četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 24.03.2018. u 22:00 Dragan Vukotić
MEĐUNARODNI PREGLED

Nova generacija povlači granicu

Godišnjice katkad znaju biti vrlo neprijatna stvar, naročito u politici. Posledice loših odluka umeju da kao aveti grunu iz dubine ormana, gde su bile čvrsto zamandaljene, i ponovo podsete na opasne poteze koji su ih izazvali. Ove nedelje su obeležena dva takva datuma – godišnjica početka bombardovanja SR Jugoslavije 1999. i početak invazije na Irak 2003. Za razliku od prve intervencije, koja se u krugovima koji su je inicirali i dalje smatra uspešnim modelom, o iračkoj klanici kao velikoj grešci, 15 godina kasnije, gotovo da nema zbora ni u uticajnim medijima niti u političkom establišmentu. Dok je Bagdad i dalje u haosu, Beograd je nekako nastavio da živi. 

O deceniji i po u Iraku posle Sadama ovih dana u „Njujork tajmsu” piše iračko-američki intelektualac Sinan Antun i kaže da iako je život pod paskom režima bio nepodnošljiv – danas je gore. Za 15 godina od invazije niko ne zna koliko je Iračana poginulo. Neke procene idu i na više od milion žrtava...

No, zajedničko obema intervencijama jesu otisci prstiju jedne generacije političara koja je vedrila i oblačila tadašnjom globalnom političkom arenom, a njihov rukopis prepoznatljiv je po zaklanjanju iza fraza koje igraju na emotivnu stranu posmatrača, s valjda najciničnijom od svih – onom o „humanitarnim intervencijama”. U predvečerje NATO bombardovanja SRJ Toni Bler je najavio da „nova generacija povlači granicu”. Biće to borba za „vrednosti”, za „novi internacionalizam u kojem se više neće tolerisati brutalna represija celih etničkih grupa” i „oni koji su odgovorni za takve zločine više nemaju gde da se sakriju”. Objašnjavajući naciji humanu stranu svoje intervencionističke doktrine, Bil Klinton je rekao: „Postoje situacije u kojima jednostavno više ne možete okretati glavu na drugu stranu.”

Dobrovoljno pristajući da budu saučesnici, najuticajniji svetski mediji su zatvorili svoje novinske stupce i prostor u etru za sve one koji su možda mislili drugačije. Uzalud su pojedini intelektualci upozoravali da se u trenucima dvoipomesečnog bombardovanja SRJ u jednoj od najvažnijih članica NATO – Turskoj – događa nehumano postupanje prema kurdskoj manjini. Njihove reči su ostajale daleko ispod radara „nove generacije” i njenih „ratova za vrednosti.” Tek naknadna pamet je makar malo osvetlila nedostupne koridore u kojima su donošene odluke od globalne političke važnosti. Zahvaljujući ogromnom naporu ser Džona Čilkota svet je saznao pozadinu sazrevanja kontroverzne odluke o upadu u Irak. U moru materijala (reč je o 12 tomova ili 2.600.000 reči) Čilkotove komisije izdvojilo se ono sada već antologijsko Blerovo pismo duboke odanosti Bušu. 

„Biću uz tebe šta god da odlučiš”, piše Toni Bler. On ipak upozorava američkog predsednika na rizike ulaska u još jednu vojnu avanturu: „To nije Kosovo, to nije Avganistan, to nije čak ni Zalivski rat.”

SMENA GENERACIJA: Tada napravljeni presedani stvorili su pretpostavke za narušavanje ravnoteže i nastanak haosa u koji je danas gurnut veliki deo Bliskog istoka. I još nešto: ojačala je cela jedna nova generacija političara koja je bila nezamisliva pre samo 15 ili 20 godina. Za razliku od svojih „liberalnih” prethodnika, oni se i ne trude da pokažu da makar deklarativno veruju u mantre u koje su se zaklinjali političari koji su dominirali u periodu na raskršću dva veka.

Koliko prošlog vikenda Rusija je po četvrti put dobila istog predsednika, a Kina je dala zeleno svetlo za neograničenu vladavinu svog lidera. Donald Tramp, prizor iz najgorih „liberalnih” košmara, odjednom je java, i to voljom glasača.

Šta se dogodilo?

Jačanje autoritarnih lidera koji vladaju gvozdenom pesnicom u velikoj meri je produkt grešaka koje su napravili takozvani društveno prihvatljivi političari. Zapravo, na neki način su oni doprineli kreiranju ovih potencijalnih opasnosti za demokratske vrednosti. Kako drugačije objasniti činjenicu da je posle verovatno najuglađenijeg predsednika u modernoj američkoj istoriji nacija za svog vođu izabrala mizoginog ekscentrika? „Nova generacija” o kojoj je pre samo 19 godina slavodobitno govorio Bler danas je priličniji termin za neke nove despote. Oni više nisu spremni da se povlače pod naletom realpolitike zaogrnute u ušećerene verbalne bravure. Granica koju iscrtavaju sada je omeđena terminima kao što su poštovanje međunarodnog prva, nemešanje u unutrašnja pitanja drugih zemalja, a u slučaju Trampa i otvoreno pozivanje na poštovanje američkih interesa.

Predstavljajući svet kao manihejsku borbu dobra i zla (u kojoj su oni, naravno, uvek na pravoj strani) političari koji su zagovarali „humanitarne intervencije” doveli su do toga da njihova oružja opale protiv njih. Zloupotrebom izuzetnih civilizacijskih tekovina poput ljudskih prava za zadovoljenje sopstvenih ciljeva doprineli su njihovom obesmišljavanju i jačanju jednog drugog fronta.

Da li je vredelo? 

 

Komentari2
3ab9f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radoslav Jovanovic
Intelektualci imaju slabost sto svemu daju neki filozofski prizvuk uz neizbeznu ekvilibristiku svakojakih fraza i novih izraza preuzetih iz raznovrsne literature. U sustini radi se o licnostima koje izvrsavaju naredbe mocnika bez ikakve savesti i licnog pre ispitivanja. Svi su oni opcinjeni osecajem da sve mogu i ako dobro znaju da oni ne pretstavljaju moc. Oni su samo izvrsioci namere mocnika. Licnosti su tu ne vazne. Da nisu bili oni bio bi neko drugi. Sistem uspostavljen od mocnika iz USA mora da traje i mora da traje terorom. Jer, ako terora nema nema ni diktatue. Bar oni imaju praksu . Vezbali su na Indijancima i Crncima. Sta mislite o deci koja su rasla gledajuci zlocine nad ovim ljudima? Oni su postali odrasli ljudi i za sebe tvrde sa su demokrate? Sokantno je kad "obicni Amerikanci" prihvataju zlocin nad drugim nacijama sa osecajem "izuzetnih". Pa to smo vec gledali zar ne?
Радо Мир
Најновији CrossTalk невероватног Питера Лавела, Американца који већ пуно година живи и ради у Русији. Гости: аналитичар, екс-маринац Ken O’Keefe, човек који се одрекао америчког држављанства (од срамоте), Christopher Neiweem, учесник заливског рата 2003 и Mohammad Marandi, професор унив. у Техерану. Тема - 15 година од ''ослобађања'' Ирака. O’Keefe подсећа да је између 1 и 2 милиона људи побијено, а пола мил. деце помрло од последица санкција....Износи и монструозан податак да се у Фалуџи женама брани да затрудне - рађају, јер су бебе које се рађају ужасно деформисане, као последица високе концентрације зрачења и хемије. П.С. Ако сматрате да сте у стању да без последица по сопствену психу баците поглед на морбидне слике деформисане деце, какве ни најболеснија људска машта не може да осмисли, копирајте у претраживач ''Falluja Irak children deformities''. Наглашавам, упозорени сте, није за свачији ''стомак''. Уосталом, њихови ближњи морају да их гледају свакога дана, и то већ годинама.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja