subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 21.03.2018. u 21:42 Marija Brakočević

Poziv za spas starijih i ugroženih

Pri Zavodu za hitnu medicinsku pomoć Beograda dežura koordinator koji pomaže u komunikaciji sa zdravstvenim i socijalnim službama
Број 011/3622-030 отворен за све којима је помоћ потребна (Фото Пиксабеј)

Halo, hitna pomoć! Nije mi dobro, bubnji mi u glavi, imam bolove u stomaku. Sam sam kod kuće, imam 80 godina, nemam kome drugom da se obratim. Ovaj vapaj nije nepoznanicama zaposlenima u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć Beograda. Kada prime takav poziv, lekari najpre procene da li je starija osoba u visokom zdravstvenom riziku datog momenta. Ukoliko nije, dobiće od dežurnog lekara savet šta treba najpre da uradi, ali i preporuku da se javi medicinskom timu najbližeg doma zdravlja ili službi neodložne pomoći.

Problemi ipak često iskrsnu i na toj adresi, pa se pacijent javlja na čuveni broj 194, iznova tražeći pomoć. Tada na scenu stupa koordinator za stare i socijalno ugrožene, koji već sedam godina radi pri Zavodu za hitnu medicinsku pomoć. Njegovo ime je Slaviša Stojanović, po struci je defektolog, specijalni pedagog i porodični terapeut. Dežura pokraj broja 011/3622-030, kako bi starijima i socijalno ugroženima pružio podršku u komunikaciji sa službama zdravstvene i socijalne zaštite.

– Moj zadatak je da uspostavim kontakt sa domovima zdravlja, centrima za socijali rad, reagujem u u slučajevima kada se detektuju žrtve nasilja... Javljaju mi se starije osobe koje su usamljene i koje obično nemaju nikoga. Tada koristim „Vodič za koordinaciju usluga zaštite starijih” Kancelarije za zdravlje starih, koji je napisala dr Irena Dželetović Milošević. Savetujem ih da posete klubove za penzionere, više se druže, priključe se izletima, a od mene mogu da dobiju telefone tih službi. Ipak, ne javlja mi se puno takvih ljudi. Službu više pozivaju oni koji su socijalno ugroženi – otkriva Stojanović, i dodaje da do onih u velikim problemima najčešće dolazi preko ekipa hitne pomoći koje na terenu zatiču starije, zapuštene, zaboravljene ili zanemarene osobe, odbačene od dece, rodbine i društva. Zadatak koordinatora je da takvo stanje što pre prijavi centru za socijalni rad.

Građani se često žale i na neadekvatan odgovor službi kućnog lečenja.

– Kada lekar u kol-centru hitne službe proceni da je s druge strane linije hronični bolesnik koji nije u visokom zdravstvenom riziku, upućuje ga na službu neodložne pomoći pri domu zdravlja. Dešava se da tamošnji lekari zbog velikog obima posla ne mogu da izađu na teren, pa se pacijenti ponovo obraćaju službi 194. Kolege iz kol-centra tada prebacuju vezu na mene i onda ja intervenišem u domu zdravlja. U većini slučajeva nailazim na dobru saradnju sa službom neodložne pomoći i ishod najčešće bude u korist starijih – otkriva koordinator za stare i socijalno ugrožene.

Služba koju on vodi postoji od 2011. pri Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć Beograda, a potekla je od projekta „Imate prijatelja” Kancelarije za zdravlje starih, koja funkcioniše pri Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda.

Koordinator za stare i socijalno ugrožene dnevno primi pet do šest poziva.

– Linija nije opterećena. Da li će biti više ili manje poziva često zavisi i od klimatskih promena – otkriva Slaviša Stojanović.

Godine života razlog za neodazivanje

Stariji spadaju među najčešće diskriminisane grupe u Srbiji, a glavni uzroci su negativna slika, stereotipi i predrasude o njima. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je identifikovao deset oblasti, to jest domena života u kojima se meri stanje u ostvarivanju ravnopravnosti. Jedan od njih je i zdravlje.

Kada je reč o diskriminaciji starijih u tom domenu, najnoviji podaci pokazuju da osobe između 65 i 74 godine čak 18,4 odsto njih smatra da su zbog ličnih karakteristika manje plaćeni.

– Da im je zbog neke od ličnih karakteristika otežan ili onemogućen pristup zdravstvenim ustanovama smatra 8,3 odsto starijih građana. Kao najčešći razlozi ističu se uzrast i invaliditet, a problemi su najzastupljeniji kod starijih od 75 – objasnila je nedavno poverenica Brankica Janković, na konferenciji „Socijalna inkluzija starijih – faktor rizika društva”. Istraživanje je potvrdilo i da od građana koji su pozivali službu hitne pomoći, njih 19,2 odsto je izjavilo da im se ta medicinska služba nije odazivala u svim situacijama. Problem je što je upravo uzrast, i to u čak 80 odsto slučajeva, bio razlog njihovog neodazivanja.

Komеntari1
a334a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan
Ima jedna prilicno nehumana pojava a to je da se dosta cesto postavljs pitanje starosti ugrozenog i na osnovu odgovora se donosi odluka o pomoci.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja