utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Još jedno proleće „Srpske Hirošime”

Večeras u 20 časova u Aleksincu, gradu stradalniku, biće održan centralni komemorativni skup u znak sećanja na 24. mart 1999 – početak agresije NATO-a na SRJ
Autor: Toma Todorovićpetak, 23.03.2018. u 22:00
Јутро после бомбардовања: фо­тографија Ми­о­драга Ми­ће Ми­ла­ди­но­вића из Алек­си­нца

Srbija pamti stradanja u proleće 1999. godine i čuva sećanja na svoje nevine žrtve. Srbija i njen narod praštaju, ali nikada neće zaboraviti bombe NATO-a – i one prve koje su pale na današnji dan, i sve ostale u narednih 78 dana u novijoj istoriji nezapamćene zločinačke agresije na naše gradove i sela, na škole i fakultete, bolnice i fabrike, na televizije i aerodrome, mostove i pruge, na naše njive, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine. Ni to nije bilo dovoljno vojnoj alijansi najmoćnijih zemalja na svetu, koja je sa neba i mučki nastavila da gađa naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu.

I danas će se Srbija setiti svoje nesreće, evocirati uspomene na stradale građane i brojati nevine žrtve. Jer Srbija je preživela, Srbija se izdigla iznad nevolja. Ponovo je, kao što je bezbroj puta uspevala u 20. veku, sama sebe podigla iz pepela.

Cela Srbija biće večeras u 20 časova u Aleksincu, gradiću na jugoistoku naše zemlje, gde će zajedno biti građani i državni vrh zemlje sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu, na centralnom komemorativnom skupu u znak sećanja na 24. mart 1999 – početak agresije NATO-a i bombardovanja Srbije .

I danas će, kao i poslednjih 19 proleća, u Aleksincu na tren zastati život. Ćutke i u tišini stanovnici gradića na ušću Moravice u Južnu Moravu, kao i svih prethodnih godina posle 1999, obići će novosagrađene stambene objekte u ulicama Vuka Karadžića i Dušana Trivunca, zdravstvene, obrazovne i privredne centre obnovljene posle stradanja.

U gradiću koji je teško stradao u zločinačkoj agresiji nije ni bilo potrebno pozivati građane da prisustvuju zvaničnoj komemoraciji. Oni se spontano, svake godine – sa svojim komšijama i prijateljima, preživelim stradalnicima iz ovog gradića, ponajviše iz dveju centralnih gradskih ulica, na koje su bombarderi NATO-a za tren izbacili stotine kilograma smrtonosnog tovara – okupljaju pored spomen-obeležja, polažu cveće i pale sveće. U suzama se sećaju nevino stradalih.

U Aleksincu, „Srpskoj Hirošimi”, u jednom trenu kobne noći 5. aprila, samo pola sata posle jauka sirena koje su iz sna trgle stanovnike gradića, u krvavom piru agresora poginulo je dvanaestoro, a teško povređeno pedesetak građana. Pod bombama i raketama NATO-a u prah i pepeo pretvoreno je četrdesetak porodičnih kuća i 125 stanova, uništeni su Konfekcija „Morava”, „Betonjerka”, Ugostiteljsko-turističko preduzeće, autobuska stanica, kulturne i obrazovne ustanove, sportska dvorana... Sedam razornih projektila bačeno je na grad u kojem nije bilo ni vojske, ni vojnih objekata.

I donelo je prvu noć smrti i užasa.

Stradanje civila i rušenje u Aleksincu agresor je nazvao „kolateralnom štetom”. Kada su sutradan posle tog 5. aprila 1999. godine u miran i pitomi gradić stigle strane diplomate i predstavnici mirovnih i humanitarnih organizacija, uverili su se da nikakve greške nije bilo. Namerno i ciljano napadnuti su civili u gradu poznatom po svojim vrednim stanovnicima i rudarskom naselju.

A niko, ni tada, ni kasnije, jer su bombardovanja i rušenja nastavljena sve do kraja maja, nije znao da kaže – zašto.

I te aprilske noći, ali i desetak puta kasnije, do kraja agresije, posebno u noći 28. maja istog proleća, „Milosrdni anđeo” ognjem i bombama zasuo je Aleksinac. I izazvao nova stradanja i rušenja.

Uvek noću. Mučki i kukavički. Da se napadač ne vidi. Da se ne zna odakle dolazi. Ni gde posle zločina beži.

Opet je na Aleksinac prosuta smrt, poginulo je više građana, srušeno na desetine kuća i zgrada, uništeni skoro svi privredni objekti.

Zato će i danas Aleksinac, iznikao nebrojeno mnogo puta kao feniks iz pepela, odati počast svojim stradalim sugrađanima, rođacima i susedima, koji su poginuli u samom gradu. I ne samo njima, već i svima ostalima koji su kao pripadnici vojske i policije položili živote na branik otadžbine, kao i svim nevino stradalima u Srbiji.

Stanovnici Aleksinca, ophrvani tugom, još pitaju ko je to „sprečavao humanitarnu katastrofu na Kosovu” ubijajući nevine u njihovom komšiluku i daleko od kosovskih prostora, ko je to od mirnog i pitomog gradića napravio „Srpsku Hirošimu”.

Zato se svakog proleća ponavlja poruka Aleksinčana izrečena već onog prvog jutra posle petoaprilskog stradanja i zločina pre 19 godina: „Vi, koji nas bombardujete i ubijate – vi ćete biti osuđeni istinom”. U Aleksinac, u „Srpsku Hirošimu”, čiji stanovnici znaju „da vrlina nije u sili, već u pravdi i istini”, stiglo je još jedno proleće.


Komentari21
85d19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

živko
zašto ne aktivirati presude kojima su osuđeni čelnici nato bombardovanj i to pripojiti novoj tužbi za genocid uranijumo (bez reč osiromašeni).
Aleksandar Panda
Zlocincima iz svih zemalja NATO-alijanse zelim da se desi isto ono sta su nama uradili 1999-e godine. Ni manje ni vise!
Dule Prizenac
Nikada zaboraviti a ni oprostiti 78 dana,neskrivljenog sa nase strane, pakla NATO satrapa.Slava nasim poginulim civilima kao i pripadnicima Policije i Vojske Jugoslavije.
Tamara
U ime kojih 90% vi pišete? Kako ste došli do te cifre? Tako što mislite da ljudi razmišljaju kao Vi? Dovoljno je da pomislim na malu Milicu i da mi suze krenu... I to je previše. Nadam se da u tih 90% ima više onih sličnih meni i da nikada nećemo zaboraviti i da ćemo novim generacijama preneti naša iskustva da se to zlo nikada ne zaboravi.
Popić Milenko
Srbija se, danas, krenuvši na put tamo gdje, kako bi rekao Mića Danojlić, "ništa nije njeno a sve joj obećano", osim 24. marta na datum za nju manje zanačajan od onog epohalnog evropskog Datuma iz 2003. godine,ne sjeća ničega. Drži se naređenja. Da bi je, nakon što je neko u njeno ime odlučio da ih ne tuži njima samima, nagradili oni koji su je 1999. RAKETIRALI. Davno je, i bez toga, Crnjanski zapisao da "nije život serpski bio zaludan. Već njihove smerti"

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja