utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58
ČUDESNI SVET ŽIVOTINjA

Sa medvedima na „dobar dan”

Kada je shvatio da naša deca više znaju o pingvinima, lavovima i tigrovima, nego o živom svetu koji ih okružuje, Miodrag Petrović je knjigom „Medved Milisav i drugari” predstavio simbol planine Tare
Autor: Dragoljub Stevanovićsreda, 28.03.2018. u 08:15
(Фото Л. Вулетић)

Miodrag Petrović je bio profesor u Bajinoj Bašti, radio je sa decom i od dece nešto naučio, a to je da se mališani ne smeju lagati, jer oni to vrlo dobro osete i spoznaju. Naučio je još nešto – da naša deca danas više znaju o pingvinima, lavovima i tigrovima, nego o živom svetu koji nas okružuje.

Tako je nastala zbirka priča o Tari i životinjama koje je nastanjuju – „Medved Milisav i drugari”, sa ciljem da se deci približi taj živi svet koji nas okružuje i o kome, da budemo iskreni, svi malo znamo, a deca ponajmanje. To je bilo geslo kojim se rukovodio – da na iskren i dopadljiv način govori o ovoj našoj lepoj, mnogima i najomiljenijoj planini.

Miodrag Petrović je gradsko dete, rođen u Kraljevu. Na asfaltu je provodio detinjstvo. Često se upita otkuda je toliko vezan za ove planinske krajeve i nepregledne šume. Tu ljubav ispoljio je i u delu „Znak pitanja Petre”, koja govori o životu na našem selu od 1840. do danas – kako se radilo, kako se oralo, kopalo, kako su se krale devojke i išlo u rat.

Susret sa mrkim carem

Kao diplomirani inženjer šumarstva upoznao je svaki pedalj nacionalnog parka, svu floru i faunu, a medvedi su mu omiljeni i u žiži njegovog interesovanja. Prethodna njegova knjiga – „Medved i njegova staništa na Tari”, nastala je posle dvadesetogodišnjeg istraživanja.

– Sada imamo dži-pi-es, kamere, ogrlice, a svojevremeno svega toga nije bilo. Po prirodi sam radoznao, sakupljao sam priče do kojih sam mogao da dođem, družio se s medvedima, prolazio pored njih, samo što jedni drugom nismo „dobar dan” govorili – kaže Milisav.

Njemu to ništa strašno nije bilo, jer je dobro upoznao ovu životinju s kojom se deca najradije igraju u svom detinjstvu dok je još opšivena plišom. Ali kasnije, bogami, mnoge bi obuhvatila jeza pri iznenadnom susretu.

Milisav tome ne pridaje ni pet para. Je l’ bilo opasno?

– Ne previše. Pravilo je da se ne prave nikakvi nagli pokreti, samo pribrano i onda nema problema. Možete se mirno mimoići na putu.

Danas deca nažalost više znaju o majmunima, lavovima i tigrovima nego o životinjskom svetu Srbije, iako je medved jedan od simbola Tare. Ono što je lav za Afriku, to je ovde mrki medved, evropsko-sibirski car životinja.

U nacionalnom parku ima šezdesetak primeraka i naša zemlja je jedna od retkih evropskih zemalja gde još postoji ova vrsta. U mnogima je izumrla zbog lova, a kod nas je, srećom, zabranjen 2003. godine. Recimo, u Nemačkoj ga nema, sem u zoološkim vrtovima, a glavni grad te države je dobio ime po njemu. Ostao je samo „srebrni”, koji se daje na filmskom festivalu. I u susednoj Bosni se još love, pa kad ovi sa Tare pređu Drinu, dođu u opasnost, a oni ovu reku preplivaju kao od šale.

Priča o medvedima i Tari dobila je sada i proznu formu u zbirci o medi Milisavu i drugarima, a sledeće što planira jesu slikovnice.

– Pokušao sam da ispričam priču o Tari onako kako bi je, po nekom mom osećaju, ispričale životinje. I medved kome sam dao ime Milisav, ali i orao i soko, vuk, lisica, vidra, detlić, zec... Jazavac razmišlja: „Da je šuma bez ptica pusta, nema i strašna. Nema svoju lepotu i dobrotu… Zato smo svi mi tu da zajedno živimo i čuvamo to što imamo, jer drugo nemamo!”

Porodica vuka Vukoja

Pored zaštite prirode, u nekim pričama je naglašena uloga i značaj porodice. Tako u priči „Vuk Vukoje” stoji: „Jaka, zdrava i složna porodica će i u najtežim uslovima za život opstati i preživeti i… izaći još jača i složnija.”

Kada upoznamo životinjski svet i njihovu ulogu u prirodi, možemo shvatiti koliki značaj imaju i koliko su povezane sa nama, a mi sa prirodom. O nekim životinjama vlada potpuno pogrešno mišljenje i verovanje, pa tek onda kada sagledamo njihov život, videćemo koliko su značajne i koja im je uloga u prirodi.

U pričama o medvedu, Miroslav Petrović razmišlja i zaključuje: „U šumi, prirodi – sve se zna: šta ko radi, ko sa kim živi na istom mestu, ko je kome hrana, ko se od koga brani, ko koga juri – to je uvek bilo tako i tako treba da ostane, to je zakon prirode.”


Komentari0
66f27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja