subota, 25.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18
SEDAM DECENIJA URBANISTIČKOG ZAVODA BEOGRADA

Kad je Tito slušao urbaniste

Josip Broz je 1972. uvažavao i komentarisao urbanističke ideje i vizije iz GUP-a znamenitog po tome što je u njegovu izradu bilo uključeno više od 250 eksperata i saradnika, iz sedamdesetak naučnih i stručnih institucija
Autor: Daliborka Mučibabićsubota, 24.03.2018. u 23:20
Зграда је симбол урбанистичке професије у Србији, а њен аутор архитекта Бранислав Јовин је за ово здање добио престижну југословенску „Борбину” награду за архитектуру 1970. године (Фото Урбанистички завод Београда /Волфганг Талер)

U njegovom projektnom birou iscrtani su Novi Beograd, stambena naselja poput Banjice, Konjarnika i Železnika, auto-put kroz Beograd, „Gazela”, Most na Adi, Pupinov most, aerodrom, Luka Beograd, obilaznica, pešačka zona Knez Mihailove, „Beograd na vodi”...

To je samo kap u moru urbanističke riznice koja će ovu godinu posvetiti jubileju – 70 godina Urbanističkog zavoda Beograda. Tim povodom biće upriličene brojne tribine, izložbe, konferencije, publikacije stručnog materijala i monografije, dok će dva događaja osvetliti najveća dostignuća najznačajnije institucije planiranja u Srbiji i izvan njenih granica. Zgrada zavoda na uglu Palmotićeve i Ulice despota Stefana u fokusu je međunarodne arhitektonske javnosti kao predstavnik beogradske arhitekture na izložbi „SOS brutalizam” u Muzeju arhitekture DAM u Frankfurtu, a od jula će se naći i u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, sa originalnim crtežom Generalnog plana Beograda iz 1950. i opusom časopisa „Urbanizam Beograda” koji je izlazio od 1969. do 1982. godine.  

– Naša zgrada je simbol urbanističke profesije u Srbiji, a njen autor arhitekta Branislav Jovin za ovo zdanje dobio je prestižnu jugoslovensku „Borbinu” nagradu za arhitekturu 1970. godine. Zdanje je najstarije delo beogradskog brutalizma – pokreta u arhitekturi koji se u Evropi razvijao pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, a prepoznatljiv je po fasadi od neobrađenog betona – objašnjavaju u Urbanističkom zavodu.  

U taj objekat na šest spratova i 6.500 kvadratnih metara planeri su se, iz zgrade preko puta Pravnog fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra, uselili 1970. Bilo je to 22 godine pošto je grad osnovao zavod. I to pre svega zahvaljujući Nikoli Dobroviću, prvom gradskom arhitekti koji je shvatio koliko je neophodno da postoji tim za osmišljavanje razvoja jugoslovenske prestonice i transformacije posleratnog razrušenog Beograda u dvomilionski grad, kakav je danas. Miloš Somborski bio je prvi direktor Zavoda i rukovodilac Generalnog plana Beograda usvojenog 1950. u kome je predviđeno povećanje broja stanovnika sa 350.000 na milion. Na čelu te institucije smenjivali su se brojni direktori, a zlatno doba beogradskog i jugoslovenskog planiranja obeležile su arhitekte Milutin Glavički i Aleksandar Đorđević, naglašavaju u Zavodu.

Još bez odluke o preseljenju
Zaposleni u Urbanističkom zavodu, njih 135, u godini jubileja suočavaju se sa neizvesnošću da li će ostati u matičnoj zgradi ili će morati da je ustupe Biološkom fakultetu. Još nije odlučeno kako će se rešiti taj problem, kaže za „Politiku” Mladen Šarčević, ministar prosvete.– Jedna od ideja bila je da se Biološki fakultet preseli u zgradu Urbanističkog zavoda, što je logično zbog blizine Botaničke bašte. Ali to zdanje je staro i propalo, i mora dosta da se uloži u njegovu obnovu. Mi sređujemo nekoliko objekata i možda će u jedan od njih biti preseljen Biološki fakultet, a nije isključeno da ćemo zidati nove zgrade za fakultete koji decenijama muče muku sa prostorom – ističe Šarčević.

Oni su 1972. potpisali čuveni Generalni urbanistički plan Beograda do 2000. Iz današnje perspektive gotovo je nezamislivo da predsednik države lično učestvuje u prezentaciji strateškog plana prestonice, jer nijedan to nije učinio nakon Tita. Josip Broz je 1972. u Velikoj sali Zavoda slušao i komentarisao urbanističke ideje i vizije.

– Taj GUP je znamenit po tome što je u njegovu izradu bilo uključeno više od 250 eksperata i saradnika, iz sedamdesetak naučnih i stručnih institucija. Urađeno je oko 150 studija i analiza, a tada su konsultanti bili stručnjaci sa Vejn stejt univerziteta iz SAD – ističu u Zavodu.

Ljudi koji su ga vodili u njegovo zlatno doba, ali i njihovi sledbenici suočavali su se sa sličnim ili istim izazovima – političari i investitori su smatrali da planova nije bilo za aktuelne investicije i projekte, sporo su donošeni, a kad se usvoje – već bi bili prevaziđeni.

Posle brojnih izmena Generalnog plana iz 2003, danas je 66,45 odsto građevinske teritorije Beograda pokriveno planovima detaljne regulacije, što je jedan od glavnih preduslova za dobijanje građevinske dozvole.

– Planskom dokumentacijom štitimo javni interes, to je naš najvažniji zadatak. Prigradski delovi moraju da dobiju kanalizaciju, škole, obdaništa, parkove, dok je budućnost Beograda silazak na reke, više pešačkih zona i biciklističkih staza – ističe Vesna Tahov, direktorka Urbanističkog zavoda od 2016. godine.  

 

Najveći izazovi

 

Antonije Antić, direktor od 2004. do 2008.

Izrada planova u mom mandatu bila je opterećena dilemama. Sa jedne strane postojao je pritisak da se izađe u susret investitorima, a sa druge nedovoljno jasan svojinski status gradskog građevinskog zemljišta koji je često dovodio do poteškoća u definisanju javnog interesa i njegove zaštite od pritiska kapitala. Događalo se da javni interes bude žrtvovan da bi se dodatno izašlo u susret investitoru. Bilo je investitora kojima se posvećenije izlazilo u susret i onih drugih kojima se manje činilo. Kako je dolazilo do te diferencijacije bilo je izvan saznanja Zavoda. Moje nerazumevanje sa nekim stavovima saobraćajne struke nije bilo samo u slučaju Mosta na Adi, ja, na primer, nikad nisam sasvim razumeo rešenja gde se tranzitni saobraćaj provlači kroz centar grada. Ali kao direktor bio sam obavezan da prihvatim stavove stručnjaka.

Dr Žaklina Gligorijević, direktorka od 2008. do 2012.

Izmene Generalnog plana Beograda 2021. trebalo je da obezbede osnov za nove investicije u gradu i rekonstrukciju centra kroz reviziju zone vodoizvorišta, definisanje kriterijuma za izgradnju visokih objekata, površina za nove privredne zone i transformaciju postojećih u stambene, javne i komercijalne namene. Bio bi to školski primer plana postindustrijske rekonstrukcije grada da nije bilo imovinskih i tehnoloških nesaglasnosti i nejasnih pitanja nadležnosti. Iz opšte euforije i debata oko transformacije priobalnog kompleksa Luka Beograd – Ada Huja na Dunavu, konkursa, master plana svetskih star-arhitekata, trebalo je u GUP-u uskladiti namene i uslove za preobražaj tako da ne ugroze postojeće funkcije, a omoguće postepenu transformaciju kada se razreše imovinskopravni, politički i finansijski odnosi. 

Poseban profesionalni izazov 2009. nametnuo je Zakon o planiranju i izgradnji. Tada smo dobili obavezu da u roku od 18 meseci izradimo novi plan generalne regulacije. Bio je to nikad viđen regulacioni plan za 60.000 hektara građevinskog područja Beograda. Uz ogroman napor, novu metodologiju, uz puno stručnog pregovaranja, suprotstavljenih interesa, bio je spreman za usvajanje krajem 2012. Usvojen je tek 2016. u novom sazivu Gradske uprave.

Dr Nebojša Stefanović, direktor od 2012. do 2016.

Izrada i usvajanje Prostornog plana za područje „Beograd na vodi” – specifično po velikoj političkoj tenziji i očekivanjima, kritici dela javnosti i usaglašavanju želja investitora sa našim zakonima i stručnim stavovima. I tu smo uspeli, pored toga što je deo javnosti osporavajući pristup države tom projektu neopravdano bacio senku i na plan i na rad Zavoda. Tačno je da smo dobili koncept i želje investitora, i političku instrukciju da to sprovedemo. Međutim, u tom konceptu nije bio sagledan naš, javni interes, i zbog toga smo ga znatno promenili, i pored velikih otpora. Smanjili smo „apetite” investitora, definisali javni prostor, dovoljno široke i protočne saobraćajnice, sačuvali neke vizure, proširili javnu obaloutvrdu, sačuvali i zaštitili neke objekte, povećali minimalne urbane standarde iz Generalnog plana, obavezali da se izgradi kapitalna infrastruktura bitna za ceo Beograd, pokrenuli projekte od značaja za grad kao što je novi most preko Save i tunel ka dunavskoj strani… Način na koji smo to uradili mene kao tadašnjeg direktora čini ponosnim. Možda to najbolje oslikavaju reči i žalbe investitora upućene gradonačelniku na početku posla da ih „Zavod stopira i menja im rešenja”, kao i reči Siniše Malog upućene meni i Zavodu na kraju posla i brojnih diskusija – „Za sve ste bili u pravu”.

 


Komentari11
0afac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Smena 8
Arhitektura je javna stvar i to daje pravo svakome da ima svoje misljenje o nekom objektu ili ambijentu. Sto se mene tice, ova zgrada je jedno od uspelijih resenja posleratne beogradske arhitekture. Dobro izgleda cak i kao crtez. Nadjite negde i pogledajte osnove i videcete vanserijski likovni talenat arh. Jovina.
Леон Давидович
Васа Чубриловић је једном приликом рекао како је то први пут у историји да је Београд прешао Саву и почео се развијати и на другој обали Саве. Међутим ја сам познавао Београђанку (заправо била ми је у родбинској вези) која ни пошто није хтела сматрати Нови Београд за Београд и граница је за њу док је год била жива била Сава. Свакојаких нас има.
koliko mržnje
Po komentarima se vidi da su nas naselili potomci poraženih fašističkih snaga u II svetskom ratu, četnici i ostali, koji su pobegli iz zemlje posle rata, ali se njihova deca vratila otrovana mržnjom. Ovo je strašno.
Александар
Увек сам се питао зашто су нам зграде толико неугледне, а ево, сад сам научио нешто од историје иза те ружноће и меланхоличног сивила. Београду фале боје.
Милош Лазић
Нови Београд се први пут јавља у називу кафане коју је 1924. у Тошином бунару отворио Петар Кокотовић, па као име часописа покренутог 1930, а прве пројекте Новог Београда израдио је архитекта Драгиша Брашован између 1939. и 1941. године. Не знам како се ту уденуо и Јосип Броз? А ако у Заводу за урбанизам то не знају, нек се распитају, или нека напишу своју историју Новог Београда.
Саша Микић
@Milan Као и у свему код нас ми никад сложни, а сама истина је негде по средини. Сама идеја и почетак изградње Новог Београда је још у доба краљевине. Та пескара и шипражје, које ви помињете, је настала захваљујући насипању песком из Дунава и Саве дотадашње мочваре, које је коначно завршено 5. марта 1941. године. Прво што је изграђено од планираног новог насеља је Сајмиште, а до Земуна је саграђен пут и урађена трамвајска пруга. Сви даљи радови су прекинути због рата, а остатак после рата је свима и те како добро познат.
Preporučujem 14
Milan
Gospodine Miloše, pa što Vam toliko smeta istina.Tačno je to za kafanu u Tošinom bunaru koji se nalazi uz Beđanijsku Kosu koja je bila delom tipično sremsko naselje.Tačno je možda i oko tih planova Dragiše Brašovana, ali je nepobitno tačno da je prostor sadašnjeg Novog Beograda 1946.godina bila jedna velika močvara i peskara zarasla u divlje šiblje. I zašto Vam je teško priznati da je N.Bgd izgrađen posle 2.svetskog rata uz jednu od najveću radnu akciju, da je to bilo u vreme kada je Tito bio predsednik države i da je i sam insistirao da se gradi ne samo stambene zgrade već i industrijski kapaciteti kao što su FOB, IMT, .... Pa da li ideologija i mržnja čini ljude toliko neobjektivnim i neljudima.
Preporučujem 20
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja