Navršilo se 19 godina od kada su američki avioni prvi put upotrebili osiromašeni uranijum tokom bombardovanja Srbije, a tom prilikom na Srbiju je bačeno čak 15 tona uranijuma. Radioaktivne čestice raznete su po celoj Srbiji, ali i po Balkanu, podsetili su na jučerašnjoj konferenciji za novinare članovi Društva Srbije za borbu protiv raka.

Predstavnici ovog društva danas će imati sastanak u Vladi Srbije, na predlog Ministarstva ekologije, jer su zahtevali da država oformi koordinaciono telo koje će se proučavati posledice bombardovanja, uticaj osiromašenog uranijuma na životu sredinu i zdravlje ljudi, a posebno na vojnike i policajce.

Prof. dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva za borbu protiv raka, upozorio je juče da je broj obolelih od kancerogenih bolesti sve veći. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, tokom 2015. godine od raka je obolelo 38.066 ljudi, a godinu dana ranije taj broj je bio za skoro 3.000 manji (35.319).

Istovremeno, kako je istakao ovaj priznati onkolog, raste i broj umrlih. Od kancerogenih bolesti tokom 2015. umrlo je 21.865 obolelih, a godinu dana kasnije preminula su 22.004 najteža bolesnika.

Dr Čikarić je istakao da država sada izdvaja mnogo više novca za lečenje malignih bolesti. Naime, 2004. godine, kako je rekao, za citostatike se iz republičkog budžeta izdvajalo 9,5 miliona evra godišnje, a 2016. godine čak 64,4 miliona evra. Delimično, to je rezultat visokih cena novih lekova koji tek počinju da se upotrebljavaju, ali, s druge strane, ova cifra veoma dobro ilustruje koliko je bolest uzela maha.

– Svake godine broj obolelih od kancera uvećava se za dva odsto, a u prvoj deceniji 21. veka broj obolelih uvećan je za 20 odsto, što je više nego zabrinjavajuće – izjavio je juče dr Čikarić.

Ova sumorna statistika, uveren je naš sagovornik, rezultat je bombardovanja. Bar 10 odsto ljudi, kako je naglasio, obolelo je zbog bombardovanja NATO-a, a zbog osiromašenog uranijuma u periodu od 2001. do 2010. godine umrlo je između deset i osamnaest hiljada ljudi.

Na komentar novinara da se u javnosti vodila žestoka polemika oko povezanosti bombardovanja i povećane stope obolevanja od raka, dr Čikarić je istakao da je stopa obolelih u Srbiji zaista izjednačena sa evropskom stopom obolevanja.

– Svi oni zaboravljaju da je pre „Milosrdnog anđela” stopa obolevanja od raka u našoj zemlji bila dvostruko manja od evropskog proseka. Dok se u Srbiji ova stopa svake godine uvećava, u SAD opada za 0,6 odsto godišnje – odgovorio je ovaj onkolog.

General u penziji Slobodan Petković, nekadašnji pomoćnik ministra odbrane, izjavio je na jučerašnjoj konferenciji da pitanje osiromašenog uranijuma nije pitanje nauke, već politike.

Petković je objasnio da je godinama unazad, nekoliko puta, pisao svim ministarstvima zahtevajući da država organizuje rad stručnjaka zarad istraživanja posledica bombardovanja. Odgovor je dobio tek u septembru prošle godine.

– Vojska je, zajedno sa stručnjacima iz Instituta za nuklearne nauke Vinča, izvršila dekontaminaciju dela južne Srbije. Delimično su očišćena, označena i ograđena mesta koja su najviše zagađena. Ipak, ljudi danas skidaju te znakove i kidaju žičanu ogradu kako bi napasali stoku. Očigledno je da ne shvataju koliko je to opasno – upozorio je ovaj general u penziji.

On je podsetio da je nekoliko godina posle bombardovanja Vojska nadzirala stanje vojnika koji su bili na najugroženijim mestima.

Ovaj nadzor, kako je rekao, prekinut je uz obrazloženje da nema više novca.

– Mislim da novac nema nikakve veze s tim – kratko je prokomentarisao Petković.

Stručnjaci su juče podsetili da radioaktivne čestice ne izazivaju trenutnu pojavu malignog tumora, već se ova bolest javlja tek posle deceniju ili dve. Kada se tome doda činjenica da česticama osiromašenog uranijuma treba 4,5 milijardi godina da se razgrade, jasno je da će se posledicama bombardovanja baviti i buduće generacije.

​Rak pluća najsmrtonosnija kancerogena bolest

Kada je reč o obolevanju od kancerogenih bolesti, u našoj zemlji najčešće se javlja rak pluća, koji odnosi i najveći broj života. Slede rak kože, karcinom debelog creva, dojke, prostate, mokraćne bešike, leukemija, rak grlića materice, želuca...

Osim raka pluća, pacijenti najčešće umiru od raka debelog creva, raka dojke i leukemije. Istraživanja ukazuju da je duvan direktan uzročnik obolevanja trećine pacijenata, a među obolelima dominira muška populacija.