nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:50
U KULTURNOM DODATKU 24. MARTA

Zanos jači od pameti

petak, 23.03.2018. u 11:19
Марија Црнобори и Страхиња Петровић у „Ујка Вањи”

SEDAMDESET GODINA JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA

Stupica, ma koliko temperamentan i slobodouman, nije JDP-u darivao modernistički senzibilitet. Biće to baština Dedinca, onog istog koji je pisao normativne kritike o Stupičinim režijama, ali i nekadašnjeg nadrealiste. Kroz prepletaje energije reditelja-graditelja i senzibilitet nadrealiste usmerenog ka iskoraku iz klasičnog, razvijao se repertoar JDP-a

Krupan repertoar raskrupnjava darove glumaca, a raskrupnjava ih isto tako i krupno pozorište (Velibor Gligorić)

Kad bi izreka o imenu kao znamenju, nomen est omen, bila tačna, teatar koji danas postoji na beogradskom Cvetnom trgu ne bi se zvao Jugoslovensko dramsko pozorište. No, uzmemo li u obzir da je jugoslovenska ideja starija od država u čijim imenima je figurirao pojam Jugoslavija, te da se ona prvobitno odnosila na kulturni prostor koji nadilazi geopolitičke granice, onda se maksima po kojoj je ime – znak i te kako tiče ovog pozorišta. Priča o nastanku JDP-a nije zanimljiva samo sa stanovišta afirmacije kulturnog prostora. Pokazaće se da su političke okolnosti poslužile kao svojevrsna „scenografija“, da su uspostavile čvrst okvir, ali su umetnički razlozi snažnije odredili sudbinu ovog teatra.

Ispod teksta Dekreta Vlade FNRJ od 29. jula 1947, u kojem je pisalo: „Osniva se pozorište pod imenom Jugoslovensko dramsko pozorište“... potpisao se Josip Broz. No, sve što se događalo pošto je teatar osnovan, otvara pitanje da li je Tito uistinu znao kakvo pozorište osniva.

Priča započinje godinu dana ranije, kada je Bojan Stupica, boraveći u SSSR-u, posetio Moskovski hudožestveni akademičeski teatar. Vrativši se u Jugoslaviju, reditelj je 11. novembra 1946. Komitetu za umetnost i kulturu FNRJ predao Elaborat o Centralnom teatru Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Tako je, dakle, prvobitno trebalo da se zove novo pozorište.

Analizirajući prvih 25 godina JDP-a, Slobodan Selenić zaključuje: „O osnivanju ovog pozorišta odluku nije doneo kolektiv stvaralaca, nego je ’odluka doneta’, i to odluka koja je, po mnogim svojim osobinama, tipska i birokratska posledica mehaničke logike po kojoj će se najbolje pozorište dobiti ako se najbolji umetnici iz svih pozorišta okupe na jednom mestu.“

Aleksandar Milosavljević

Seksualna revolucija u 21. veku

Slobodna tržišna ekonomija obuhvatila i područje seksa. Onlajn biranje potrošačkih brendova i biranje seksualnih partnera postao je jedan isti postupak

(Ilustracija Dragan Stojanović)

Kada sam naišao na bombastičnu izjavu Džastina Garsije, istraživača sa čuvenog Kinsi instituta za proučavanje seksualnosti, roda i reprodukcije, shvatio sam da treba da sklopim još jedan kaleidoskop. Ta Garsijina izjava glasi: „U poslednja četiri miliona godina heteroseksualnog parenja desile su se dve velike promene. Prva, pre nekih deset do petnaest hiljada godina, tokom agrarne revolucije, kada je čovek postao manje pokretan i više vezan za jedno mesto boravka. Tada se i ustanovljava bračna zajednica, kao neka vrsta kulturnog ugovora. Druga velika promena dešava se sa pojavom i jačanjem interneta. Ranije, ljudi su svoje partnere upoznavali u bliskom okruženju, kroz porodicu i prijatelje. Sada upoznavanje preko interneta daleko prevazilazi svaki drugi oblik upoznavanja. A to iz temelja menja način na koji delujemo i u ’romantičnom’ i seksualnom pogledu. Sa stanovišta evolucije ovo je do sada neviđena promena.“

Drugim rečima, čim su se dokopali interneta ljudi su počeli da ga koriste da nađu partnere za „izlazak“ i, naravno, za seks. Kultura zasnovana na ideji „neobaveznog“ ili „jednokratnog“ seksualnog susreta u Zapadnom svetu razvija se poslednjih stotinak godina. U ovom vremenu ona se prosto sudarila sa svetom digitalnih aplikacija za „muvanje“ i „spajanje“ koje su, same po sebi, odigrale ulogu užarene komete koja udara u dinosauruski svet tradicionalnih rituala udvaranja i „vezivanja“. Svet se, posle ovog udara, i potonjeg susreta, nalazi u „neobeleženoj teritoriji“.

U kom pravcu se stvari kreću? Šta se dešava kada neko dosegne punoletstvo u doba tindera (aplikacija za „spajanje“, prim. red.)? Da li će ljudi (sazreli uz aplikacije) više ikada biti zadovoljni seksualnom ili emotivnom vezom sa samo jednom osobom? Da li je to, uopšte, više i bitno?

Stanko Crnobrnja

POZORIŠTE
Slatka svirepost braka

Specijalno iz Beča za Politiku

U predstavi Hotel Strindberg, koja se igra u bečkom Akademskom pozorištu, režiser Sajmon Stoun vešto je preradio Strindbergove drame u savremene priče o borbi između polova

Iz predstave „Hotel Strindberg” (Foto: Rajnhard Verner)

Evropsko pozorište otkrilo je Sajmona Stouna, Australijanca iz Melburna, na Bečkom festivalu 2013. godine. Ostalo je u sećanju da je Stoun svojom obradom Ibzenove Divlje patke potresao publiku do suza, pokazavši sa samo 28 godina zadivljujuće poznavanje ljudske prirode i smisao za psihološko nijansiranje. Na naše pitanje kako objašnjava svoju ranu zrelost, Stoun je odgovorio da je tome doprineo život njegove porodice u Bazelu, Kembridžu i Melburnu, koji mu je omogućio dodir sa različitim mentalitetima, i podučio ga opreznosti u donošenju sudova. Rođen u Švajcarskoj, gde je naučio nemački, Stoun se nakon bečkog gostovanja vratio u Evropu, prihvativši ponude najboljih pozorišta na nemačkom govornom području. O njegovom munjevitom uspehu najbolje govori podatak da je Stoun u poslednje četiri godine dva puta dobio austrijsku nagradu „Nestroj“, i dva puta bio pozivan na Berlinske pozorišne susrete, gde se po izboru žirija igraju najbolje predstave na nemačkom govornom području.

Za potrebe Hotela Strindberg Sajmon Stoun i njegov tim izgradili su spektakularnu scenografiju koja pokriva celokupnu visinu i širinu bine Akademskog pozorišta. Pred publikom je hotel na tri nivoa, sa fasadom od stakla, koja otvara pogled na šest soba i požarno stepenište. Staklo između publike i junaka pojačava voajersku poziciju, ali stvara i distancu, koju dodatno utvrđuje govor preko mikroporta. Rezultat je osećaj bliske daljine, koji će tokom predstave, naročito u njenom finalu, dobiti simbolično značenje nemogućnosti autentičnog odnosa sa drugim, kao i nemogućnosti muškarčevog bekstva iz sopstvenog unutrašnjeg pakla. U dve pauze tokom petosatnog trajanja predstave hotel će biti dva puta prezidan, pri čemu se radnja premešta iz prizemlja na više spratove i natrag.

Katarina Roringer Vešović

OPROŠTAJ OD STIVENA HOKINGA
Genije koji je pomerio granice znanja

Ubedljivo najdalekosežnija poruka je svakako apel Stivena Hokinga za dalja istraživanja i kolonizaciju svemira, jedinim pouzdani način da dugoročno obezbedimo opstanak i prosperitet naših potomaka

Upozoravao na rizik globalne katastrofe: Stiven Hoking (Foto AP/Markus Šrajber)

Ovih dana čovečanstvo se oprašta od Stivena Hokinga, jednog od najznačajnijih teorijskih fizičara našeg doba i u mnogo čemu najupečatljivije ličnosti u svetu nauke. Hokingov nepobedivi duh nadvladao je izazove teške bolesti – amiotrofične lateralne skleroze, usled koje poslednjih decenija nije bio u stanju da se samostalno kreće, pa čak ni da govori bez pomoći specijalnog sintetizatora glasa povezanog s računarom. Kada su, sada već davno, postavili dijagnozu, lekari su Hokingu saopštili da mu je verovatno preostalo tek nekoliko godina života. No naučnik je, ne predavši se, uz nepokolebljivu podršku supruge Džejn, sa kojom je imao troje dece, još duže od pola veka nastavio da pomera granice ljudskog znanja. Podsetimo se, dakle, sasvim kratko, na najbitnije među Hokingovim brojnim otkrićima i doprinosima.

Prvo što nam pada na um pri pomenu Hokingovog imena nesumnjivo su crne rupe. Ovi egzotični objekti, za koje danas znamo da su stvarni, u vreme kada je Hoking započinjao karijeru još su uvek bili na samoj granici nauke. Nipošto nije bilo izvesno da je crna rupa neminovan ishod gravitacionog kolapsa veoma masivnih zvezda. Upravo je to, zajedno sa Rodžerom Penrouzom i još nekolicinom fizičara, Stiven Hoking nedvosmisleno dokazao kroz znamenite teoreme o singularnostima. Bio je to presudan pomak u razumevanju gravitacije u okvirima opšte teorije relativnosti. Implikacije su uistinu bile kosmičke, ili bolje rečeno, kosmološke. Hoking je, naime, uočio da Veliki prasak, koji je upravo u to vreme, zahvaljujući empirijskim dokazima, prihvaćen kao model istorije kosmosa, deli sa crnim rupama nešto suštinsko – singularnost, stanje neodredivo jednačinama koje izražavaju prirodne zakonitosti. Hoking je uspostavio analogiju između singularnosti u središtu crne rupe i praiskonske singularnosti celokupne vasione.

Srđa Janković

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari1
1784d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Filip
Za konačnu ocenu naučnog doprinosa potrebna je vremenska distanca, osim u slučaju genijalnih naučnika kakvi su bili Ajnštajn i Tesla. Hoking je doživeo slavu za života zahvaljujući svojoj bolesti, neskromnosti i samoreklamerstvu. U medijskom fokusu postao je veštac savremene nauke. To je magijska percepcija znanja i nauke.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja