utorak, 19.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:41
RAZGOVOR NEDELjE: SPIROS IKONOMIDIS, profesor Londonske škole ekonomije i političkih nauka

Dijalog s Prištinom je važan za budućnost Srbije

Ne verujem da sada ili u bliskoj budućnosti bilo ko traži od Srbije da prizna nezavisno Kosovo. Važno je, međutim, da se nastavi proces normalizacije odnosa
Autor: Dragan Vukotićsubota, 24.03.2018. u 22:00
Спирос Икономидис (Фото Д. Вукотић)

Od našeg specijalnog izveštača

London – Prošle godine Velika Britanija i Srbija obeležile su 180. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa, a početkom ove na beogradskom FPN-u održana je konferencija „Srpsko (jugoslovensko) – britanski odnosi od 19. do 21. veka”. Bi-Bi-Si je, nakon što je 2011. zatvorio svoj dugogodišnji radio i sajt na srpskom jeziku, odlučio da ove godine ponovo otvori servis u Beogradu. Sve ovo, kao i političke izjave na obe strane, ukazuje da britansko interesovanje za ovaj region ne jenjava.

„Odnosi Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije su u skorijoj prošlosti bili obeleženi određenim teškoćama. Devedesete godine prošlog veka, naravno, nisu bile laka decenija, zbog razloga koji su, čini mi se, svima jasni. U poslednjih nekoliko godina smo, međutim, svedoci popravljanju bilateralnih odnosa”, kaže u razgovoru za „Politiku” Spiros Ikonomidis, profesor Londonske škole ekonomije i političkih nauka. On ističe da njegovo interesovanje za Srbiju nadilazi isključivo profesionalnu sferu. Naime, kao dete je četiri godine živeo u Beogradu dok je njegov otac službovao kao grčki ambasador u SFRJ, a na istom diplomatskom položaju donedavno se nalazio i brat našeg sagovornika.

Početkom godine britanski Dom lordova je objavio izveštaj „Ujedinjeno Kraljevstvo i budućnost zapadnog Balkana” gde je, između ostalog, naglašena važnost evropskih integracija kao faktora za stabilizaciju regiona bivše Jugoslavije. Imajući u vidu bregzit i odluku Londona da napusti EU, neko bi mogao da ukaže na određene kontradiktornosti između onoga što lordovi sugerišu Balkanu i politike koju u britanskom slučaju prema Briselu vodi zvanični London...

Tačno je da je to trenutno problematično pitanje za Britaniju. Zbog bregzita se javila velika nesigurnost u vezi s ulogom koju će London igrati u mnogim delovima sveta. Za naš razgovor najvažnije pitanje je kako možete očekivati od zemlje koja je napustila Evropsku uniju da bude jedna od vodećih ohrabrujućih sila koje zagovaraju ulazak neke druge zemlje u istu tu organizaciju. Na jednom nivou mogu da razumem kad britanski političari kažu da podržavaju evropske integracije Srbije, Crne Gore ili bilo koje druge zemlje, ali istovremeno na političkom nivou mogu da shvatim da kada posmatrate iz Beograda ili Podgorice onda je teško ne pomisliti da ne treba obraćati preteranu pažnju na ono što London poručuje u tom smislu. Ipak, siguran sam da Velika Britanija ima svoju ulogu u regionu iako je reč o postbregzitovskoj eri.

Koja je to uloga?  

Polja u kojima će postbregzitovska Velika Britanija biti uključena su veoma važna, a bezbednost je sigurno jedna od njih. Iako uskoro neće biti članica EU, britanska reč će se i te kako čuti kada se bude odlučivalo o sveopštem utisku za primanje Srbije u članstvo. Zbog toga su besmisleni komentari da predsednik Srbije ili premijer Crne Gore ne treba da se viđaju ili fotografišu s Terezom Mej jer ona, navodno, više ne predstavlja Evropu.

Spomenuli ste bregzit kao vododelnicu u odnosima između Britanije i EU. Da li ovaj događaj može imati još dalekosežnije posledice?

Mislim da je izlazak Velike Britanije iz EU sam po sebi veoma ozbiljno pitanje za Evropsku uniju jer je ovo prvi put u istoriji zajedničkog evropskog projekta da smo svedoci dezintegracije. Od 1951. do sada evropski projekat je podrazumevao isključivo integraciju, bilo da govorimo o zajedničkom evropskom tržištu ili o primanju novih članica. U bilo kom slučaju, nezavisno od toga da li je reč o Velikoj Britaniji ili bilo kojoj drugoj zemlji, želja da izađete iz ovog društva predstavlja ozbiljan izazov za glavne principe na kojima počiva EU. Činjenica da jeste reč o Ujedinjenom Kraljevstvu koje relativno važan igrač u globalnim razmerama i veoma važan igrač na evropskom nivou – bilo da je reč o ekonomiji ili bezbednosti – naravno da je ovo ozbiljan problem s kojim mora da se nosi EU. Zajednički evropski projekat je zato oslabljen nakon što ga je Velika Britanija napustila, ali mislim da je i sama Velika Britanija takođe oslabljena izlaskom iz EU i uopšte ne vidim kakve su konkretne koristi od bregzita.

Dolazak Donalda Trampa na čelo najmoćnije zemlje na svetu takođe se smatra jednim od najvećih izazova za arhitekturu svetskog poretka nastalu posle Drugog svetskog rata...

Dalekosežne globalne posledice američkih predsedničkih izbora je i danas veoma teško predvideti. Kada govorimo o spoljnoj politici Trampove administracije teško je prognozirati sledeće korake. Svedoci smo mnogo pojačane retorike, tvitovanja, ali je gotovo nemoguće proceniti šta je suština. Ako uzmemo za primer slučaj Severne Koreje, većina nas bi se složila da je dijalog u svakom slučaju poželjno rešenje, ali otići na sastanak sa severnokorejskim liderom bez jasnog stava šta je krajnji cilj tog susreta je takođe veoma čudno jer ukoliko to izostane, onda je to samo prilika za fotografisanje i ništa više. Osim toga, odnos nove administracije u Vašingtonu prema Evropi i konkretno EU je takođe veoma čudan, naročito ako se ima u vide da su SAD veoma prisutne u Evropi, vojno, ekonomski i na svaki drugi način. Problem je što Amerika trenutno ima predsednika koji više nego njegovi prethodnici smatra da Evropa i EU nisu važni za američke interese kao neki drugi delovi sveta. Iz analize trenutne situacije u Vašingtonu da se zaključiti ili da spoljni poslovi nisu visoko na vrhu političke agende administracije ili da se politika vodi na jedan specifičan način koji je, najblaže rečeno, nesistematičan. Ukoliko u taj miks uključite mnoge protivrečne poruke o Kini, Rusiji, Africi, onda je slika potpuno konfuzna.

Osim fenomena dezintegracije koji ste pomenuli u slučaju bregzita, takođe često pišete i o fragmentaciji EU.

Da, to je nešto što mi se čini kao zaštitni znak EU u poslednje, recimo, dve godine. Posledice krize evrozone dovele su do toga da po važnim pitanjima dolazi do neslaganja među pojedinim članicama EU kao što je, recimo, pitanje šta Unija predstavlja. Mnoge zemlje bi se saglasile s tezom da mere štednje i stezanje kaiša nisu nešto zbog čega je nastala EU. I iz takvih pitanja rađaju se nove podele: na bogatije i siromašnije; severne i južne. U tom smislu je očigledno reč o fragmentaciji. Posledice izbegličke krize su se preklopile s krizom evrozone i dovele su do nastanka povoljne klime za formiranje nacionalističkih pokreta u pojedinim zemljama, što je takođe primer fragmentacije.

Gde se tu uklapaju balkanske zemlje?

Trenutno nigde. Hajde da budemo realistični po ovom pitanju. Postoji evropska perspektiva za zemlje sa zapadnog Balkana, za neke pre nego za druge. Verujem da je prilično realno očekivati da zemlje poput Srbije i Crne Gore uđu u EU relativno brzo jer ukoliko se želi ispuniti cilj od 2025, koji je pomenuo Junker, trebalo bi ceo proces završiti u narednih nekoliko godina budući da potom sledi proces ratifikacije. Pitanje je kakvoj Uniji će se Srbija pridružiti i kakvo će biti njeno mesto u toj organizaciji. Da li će to biti EU u kojoj će postojati različite kategorije zemalja članica, možda ne zvanično, ali verovatno da nezvanično.

Da li mislite da je, uz sve ograde, evropska perspektiva najbolja alternativa za budućnost Srbije?

Definitivno verujem u to. Znam da u Srbiji postoje ljudi koji ne misle tako, ali ja mislim da je za zemlju poput vaše najbolje da bude u društvu zemalja unutar kojeg postoji više solidarnosti i šansi za razvoj i napredak, i gde su na stolu mnoge beneficije. Ne kažem da je EU savršeno mesto, ali mislim da je to mesto na kojem bi zemlja poput Srbije trebalo da pripada.

Kao glavni preduslov pominje se normalizacija odnosa Beograda i Prištine...

Mnogo je uslova, ali ovaj je važan ne samo za EU nego i za Srbiju, što se poručuje iz Beograda. Važno je da se prevaziđe retorika po kojoj se tvrdi da se s Prištinom pregovara po diktatu nekog sa strane. Taj dijalog je važan za budućnost Srba i Srbije. I potrebno je da Beograd nađe put iz toga.

Da li taj put podrazumeva priznavanje nezavisnosti Kosova?

Ne mislim da je to neophodno. Ne verujem da sada ili u bliskoj budućnosti bilo ko traži od Srbije da prizna nezavisno Kosovo. Važno je međutim da se nastavi proces normalizacije odnosa, i opet ponavljam ne zbog toga što to neko traži, već zbog toga što je to u najboljem interesu Srbije.

Budući da dolazite iz Grčke, moram da vas pitam za prognoze o mogućem raspletu spora između Atine i Skoplja.

Postavimo to ovako: baš kao u slučaju Beograda i Prištine, i u ovom drugom sporu zasigurno mora postojati način da se uskoro pronađe rešenje. To je u interesu svih. Nažalost, ono što se dogodilo u poslednjih nekoliko meseci, kao i šte se dešavalo ranije, jeste da je ovo pitanje iskorišćavano za političke svrhe, i to unutar Grčke, a moguće i unutar Makedonije. To je scenario kada dnevnopolitičke potrebe kidnapuju spoljnopolitičke teme. Kada je reč o Grčkoj, treba imati u vidu da se približavaju evropski izbori i imamo vladu koja iz različitih razloga zaostaje u predizbornim sondažama javnog mnjenja i koja traži sve moguće načine da pronađe teme koje će joj doneti više glasova. Teme se izvlače sa svih strana i u ovom slučaju je logika bila takva da ukoliko krenemo napred u dijalogu sa Skopljem onda će bez sumnje takav potez posejati podele unutar opozicionih partija, jer su oni veći nacionalisti od nas. Ali dogodilo se potpuno suprotno i mnogi ljudi su se ujedinili protiv vlade i sada se nametnulo pitanje – šta dalje?

Šta vi mislite? 

Mislim da je ideja bila da se otključaju vrata i proveri kakve su potencijalne nove mogućnosti za dijalog sa Skopljem. Ne zaboravite da sada tamo imate potpuno drugačiju političku garnituru koja je poslala jasnu poruku da su svesni da je u njihovom interesu da se pronađe rešenje za spor oko imena. Kada je proces započet, tek onda se videlo koliko je on u suštini komplikovan. Ukoliko se ovaj spor razreši i Makedonija će biti u istom vozu sa Srbijom i Crnom Gorom kao potencijalnim sledećim članicama EU.


Komentari16
40066
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Nikolic
Britanija, USA, Australija vladaju svetom. U njihovom bloku su nemci, francuzi, italijani, španci... To je vojno, politički i ekonomski najjača grupa zemalja. Zbog toga, naša zemlja u najmanju ruku treba da osluškuje poruke tih zemalja.
Ivan M.
'Velika Britanija'=moralni oksimoron, odavno, ako ne i od samog zacetka te 'postapalice'.
Dragan Pik-lon
Sreca za malenu Srbiju.Zapad je siri pojam od svake njujorske knjizare!!!
Goran Marković
Mogu biti iznenadjeni i uvredjeni, ali gradjani Srbije dobro pamte sve smicalice za poslednja dva veka. To je razlog zašto preferiraju druge. Vlastita iskustva. Sorry.
@Jovan
@Jovan : "180 godina Britanija radi na unistavanju Srbije". Pitanje 1 : Ako je to tacno sta onda u "belom dvoru" u Beogradu radi dinastija Karadjordjevic (rodjaci britanske krune) e, da Britanija prestane sa unistavanjem Srbije? Pitanje 2 : U "Politici" se dalo procitati da "beli dvor" - cak i u ovako teskoj ekonomskoj situaciji kakva je u Srbiji - prima godisnje dotacije iz budzeta Srbije. Da li je to tacno, a ako jeste, dokle ce to trajati?
Ljiljana
Zanimljiviji je Toni Bler, savetnik.
Preporučujem 23

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja