neuredan platiša. Izveštaj Kreditnog biroa inače sadrže sve podatke o tekućim i potencijalnim obavezama građana. Sadrže zaduženja po kreditima, karticama, dozvoljenom prekoračenju, kao i obaveze po osnovu lizinga ili aktiviranih jemstava. U ovom izveštaju nalazi se, recimo, i podatak o tome da li je klijent žirant.

Prema izveštaju Kreditnog biroa, uredan platiša je onaj ko svoje obaveze izmiruje u roku do 60 dana od dana dospeća obaveze. Ono što klijente često zanima je koliko se dugo čuvaju podaci o kašnjenju sa otplatom kredita.

Prema podacima sa zvaničnog sajta Kreditnog biroa, čuvaju se tri godine, od poslednje prijave kašnjenja, odnosno nakon izmirenja ugovornih obaveza. To znači da su šanse za korišćenje neke od finansijskih usluga u naredne tri godine maksimalno smanjene, odnosno da u većini slučajeva banka neće hteti da odobri kredit, pozajmicu ili karticu.

Iako građani često govore da ih je za dobijanje kredita odbio Kreditni biro, odluku o odobrenju ili odbijanju ne donosi Kreditni biro već banka. Kako u Kreditnom birou ne postoje podaci o prihodima građana, niti postoji mogućnost uvida u stanje na njihovim računima, Kreditni biro ne može učestvovati u donošenju takve odluke.

Građani, inače, mogu da zatraže i uvid (ili izveštaj) o svim podacima koji su o njima zabeleženi u Kreditnom birou. Prvi izveštaj u godini je besplatan, dok se uvid (bez štampanog dokumenta) ne naplaćuje. Ukoliko pronađu pogrešan podatak, mogu da zahtevaju ispravku ili njegovo brisanje. Ako je zahtev opravdan banka ili druga finansijska institucija, koja je dostavila netačan podatak, dužna je da ga promeni u roku od 15 dana.

Komеntari1
d7339
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Па није први пут да каснимо на штету већине, а у корист појединаца, а вероватно ни задњи.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja