utorak, 20.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
OKO 2.500 VOJNIH PENZIONERA TRAŽI STAMBENO ZBRINjAVANjE

Večno u privremenom smeštaju

Po naredbi vlasti iz 1991. svoje stanove ostavili su u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji i BiH, a država im zauzvrat još nije obezbedila valjani krov nad glavom
Autor: Marija Brakočevićponedeljak, 26.03.2018. u 20:20
Живот у кућама од азбеста у СРЦ „Сурчин” није лак ниједном станару (Фото Жељко Јовановић)

U Sr­bi­ju su sti­gli pre oko tri de­ce­ni­je iz Slo­ve­ni­je, Hr­vat­ske, Ma­ke­do­ni­je i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, ubr­zo po­sle iz­bi­ja­nja ra­ta, i to po na­re­đe­nju naj­vi­ših dr­žav­nih i voj­nih vla­sti. Ve­ći­na njih je, ka­ko to obič­no ra­de voj­ni­ci, za so­bom osta­vi­la sta­no­ve u me­sti­ma gde su ne­ka­da ži­ve­li. Od­re­kli su se svo­jih sta­nar­skih pra­va, ta­mo­šnju imo­vi­nu pre­da­li su po na­red­bi iz 1991. go­di­ne, po­sle če­ga su ras­po­re­đe­ni ši­rom Sr­bi­je. Dr­ža­va im je jem­či­la da će za­uz­vrat do­bi­ti dru­ge sta­no­ve. To se ipak ni­je do­go­di­lo. Od 13.000 voj­nih pen­zi­o­ne­ra, njih 2.648 još ni­je stam­be­no zbri­nu­to. Ži­ve po ko­lek­tiv­nim cen­tri­ma či­ja in­fra­struk­tu­ra ni­je na­me­nje­na sta­no­va­nju – to su ka­sar­ne, voj­ne ško­le, ho­te­li, kamp-ku­ći­ce, re­kre­a­tiv­ni cen­tri...

– Još ka­da smo na­pu­šta­li og­nji­šta re­če­no nam je da smo zbog pre­ko­man­de u pri­o­ri­te­tu za stam­be­no zbri­nja­va­nje. Otad se ni­šta ni­je pro­me­ni­lo. I da­lje ži­vi­mo u raz­li­či­tim voj­nim ko­lek­tiv­nim cen­tri­ma za­tvo­re­nog ti­pa, gde su nam ljud­ska pra­va mak­si­mal­no ogra­ni­če­na. Sta­nu­je­mo u uslo­vi­ma ne­do­stoj­nim čo­ve­ka, a što je naj­stra­šni­je u ku­ća­ma od azbe­sta ko­ji je za­bra­njen u iz­grad­nji zbog kan­ce­ro­ge­nog dej­stva – pod­se­ća Vla­do Đu­kić, pred­sed­nik Udru­že­nja voj­nih bes­kuć­ni­ka Sr­bi­je, ujed­no i pi­lot pot­pu­kov­nik u pen­zi­ji.

Sa­mo u glav­nom gra­du ima 11 ta­kvih ko­lek­tiv­nih cen­ta­ra. Je­dan od njih je SRC „Sur­čin” u ko­me odav­no ne po­sto­ji ni ulič­no osve­tlje­nje, a pr­va pro­dav­ni­ca i apo­te­ka uda­lje­ni su oko pet ki­lo­me­ta­ra. 

Ho­tel „Bri­stol” pred ise­lje­njem
Oko 30 pen­zi­o­ni­sa­nih sta­re­ši­na sa po­ro­di­ca­ma ili bez njih ži­vi i u ho­te­lu „Bri­stol” u Ka­ra­đor­đe­voj uli­ci u Be­o­gra­du. Taj sme­štaj sta­na­ri ne pla­ća­ju ma­lo, a ovih me­se­ci uve­li­ko kru­že gla­si­ne da će i ovaj ko­lek­tiv­ni cen­tar bi­ti ise­ljen. 
– Pri­ča se da će mo­ra­ti da se ise­le zbog grad­nje „Be­o­gra­da na vo­di”. Gde će da ih sme­ste, ni­ko od njih ne zna – ka­že Vla­do Đu­kić. 

Zbog bez­iz­la­zne si­tu­a­ci­je u ko­joj su se sta­na­ri ob­re­li, pred­stav­ni­ci udru­že­nja ne­dav­no su se obra­ti­li i mi­ni­stru od­bra­ne Alek­san­dru Vu­li­nu. Po­sta­vi­li su mu ne­ko­li­ko pi­ta­nja, a me­đu nji­ma i ka­da će voj­ni bes­kuć­ni­ci stvo­ri­ti svoj dom i da li će bi­ti ob­u­hva­će­ni pro­gra­mom Vla­de Sr­bi­je za stam­be­no zbri­nja­va­nje pri­pad­ni­ka slu­žbi bez­bed­no­sti. 

– Od­go­vor još ni­smo do­bi­li, ali to ni­je pr­vi put. Do­sad smo se vi­še pu­ta obra­ća­li Mi­ni­star­stvu od­bra­ne. Sa­zna­li smo da u no­vom na­cr­tu pra­vil­ni­ka za stam­be­no zbri­nja­va­nje pri­pad­ni­ka Voj­ske Sr­bi­je i Mi­ni­star­stva od­bra­ne po­sto­je op­šti kri­te­ri­ju­mi po ko­ji­ma smo iz­jed­na­če­ni sa svi­ma – is­ti­če Đu­kić, ujed­no i sta­nar SRC „Sur­čin”. 

Ovaj čo­vek ži­vi u „pri­vre­me­nom” sme­šta­ju već 21 go­di­nu jer je, ka­ko tvr­di, pro­me­nom pra­vil­ni­ka za stam­be­no zbri­nja­va­nje, svi­ma uzet pri­o­ri­tet pri­li­kom do­de­le sta­no­va, pa je sad iz­jed­na­čen sa oni­ma ko­ji dr­ža­vi ni­su pre­da­le sta­no­ve ni­ti su ula­ga­le u Voj­no-stam­be­ni fond. 

– U taj fond smo ula­ga­li po 4,5 od­sto od bru­to lič­nog do­hot­ka. Kao voj­ni­ci po­stu­pi­li smo po na­red­bi, a na kra­ju smo iz­i­gra­ni. Sa­mo tra­ži­mo da se i pre­ma na­ma po­štu­ju za­ko­ni i Ustav, jer iona­ko ima­mo ustav­nu od­lu­ku ko­ja ka­že da na­še stam­be­no pi­ta­nje tre­ba da se re­ši po za­po­če­tom ak­tu – gne­van je pi­lot u pen­zi­ji. 

Za voj­ne pen­zi­o­ne­re ko­ji ži­ve u sta­no­vi­ma u sur­čin­skom cen­tru ta­kva vr­sta sme­šta­ja je, ka­ko tvr­de, prav­na pre­va­ra, jer sta­no­ve nad­le­žni ne ka­te­go­ri­zu­ju kao slu­žbe­ne, već kao pri­vre­me­ni sme­štaj u voj­nom objek­tu.   

– To su nam re­kli ka­da smo tra­ži­li da ih ot­ku­pi­mo, iako je ja­sno da ovo ni­je voj­ni obje­kat. Oba­ška to što nam se na­pla­ću­je i po­rez na ko­lek­tiv­no sta­no­va­nje, po 4.000 go­di­šnje. Ne­ma­mo ni­ka­kve bo­nu­se, a uče­sni­ci smo ra­ta ko­ji­ma je dr­ža­va ote­la imo­vi­nu – do­da­je Đu­kić. 

I nje­gov kom­ši­ja iz sur­čin­skog cen­tra Dra­go Sol­do pod­se­ća da su pr­vih se­dam-osam go­di­na sta­na­ri re­dov­no pla­ća­li za­kup­ni­nu u cen­tru. 

– Po­sle to­ga je VU „De­di­nje” pre­ba­cio nad­le­žnost za odr­ža­va­nje slu­žbe­nih sta­no­va na Voj­no­gra­đe­vin­ski cen­tar od ko­jeg dve go­di­ne ni­smo do­bi­li ni­jed­nu uplat­ni­cu, a ni­ka­da nam ni­je po­sla­to ni re­še­nje o vi­si­ni za­kup­ni­ne i osta­lim tro­ško­vi­ma. Na­knad­no smo po­če­li da do­bi­ja­mo zbir­ne ra­ču­ne ko­ji su bi­li vr­to­gla­vi. Kad smo  shva­ti­li da je to kla­sič­na pljač­ka, pre­sta­li smo da im pla­ća­mo re­ži­je – ot­kri­va Sal­do.    

Sta­na­ri ovog cen­tra tvr­de da im je za­bra­nje­no da bi­lo šta ula­žu u pro­stor u ko­jem ži­ve de­ce­ni­ja­ma, dok bi me­seč­no tre­ba­lo da iz­dva­ja­ju oko 30.000 di­na­ra.

– Voj­ska od nas pro­tiv­za­ko­ni­to po­tra­žu­je taj no­vac. U mom ugo­vo­ru pi­še da sve tro­ško­ve tre­ba da pla­ćam kao sva­ki dru­gi gra­đa­nin Be­o­gra­da. Ali nad­le­žni se na to oglu­šu­ju i tra­že ko­li­ko nji­ma tre­ba. Zbog to­ga nas je dr­ža­va tu­ži­la. Od me­ne se re­ci­mo po­tra­žu­je naj­ma­nje dva mi­li­o­na di­na­ra, bar za po­sled­njih de­set go­di­na, za sve tro­ško­ve. Sma­tra se da sam se neo­vla­šće­no obo­ga­tio, jer ni­sam pla­ćao da­žbi­ne, a za­pra­vo me­ni dr­ža­va du­gu­je stan ko­ji sam joj pre­dao po na­red­bi još 1991. – ob­ja­šnja­va Vla­do Đu­kić.

Pre­ma po­da­ci­ma Udru­že­nja voj­nih bes­kuć­ni­ka Sr­bi­je, u pe­ri­o­du od 2005. do 2017. na raz­li­či­te na­či­ne stam­be­no pi­ta­nje re­ši­lo je oko 9.800 voj­nih li­ca i pen­zi­o­ne­ra, a od 1991. do 2005, ka­ko tvr­de u udru­že­nju, zva­nič­nih po­da­ta­ka ne­ma.


Komentari5
65f3b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bata
ma koga briga za naše izbeglice... važno je da brinemo za ove nove izbeglice što stižu iz ko zna odakle .... jer tako EU želi.
Тајник
Ja sam uzeo stambeni kredit i resio svoje stambeno pitanje. Muka mi je od svih ovih koji ocekuju da dobiju stan na poklon od drzave, firme itd.
Gordana
Кога Ви то оправдавате реченицом да су своју имовину напустили по наредби власти?Амнестирате Хрвате,Муслимане, НАТО који их је протерао?
Боривоје Банковић
У коментарима на именовање извесног Ника Дучића за команданта "базе" Бондстил, многи су се на изузетно срамaн начин осврнули на војничку част ових људи. Зато је добро што је "Политика" објавила овај чланак.
Milos miokovic
E'to je ta humana,dostojanstvena,neponizena,srecna,nedepresivna Srbija.....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Društvo /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja