nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:24

Majka sa Petrovačke ceste

U razmaku nešto većem od pola veka na drumu od Bihaća do Ključa viđeni su veliki zbegovi. Bilo je zlosrećnika koji su se našli u vrtlogu i jednog i drugog stravičnog događaja u kojima su masovno ginuli civili i deca
Autor: Đuro Đukićsubota, 24.03.2018. u 19:00
Мајка са Козаре, симбол страдања у Другом светком рату (Фото Жорж Скригин)

U istoriji našeg naroda žene su imale posebno mesto. Nezapažene i u senci, vodile su svoje bitke za opstanak porodice. Za većinu toga šta su preživljavale u svojim časnim namerama i za njihove pojedinačne sudbine u javnosti se nikada nije saznalo i njihova velika dela uglavnom su ostajala bez ikakvog priznanja.

Sava je nosila domaćinstvo u selu Krnja Jela dok su njen suprug i njegova dva brata sekli i konjima svlačili drva s Grmeča. Kuća, stoka i deca pali su na njena pleća. Odrasli muškarci spuštali su se iz šume jednom nedeljno.

– Ustanem u svanuće, dok još mali spavaju, pomuzem blago, naložim vatru, uzvarim vareniku. Onda budim decu, obučem ih, umijem i nahranim. Najmlađeg i nejakog postavim u stalak, a sa starijima, dečakom i devojčicom, ispuštam stoku i gonim na pašu. Kad se vratimo zatvorim stoku, a u kući obično onog najmlađeg zateknemo kako spava u stalku. Probudim ga, okupam i nahranim. Potom osamarim kobilu, stavim na nju breme za vodu, škaf s rubinama i dečaka. Da ne dangubim, uz put, koji je dugačak skoro tri kilometra, u ruke uzmem pletivo i poteram blago na vrelo. Kad se vratim kući, čeka me sto poslova. Dok tokom godine traje ispaša, stoka se isteruje i posle podne, a po povratku kući sledi muža, večera za decu i tako svaki dan Jovo nanovo – znala je Sava da priča deci kad su odrasla.

Dok su bila mala, pre spavanja im je majka pričala i pevala dok ih ne obuzme san. To je radila sve dok joj nije iznenada umrla ćerkica Kova. Od tada više nije zapevala.

Jedan drum ugradio se u svest srpskog naroda s one strane Drine. Dva puta je ovaj magistralni put u prošlom veku bio zakrčen tugom, nesrećom, jadom, bedom i onim nad čim bi ljudska vrsta morala da se zamisli ako joj je do opstanka. Reč je o takozvanoj Petrovačkoj cesti, koja vodi od Ključa do Bihaća, koju su poplavila dva velika zbega srpskog naroda – 1943, u Četvrtoj nemačkoj ofanzivi, i 1995, nakon „Oluje” u Hrvatskoj. Ima zlosrećnika koji su bili učesnici oba ova događanja. Među njima je bila i Sava Kovačević, na čiji se život osvrće njen sin Drago u knjizi sećanja na rodni kraj „Jutra na Javornjači”.

Seća se on kako se s majkom u rečenoj Četvrtoj ofanzivi našao u zbegu duž Petrovačke ceste. Majka je na leđima nosila četvorogodišnju Milevu, a za ozeblu ručicu vodila sedmogodišnju Milku. Padali su veliki snegovi. Svraćali su u čobanske kolibe gde su gorele vatre u kojima su majke pekle krompir za decu. Partizanski komesari nagovarali su narod u zbegu da starci i deca ostanu u kolibama, a da sposobniji krenu dalje, u planinu Klekovaču. Računali su da će neprijatelj, ako naiđe, poštedeti nemoćne. Nije bilo tako. Sava i sin Drago pošli su u planinu, ali su ubrzo saznali da su devojčice pobijene. A oni su ih ostavili pored vatre, plašeći se da se napolju ne smrznu...

Bilo je još ofanziva, ali je ipak došla sloboda. Međutim, nešto više od pola veka kasnije, poznati drum ponovo je zakrčen. Ovog puta došlo je do najezde hrvatske vojske potpomognute muslimanskim snagama. Kolone izbeglica zakrčile su puteve od Knina i Bihaća i celu Petrovačku cestu, sve do Banjaluke. Niko od srpskog naroda nije se usudio da se prikrije u kući, kolibi ili šumi.

– A ko je ostao, ostao je i bez glave – konstatuje se u pomenutoj knjizi. I u ovom zbegu, bez igde ikog svog, već starica, našla se Sava. Skončaće u izbeglištvu, u krilu svoje kćerke u Banjaluci, u 85. godini života. Kad se stanje smirilo, njene posmrtne ostatke preneli su u Krnju Jelu. Kažu da je umrla mirno i sa željom da što pre stigne do svoje dece. Od njih desetoro, koliko je rodila, sahranila je petoro.

Joka i njena ograda

Joka Marjanović živela je u seocetu Pitomci, dok je njen muž Lazo bio mobilisan u austrougarsku vojsku i nalazio se na frontu. Ogradila je komad zemlje ne bi li tu zasejala neku žitaricu kako bi prehranila decu. Kažu da ih je imala desetoro. Ali, naišli su žandarmi, seoski knez i lugar i porušili ogradu, jer nije bila po zakonu.

– Kakav zakon moram ja da dam djeci da nešto jedu? – zavapila je, poput Davida Štrpca u Kočićevom „Jazavcu pred sudom”, Joka dok su je okrvavljenog lica gurali žandarmi. Ogradu su srušili, ali je uporna žena podigla novu. Kad su narogušeni predstavnici države ponovo došli da je ruše, Joka je u ruke uzela sekiru, okupila oko sebe decu i stala ispred ograde. Žandarmi su popustili i otišli, a hrabra majka zavetovala je decu da je sahrane baš tu, na mestu njene pobede. Za vreme neprijateljske ofanzive 1943. u petrovačkom kraju, kada je sneg napadao više od dva metra, Joka se smrzla u blizini svoje kuće. Tu su je, u snegu, privremeno sahranili, a onda, kada se otopio – telo su sahranili u grobnicu upravo pored one njive i ograde, gde je ona želela. Time je osnovano novo groblje u seocetu Pitomci, koje i danas postoji.


Komentari5
49ea4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
U Beogradu sam sredinom 1950tih poznavao pesnikinju Dusanku Dodik , rodjenu u selu Medjedje blizu Kozare. Majka joj je poginula dok je sa dva nejaka deteta bezala od smrti . Sad vidim kako je to izgledalo. Hvala Politici.
милица
На цести петровачкој избеглице и триста дјеце у колони.Над цестом круже грабљиве птице,туђински авиони.Увек сам плакала док сам рецитовала поему Бранка Ћопића "На петровачкој цести", не слутећи колико је тачна изрека да се историја понавља.
Леон Давидович
То су била аутентична сведочанства. Немачки авиони иживљавали су се над голоруким натодом, летели су у ниском лету , митраљезима, топовима бомбама убијали цивиле. Бомбардовали су болнице. Бранко је причао како су после офанзиве јата гавранова ујутро летела од Бихаћа према Грмечу, а увече се враћали назад једва летећи од тежине пошто су се преждерали.Тада те 1943. била је у питању велика војна сила , сила Осовине. Та 1995. била је највећи кукавичлук бекство пред снагама Хрвата и Бошњака, као последица капитулације преговарача - цртача карата. ?
Preporučujem 4
Леон Давидович
То је била операција Осовине , помогнута и квислинзима, Вајс 1. У завејаним планинама западне Босне у високом снегу и температурама око минус двадесет степени Ц и нижим нашли су се не само борци већ и десетине и десетине хиљада српских избеглица са Баније, Кордуна, Лике, Босанске Крајине. Хиљаде људи су се смрзле, хиљаде су побили фашисти, а хиљаде одвели у логоре. Од многих породица нико није преживео. Отишла је у офанзиви у планине мајка са деветеро деце и нико није преживео сви су побијени. О томе се данас не прича. Јасно је и зашто се не прича. Те територије су цртачи карата 1995. предали непријатељу. Јуначке планине могу само да тугују за својим народом. 1995. представља најсрамнију страницу српске историје.
Anja Zak
To su bile srpske majke hrabrosti, pa je Srbija mogla da opstane. Danas vise toga nema, sponzoruse, karijerke, "gradjanke sveta", ...zainteresovane samo za sebe i najboljeg zenskog prijatelja, kao i kako da odu u inostranstvo,niti su za sebe , jos manje za zemlju. A ni m od majke ostalo nije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja