subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:51
DOSIJE POLITIKE PONEDELjKOM: MLADI ČUVARI STARIH ZANATA (1)

Tradicionalne radinosti – savremeno preduzetništvo

Uz znanje engleskog i osnovno poznavanje interneta može da se konkuriše za sredstva i da se pokrene zanatski posao, kaže Vesna Rusić, direktorka Klastera „Rekrafts”
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 25.03.2018. u 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Na pomen starih zanata, većina ljudi pomisli na vremešne majstore koji u skučenim radionicama donkihotovski čuvaju ove izumiruće veštineAli, tradicionalne radinosti nisu samo deo kulturne baštine već i preduzetnički biznis koji i danas ima široku primenu – od turizma do savremenog dizajna. Zbog toga se zanatstvu okreću i pojedinci koji su mladi po godinama, ali i oni koji taj epitet zaslužuju po stažu jer su novi u poslu. U dosijeu koji sledi, „Politika” će predstaviti najpre projekat koji budućim i postojećim zanatlijama omogućava da razviju biznis, a u narednim nastavcima ćemo upoznati nekoliko mladih čuvara starih zanata.

Kada kažete „stari zanati”, to je antireklama jer je zapravo reč o nematerijalnoj kulturnoj bašini. Tim rečima, Vesna Rusić objašnjava misiju kojom je pre devet godina osnovala Klaster „Rekrafts”. Ovo udruženje postavilo je sebi zadatak revitalizacije tradicionalnih zanata. Konkretno, „Rekrafts” pomaže zanatlijama kroz savete, podršku i pomoć kako bi razvili posao. U pozadini ove ideje nije samo shvatanje o očuvanju kulturne baštine, već i o zanatstvu kao preduzetništvu koje i te kako ima budućnost.

Vesna Rusić (Foto ITS škola), Nikola Vujičić (Foto V. Rusić) i Marina Kostić (Foto V. Rusić)

„To se danas zove preduzetništvo, nekada se zvalo naprosto ’privatnik’, a zapravo reč je o zanatlijama. Srbiji nedostaje centar koji bi savetovao zanatlije, bilo da su učenici u školama koji će se tek odrediti ka nekoj struci ili majstori koji su 20 ili 30 godina u poslu. Svima njima je potreban dobar savet o tome kako da naprave resurse u opremi i ljudima i gde da promovišu svoje proizvode”, ističe Vesna Rusić.

To se posebno odnosi na ohrabrivanje budućih i mladih zanatlija. Osim informisanja i koordinacije, posebnu pažnju ovaj klaster obraća na podršku zanatlijama u apliciranju za fondove na lokalnom, nacionalnom, ali i evropskom nivou jer, kako kaže Vesna Rusić, uz znanje engleskog i osnovno poznavanje interneta može da se konkuriše za međunarodna sredstva i da se pokrene priča.

„Ako imate zanatsku radnju, nemate mesto gde možete da se konsultujete. Mi to radimo. Znamo gde su fondovi, kako se popunjava aplikacija, kako napraviti sajt, kad su konkursi i javni pozivi i to su stvari u koje upućujemo zanatlije. Mi smo zahvalni pošto već drugu godinu koristimo fond Ministarstva prosvete i dvaput smo nagrađeni grantom na konkursu za NVO za doprinos obrazovanju kroz neformalno obrazovanje, a takođe već treću godinu nas sufinansira Sekretarijat za sport i omladinu Grada Beograda”, navodi ona.

Tako je nastala i „Kreativna laboratorija”, projekat umrežavanja umetničkih, dizajnerskih i svih drugih škola koje imaju odeljenja posvećena tradicionalnim zanatima. Za sada su u ovom poduhvatu Škola za dizajn tekstila iz Novog Pazara, Umetnička škola Užice, Mašinska škola Čačak (s tri umetnička smera), Tekstilna škola u Somboru, Dizajnerska škola u Beogradu, Zanatska škola u Beogradu i Škola za primenjenu umetnost u Šapcu. Ove godine će im se priključiti još šest.

„U partnerstvu s ITS školom iz Zemuna smo postavili i sajt na kojem može da se pronađe spisak samostalnih zanatskih radnji i kompanija koje obezbeđuju praksu za učenike. Za nas je to dualno obrazovanje. Probaćemo da mrežu koordinišemo u smeru ’Erazmus plus’ projekata”, navodi Vesna Rusić.

I to nije sve: Nikola Vujičić, čija IT firma sarađuje s „Rekraftsom”, kaže da je u planu i izrada mobilne aplikacije koja bi spojila sve zanatlije na području Srbije s učenicima koji pohađaju zanatske škole.

Kao primer zbog čega je potrebna ovakva platforma, Vesna Rusić navodi da je pri predstavljanju „Kreativne laboratorije” na smeru tekstilnog dizajna u Tehničkoj školi u Ivanjici svega tri od dvadesetak maturantkinja imalo spreman odgovor na pitanje gde će nastaviti praksu i školovanje. Da je mladim zanatlijama potrebna ovakva podrška smatra i Marina Kostić, docent na odseku za modni dizajn Fakulteta „Metropoliten”.

„Većina mojih kolega koji su završili primenjenu akademiju, odsek tekstil, posle studija počnu da se bave nekom tradicionalnom tehnikom kroz odeću, nakit ili dekorativni tekstil. Ali, nakon izvesnog vremena odustanu baš zato što nemaju podršku i ne mogu da se probiju. Stari zanati jesu tradicija, ali ih ljudi često automatski u mislima smeste u muzej. A zapravo te tradicionalne tehnike mogu da se iskoriste u savremenom dizajnu”, napominje ona.


Komentari4
c1684
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Живко(пиши ћирилицом)
Веома сам сумњичав да ће се оваквим начином развити стари занати и мислим, да овај израз уопште није антиреклама, већ прави приказ овакве делатности. Сматрам да је данашња омладина дебело заражена западним којештаријама(мобилни апарат на пр.), и да таквим начином размишљања њој нису потребни стари занати(опанчари, сарачи, ручно ткање и плетење, домаћи колачи итд). Можда би се могла направити копча, али сад је већ касно јер је омладина побегла на сунчани запад, па коме треба нематеријална култура, кад имамо хот дог и хамбургер или кинеске и пакистанске патике. Проблем је одсуство васпитања, распад породице и стални маркетиншки притисак, који смрди на запад) а на који се лепимо ко муве на лепак !!!
Sasa Trajkovic
Komercijalizacija kulture, tradicije... na nekakvim zdravim ekonomskim osnovama je NON sens tužno je da uopšte neko ima ideju da pod tržišnom ekonomijom i samo kroz ekonomske zakone uništava nešto što je pravo NE materijalno blago u kapitalističko materijalističkom poretku neo liberalne ekonomije koja je ovde SVETINJA.
Milica
Oni u budućnost, a nas u prošlost! Ovako se proizvodi u najsiromašnijim sredinama. To nam je cilj razvoja, za stare razboje država daje finansijsku podršku.
prevedite
Šta je to klaster? Prevedite.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja