sreda, 24.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

KAMPANjA KONFUZNIH IDEJA

Autor: Nebojša Katićponedeljak, 21.04.2008. u 22:00

Izborna kampanja političkih partija grubo ignoriše ekonomsku stvarnost Srbije. Političke partije iznova pokazuju građanima, da iako sa njima dele isti prostor, ne žive u istom svetu. Domaća ekonomska faktografija je, odmereno rečeno, katastrofalna. Ne postoji nijedan ekonomski pokazatelj koji bi davao povoda za optimizam.

Višegodišnji trend opadanja broja zaposlenih nastavlja se i u 2008. godini. Sve manje ljudi ima stalno zaposlenje i taj broj je mesecima ispod nivoa od dva miliona. Problem nezaposlenosti bi bio još teži da nema odliva radne snage u inostranstvo (u pravilu najškolovanije) – emigracija je efikasan instrument srpske politike zapošljavanja. Politička elita kao da je zadovoljna takvim trendovima budući da u izbornoj kampanji emigracija nije tema.

Inflacija raste iz meseca u mesec i trenutno je 13,6 procenata (mart 2007 – mart 2008). Trgovinski deficit se poslednjih meseci kreće oko neverovatnih milijardu dolara mesečno. Ekonomski kolaps se odlaže stalnim rastom zaduživanja i prodajom državne imovine. U Srbiji se malo investira i mnogo troši – to se odnosi i na državu i na građane.

Politička nestabilnost i međunarodna finansijska kriza otežavaju situaciju, ali su osnovni ekonomski problemi domaćeg porekla. Reč je o lošoj ekonomskoj politici i o nedostatku bilo kakve dugoročne ekonomske strategije. Kakva rešenja se danas nude u izbornoj kampanji?

U modi je gemišt konfuznih ideja u čijem je centru smanjivanje poreza svih vrsta, pogotovo poreza na plate. Magični recept je savršen. Snižavanje poreza na plate obara cenu radne snage, a time i troškove proizvodnje. Preduzeća postaju konkurentnija, tražnja za njihovim proizvodima raste, a sa tražnjom i proizvodnja. Povećana proizvodnja podstiče zapošljavanje radne snage – poreski prihod koji je izgubljen zbog nižih poreskih stopa biće nadoknađen većim brojem zaposlenih koji će plaćati porez. Ovaj mehanizam je sjajan na papiru, ali u pravilu, loš u praksi. Budžetska kasa se prazni odmah, a pozitivni efekti, ako uopšte i dođu, stižu prekasno.

Olako se obećava i drastično smanjenje učešća javne potrošnje u BDP-u. Ovo podrazumeva drastično realno smanjivanje budžetske potrošnje, ali se (mudro) ne navode budžetske stavke na kojima će se napraviti te spektakularne uštede. Utisak je da su sve kvantifikacije date ne na bazi analize, već onako „od oka”.

Nove ideje su u vezii sa selektivnim snižavanjem ili čak ukidanjem carina. Ovakve mere imaju smisla u državama sa solidnom privredom koja posluje u prezaštićenom ekonomskom prostoru. Cene robe na lokalnom tržištu su previsoke, jer druge ponude osim domaće nema. Kako visoke carine eliminišu inostranu konkurenciju, lokalna preduzeća nisu pod pritiskom da podižu produktivnost ili da izvoze. Tada je otvaranje tržišta inostranoj konkurenciji razumna mera, ako se proces sprovodi postupno. U Srbiji, smanjenje carina bi naše gigante u proizvodnji automobila, elektronike, bele tehnike, hemijske i prehrambene industrije, obuće i odeće naterale da malo živnu – kada bi ih bilo.

Politička elita ignoriše i opasne signale koji stižu sa svetskog tržišta. Cene energije i hrane će nastaviti da rastuili će ostati na veoma visokom nivou. Odgovorna država bi morala pripremati građane za nova, još teža vremena. Logične mere bi, na primer, morale ići u pravcu smanjivanja broja privatnih automobila i jačanja svih oblika javnog transporta. Evropa to odavno pokušava da sprovede. U Srbiji je tim lakše što automobilske industrije više nema, pa nema ni radnih mesta u vezi sa njom, koja bi trebalo štititi. Predlog iz kampanje o uvođenju poreskih i carinskih olakšica za kupovinu inostranih automobila ne može se racionalnoobjasniti u kontekstu srpske ekonomske stvarnosti. Zadatak političke elite jeste da gleda u budućnost i državu priprema za nove izazove.

Problemi domaće ekonomije nisu uzrokovani visokim porezima, još manje visokim carinama. Njihovo smanjenje bi dodatno podstaklo potrošnju, inflaciju, zaduživanje građana i uvoz. U tom procesu, budžetski deficit i spoljna zaduženost bi još više porasli. Niski porezi su samo jedan od uslova privlačenja inostranog kapitala, ali nikako najvažniji. Mnogo važniji su kvalitetna infrastruktura, kvalitetna radna snaga i stabilan pravni i poreski sistem.

Za malu i zapuštenu zemlju, prioritet su investicije u saobraćajnu infrastrukturu i energetiku, pre svega elektroprivredu. Kada privatnih investitora nema, a nema ih, država mora investirati. Važno je razumeti da nije svejedno koja i čija sredstva će se koristiti u tom procesu. Privatizacioni prihodi su prvi izvor iz koga bi se veliki projekti morali finansirati. Drugi izvor bi morale biti obveznice koje bi izdavala državna preduzeća i država. Samo investicije finansirane iz domaćih izvora daju šansu domaćim izvođačima. Samo se na velikim projektima mogu regenerisati ili stvoriti velika domaća preduzeća – drugog načina nema. Kada se projekti finansiraju inostranim kreditima, za njih se moraju raspisivati međunarodni tenderi. Na njima, domaća preduzeća uništavana ratom, sankcijama ali i ekonomskom politikom, nemaju nikakve šanse. Ako im država ne pruži šansu, niko drugi neće. Ovakav koncept nesporno ograničava tržišnu utakmicu, ali bi od njega Srbija imala koristi.


Komentari30
68c44
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

james bond
Od pet makro elemenata srpska ekonomija u opsajdu u sest.Neki gradjani kao ta profesorka novinarstva se jos i izvinjavaju.Aferim.Izgleda da Srbiji nece svanut dok se ne pojave nova lica na politickoj sceni.Gosn.Katicu mozda neb bila losa ideja da razmotrite osnivanje nekolikih agencija konsalting tipa u obliku Incorporaated.Ako ce to koga da boli onda ce to biti neznalice i lazne strucnjake.Cisto da pokazete da se stvari mogu raditi i drugacije.Ukoliko se ne nadje neko u medjuvremenu da Vam ponudi kakovo odgovarajuce ministarsko mjesto.U kom slucaju bi obadvije ideje bile odlicne.Pa prava je steta da pored takvo umnih ljudi kao sto ste Vi Srbija tumara po svjetskim i ekonomskim i politickim bespucima.Mnogo pozdrava...
Nebojsa Katic
За г. Нешка - Емиграција муком стиче новац и треба да га улаже водећи рачуна о рационалном економском интересу. Идеја о фонду је занимљива, али знајући наше нарави и механизме функционисања тржишта капитала у Србији, плашим се да би све завршило у разочарењу и “сузама”. Мислим да би улагање у обвезнице вероватно било добро међу-решење, са много мањим финансијским ризиком, или ризиком злоупотребе.____За г. Вука – Не бих коментарисао потенцијални долазак на власт, ни радикала, ни било кога другог. У предизборној кампањи би то било сврставање уз неку од “зараћених” страна и не би било фер, јер бих тиме у најгорем тренутку погазио принципе којих сам се до сада држао. Радије бих критиковао појаве, а читаоци ће умети сами да се определе.____За г. Павла и г. Марка – Економска конфузија је вероватно мешавина објективно тешког наслеђа, наивних идеја и неискуства, иностраних утицаја и личних интереса. У томе је вероватно више “система” него спонтаности, међутим, у демократији и грађани деле одговорност. Наравно, све сте ово знали и без мог коментара. Још једном хвала свима.
Stefan Prvulovic
Pisete o ekomskoj situaciji Srbije kao da je ona u ove 2 decenije imala normalne uslove za svoju ekonomsku politiku normalne uslove za rad i zivot. Nijedna zemlja u Evropi nije zivele^po tezeim uslovima.Nametnuti ratovi,pljacke ,ubijanja razaranje i to sve pod dirigentskompalicom tih koji nam prete,koji nas oooooooucenjuju,sude,lazu,rasparcavaju nassu dragu Srbiju,3 meseca bombarduju i razaraju ekonomsku bazu Srbije i niz zlocina izvrsenih nad Srbijom i Srpskim narodom. O stotinama i stotinama hiljada izbeglica Srbija se nesebicno brine nastojece da im ostvari najosnovnije za zivot i rad.U takvim uslovima zivi Srbija i Srpski narod,koje Evropu i svet,to se mora govoriti stalno,doprineo da se porazi najvece zlo covecanstva zlocinacki NACIZAM. Svedoci smo kako nam to izvesne zemlje vracaju/Evropska Unija/,odnosno Srbiju razaraju,unistavaju kao da je Srbija ucinila najveci greh sto se protiv NACIZMA beskompromisno borila. Valjda ce PRAVDA i ISTINA jednog dana POBEDITI!!!!
Erazmo
Svaka cast na komentaru...
Еразмо
За Милоша Кикића. Пре преврата 2000, Србија није била на добош. Била је у ратном окружењу, под санкцијама, помагала ратне напоре Срба ван Србије, и легално и легитимно, у оквиру савезне државе, ратовала на Косову, својој територији, против сецисиониста које су наоружали и помагали Западњаци, пре свега Американци. А то кошта, како смо сви осетили на својој кожи. Што се тиче респектабилности, 78 дана се одупирала највећој армади у историји и успела да је, ипак, не прегазе као, рецимо, Ирак. Није капитулирала безусловно, без обзира шта неки Ваши љубмци причају.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja