Dok se u bioskopima prikazuje novi film Dejana Zečevića „Izgrednici”, a na Pinku serija „Šifra Despot”, koju je korežirao s Radošem Bajićem, reditelj privodi kraju pripreme za četvrtu sezonu serije „Vojna akademija”. Snimanje počinje 10. aprila i trajaće do polovine jula.

– U trećoj sezoni „Vojne akademije” imali smo duplu priču. Bavili smo se starim junacima, a uveli smo i nove. Zbog dramskog potencijala koji je bio vezan za stare junake, novi likovi bili su samo započeti. U četvrtoj sezoni akcenat će biti na novim junacima i njihovim sudbinama, sa svim onim elementima zbog kojih publika voli seriju, a završiće se neke priče starijih junaka – najavljuje Zečević.

Više pažnje će obratiti na vojni aspekt, poput priprema velike vojne vežbe.

– Trenutno razmišljamo kako da nešto promenimo u seriji, a da to i dalje bude ono što publika želi. U prošlim sezonama dotakli smo mnoge teme i životne situacije. „Vojna akademija” je jedina tinejdžerska serija koja može da se gleda kod nas – ističe reditelj serije čija popularnost leži u tome što slika odrastanje.

Istraživanja auditorijuma pokazuju da mnogo mladih gleda „Vojnu akademiju” i često je komentarišu na društvenim mrežama.

– Ali, gledaju je i stariji gledaoci koji prepoznaju nešto iz svoje mladosti. Kada smo koncipirali seriju, jedan od prvih rediteljskih zadataka bio je kako uobličiti seriju, a da bude interesantna i mladima i starijima – priča Zečević, koji je do sada režirao serije „Košarkaši” (2005), „Sinđelići”, „Urgentni centar”…

Ipak, „Vojna akademija” mu je produkciono bila najveći izazov:

– U velikoj meri serije se baziraju na dijalozima i na klasičnim situacijama u kojima je suština u odnosima likova. U „Vojnoj akademiji” je školovanje kadeta prilično dinamično i u bilo koji kontekst da postavite junake, imate dinamiku. Normalno školovanje se bazira na sedenju u učionici, a ovde imate junake koji ulaze u „migove”. Dešavanja na vojnim terenima i korišćenje vojne tehnike, s jedne strane, i sve ono što čine odnose među mladima, s druge strane, daju dinamičnu seriju, produkciono vrlo bogatu – objašnjava Zečević i dodaje da je Vojska Srbije uvek pomagala produkciju serije, ali i da se i ekipa serije prilagođava rasporedu vojske.

Komedija laganijeg stila

Reditelj je doskora bio uključen u produkciju serije „Šifra Despot”, koja je prvo emitovana tri puna nedeljno na Pinku, a odnedavno se prikazuje samo nedeljom.

– „Šifra Despot” je projekat Radoša Bajića, u kome mu je bio potreban neko ko će zajedno s njim da izvede njegovu viziju. Angažovan sam da pomognem u iznošenju te određene vizije i potpuno sam se prilagodio onom što je zadato i bez mene – objašnjava naš sagovornik, koji je završio svoj deo snimanja, a ekipa je nastavila da radi.

Kao koreditelj Zečević je više vremena provodio na snimanju, a Bajić u procesu pisanja scenarija i u montaži serije koja se ne može podvesti niti pod sitkom niti pod telenovelu, ali koja poput ranijih Bajićevih serija prikazuje mentalitet ovdašnje sredine.

– U scenariju postoji okvir koji je u osnovi komedija laganijeg stila. Bajić u svojim tekstovima ubacuje mnogo društvenih komentara. Ima dosta toga što se tiče društva u kojem živimo, što publika može da primeti, a što ne ugrožava okvir koji je zadat. Mnoge stvari u seriji daju stav o društvu – kaže reditelj.

Smatra da je izbor glumaca jedna od najvažnijih odluka reditelja:

– Odabir glumaca treba da znači da je reditelj odabrao ljude koji mogu da pomognu, a ne samo da izvršavaju glumačke zadatke. Moj pristup s glumcima je takav da mi zajednički dolazimo do rešenja, razgovaramo o scenariju, karakterima, situacijama... Pogotovu kada snimamo nešto o junacima koji su mlađi od mene, bilo to „Izgrednici” ili „Vojna akademija”, jer mladi glumci bolje od mene poznaju trenutna osećanja mladog čoveka. Uvek se trudim da osluškujem glumce, da izvučem najbolje iz njih, da ih opustim da oni mogu da predlažu i probaju, a da znaju da postoji neko ko ih čuva i brine o smeru u kom će se ceo proces kretati. Poštujem i drugačiji pristup rada, poput Hičkokovog načina rada, gde je mesecima unapred sve isplanirano. Ali, ja nisam takav.

Odlika velikih glumaca

U filmovima i serijama koje snima, Zečević se trudi da glumcima omogući da prikažu dobru količinu životnih sokova. Zato mu je serija „Čizmaši” bila veliki autorski izazov:

– U svom poslu volim stvaranje nekih svetova, ali pod tim ne podrazumevam nečeg izmišljenog. U tim svetovima imate sistem u kojem svi elementi moraju da rade za celinu, bilo da je reč o novom filmu „Izgrednici”, u kom je svaki kadar u zadatom stilu ili da je reč o epohi „Čizmaši”, u kojoj kameru ne možete da postavite bilo gde. Epoha me je uvek privlačila. Imali smo sreću da smo u osnovi „Čizmaša” imali veliko književno delo Dragoslava Mihailovića, a kasnije vrlo dobru scenarističku adaptaciju Đorđa Milosavljevića i sve je krenulo u dobrom pravcu. Radio sam s našim glumačkim velikanima, pre svih, Aleksandrom Berčekom, i imao priliku da pomažem u nastajanju njegove velike uloge. On ima vrlo jednostavan pristup stvarima. Kada neko ima toliko iskustva i talenta, onda s njim radite bez problema. Imate utisak da ne radite s Berčekom već s majorom Čičom, kog je igrao. Odlika dobrih i velikih glumaca je da osetite da radite s likom, a ne s glumcem koji pokušava da ga odglumi.

„Čizmaše” pamti i po saradnji s mladim Miodragom Dragičevićem, glumcem koji je debitovao u „Čizmašima”, još dok je bio na drugoj godini studija glume. Reditelj priča da Dragičević ima ubedljivost koja je vrlo jednostavna i da ga je izabrao na početku kastinga, a kasnije, samo sebe proveravao da li mu je on pravi izbor.

Zečevića je oduvek najviše privlačila igrana struktura, a rastao je uz sve čuvene domaće serije, uz nekolicinu stranih koje su prikazivane.

– Zato su „Čizmaši” bili neka vrsta stare škole, bibisijevskog pristupa dramskom programu koji sam kao mlad dosta pratio. Radujem se napretku igrane strukture na TV kod nas, što dokazuje da se i u Srbiji događa proces koji je u svetu primetan, da serije preuzimaju primat i da u mnogo slučajeva budu interesantnije nego filmovi.