utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 28.03.2018. u 08:15 Dragoljub Stevanović
ČUDESNI SVET ŽIVOTINjA

Sa medvedima na „dobar dan”

Kada je shvatio da naša deca više znaju o pingvinima, lavovima i tigrovima, nego o živom svetu koji ih okružuje, Miodrag Petrović je knjigom „Medved Milisav i drugari” predstavio simbol planine Tare
(Фото Л. Вулетић)

Miodrag Petrović je bio profesor u Bajinoj Bašti, radio je sa decom i od dece nešto naučio, a to je da se mališani ne smeju lagati, jer oni to vrlo dobro osete i spoznaju. Naučio je još nešto – da naša deca danas više znaju o pingvinima, lavovima i tigrovima, nego o živom svetu koji nas okružuje.

Tako je nastala zbirka priča o Tari i životinjama koje je nastanjuju – „Medved Milisav i drugari”, sa ciljem da se deci približi taj živi svet koji nas okružuje i o kome, da budemo iskreni, svi malo znamo, a deca ponajmanje. To je bilo geslo kojim se rukovodio – da na iskren i dopadljiv način govori o ovoj našoj lepoj, mnogima i najomiljenijoj planini.

Miodrag Petrović je gradsko dete, rođen u Kraljevu. Na asfaltu je provodio detinjstvo. Često se upita otkuda je toliko vezan za ove planinske krajeve i nepregledne šume. Tu ljubav ispoljio je i u delu „Znak pitanja Petre”, koja govori o životu na našem selu od 1840. do danas – kako se radilo, kako se oralo, kopalo, kako su se krale devojke i išlo u rat.

Susret sa mrkim carem

Kao diplomirani inženjer šumarstva upoznao je svaki pedalj nacionalnog parka, svu floru i faunu, a medvedi su mu omiljeni i u žiži njegovog interesovanja. Prethodna njegova knjiga – „Medved i njegova staništa na Tari”, nastala je posle dvadesetogodišnjeg istraživanja.

– Sada imamo dži-pi-es, kamere, ogrlice, a svojevremeno svega toga nije bilo. Po prirodi sam radoznao, sakupljao sam priče do kojih sam mogao da dođem, družio se s medvedima, prolazio pored njih, samo što jedni drugom nismo „dobar dan” govorili – kaže Milisav.

Njemu to ništa strašno nije bilo, jer je dobro upoznao ovu životinju s kojom se deca najradije igraju u svom detinjstvu dok je još opšivena plišom. Ali kasnije, bogami, mnoge bi obuhvatila jeza pri iznenadnom susretu.

Milisav tome ne pridaje ni pet para. Je l’ bilo opasno?

– Ne previše. Pravilo je da se ne prave nikakvi nagli pokreti, samo pribrano i onda nema problema. Možete se mirno mimoići na putu.

Danas deca nažalost više znaju o majmunima, lavovima i tigrovima nego o životinjskom svetu Srbije, iako je medved jedan od simbola Tare. Ono što je lav za Afriku, to je ovde mrki medved, evropsko-sibirski car životinja.

U nacionalnom parku ima šezdesetak primeraka i naša zemlja je jedna od retkih evropskih zemalja gde još postoji ova vrsta. U mnogima je izumrla zbog lova, a kod nas je, srećom, zabranjen 2003. godine. Recimo, u Nemačkoj ga nema, sem u zoološkim vrtovima, a glavni grad te države je dobio ime po njemu. Ostao je samo „srebrni”, koji se daje na filmskom festivalu. I u susednoj Bosni se još love, pa kad ovi sa Tare pređu Drinu, dođu u opasnost, a oni ovu reku preplivaju kao od šale.

Priča o medvedima i Tari dobila je sada i proznu formu u zbirci o medi Milisavu i drugarima, a sledeće što planira jesu slikovnice.

– Pokušao sam da ispričam priču o Tari onako kako bi je, po nekom mom osećaju, ispričale životinje. I medved kome sam dao ime Milisav, ali i orao i soko, vuk, lisica, vidra, detlić, zec... Jazavac razmišlja: „Da je šuma bez ptica pusta, nema i strašna. Nema svoju lepotu i dobrotu… Zato smo svi mi tu da zajedno živimo i čuvamo to što imamo, jer drugo nemamo!”

Porodica vuka Vukoja

Pored zaštite prirode, u nekim pričama je naglašena uloga i značaj porodice. Tako u priči „Vuk Vukoje” stoji: „Jaka, zdrava i složna porodica će i u najtežim uslovima za život opstati i preživeti i… izaći još jača i složnija.”

Kada upoznamo životinjski svet i njihovu ulogu u prirodi, možemo shvatiti koliki značaj imaju i koliko su povezane sa nama, a mi sa prirodom. O nekim životinjama vlada potpuno pogrešno mišljenje i verovanje, pa tek onda kada sagledamo njihov život, videćemo koliko su značajne i koja im je uloga u prirodi.

U pričama o medvedu, Miroslav Petrović razmišlja i zaključuje: „U šumi, prirodi – sve se zna: šta ko radi, ko sa kim živi na istom mestu, ko je kome hrana, ko se od koga brani, ko koga juri – to je uvek bilo tako i tako treba da ostane, to je zakon prirode.”

Komеntari0
49331
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja