sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:50
U KULTURNOM DODATKU 31. MARTA

Ideološki obračuni Marija Vargasa Ljose

petak, 30.03.2018. u 14:27
Као књижевник Варгас Љоса зна да препозна ауторитаризам, али не и као политичар Фото HazteOir.org/CC BY-SA 2.0

PISCI I POLITIKA

Njegovi neknjiževni nastupi izazvali su novu buru negodovanja u Latinskoj Americi, u kojoj prijateljstva nisu moguća ako nisu obeležena zajedničkom ideološkom matricom, tvrdi peruanski nobelovac

Toliko puta do sada je Mario Vargas Ljosa (81) dokazivao da je briljantan pisac, a veoma loš političar… Ali ništa nije pomoglo da peruanskog nobelovca odvrati od želje da u političkim tokovima igra ulogu problematičnog arbitra. Još od kada se 1990. kandidovao za predsednika Perua, i izgubio u drugom krugu od Alberta Fuhimorija, koji je potom vladao do 2000. godine, Vargas Ljosa se uporedo sa pisanjem romana upustio u jednostranu političku akciju. Postao je zagovornik desnice i oštar kritičar svih levičarskih ideja, kojima se priklanjao u ranoj mladosti.

Evropa i Amerika retko ga kritikuju zbog njegovog političkog angažmana na strani liberalne desnice, iako se u političkom rezonovanju Vargasa Ljose prepoznaju opšta mesta i isključivi sudovi bez pokrića. Latinoamerikanci, međutim, ne praštaju jedinom živom predstavniku književnog buma što kao branitelj liberalizma, pa i desničarskih ustrojenja, zanemaruje zjapeće nejednakosti, obespravljenost i istorijsku marginalizaciju „svojih“ naroda.

Nobelovac pokopao socijalizam

Zašto je ovom nobelovcu, svetskoj literarnoj zvezdi, sa tako slojevitim romanesknim prodorima, potrebno da propagandnim pamfletima kalja svoje briljantno umetničko pero?

Nedavno je Vargas Ljosa (82) na glavnom trgu u Barseloni držao vatreni govor. Poimence je prozivao „pučiste“, lidere legalnih katalonskih partija koje se zalažu za nezavisnost. Klicao je „grandioznoj istoriji“ Španije, slavio „pet vekova slobode, jednakosti i multikulturalizma“.

Zorana Šuvaković

200. GODIŠNjICA ROĐENjA PETRA PRERADOVIĆA
Pesnik bez biografije

Osnovni biografski podaci, u nizu izdanja Preradovićeve poezije, izostavljeni su ili falsifikovani, a taj posao traje do naših dana. Deluje neobično, ali je tačno, da Preradović ni dva veka nakon rođenja nema pouzdanu biografiju

Petar Preradović

Uvek i svuda pesnik je suočen sa nepozvanim tumačima za koje važi Kolridžova sintagma „Kiklop s okom na potiljku“. Tako se i oko poezije Petra Preradovića nagomilalo mnoštvo svakojakih tekstova koji su daleko i od poezije i od logike, a često se mogu čitati i kao humorističko štivo. Na meti se nije našlo samo pesnikovo delo nego i njegova biografija. Osnovni biografski podaci, u nizu izdanja Preradovićeve poezije, izostavljeni su ili falsifikovani, a taj posao traje do naših dana. Deluje neobično, ali je tačno, da Preradović ni dva veka nakon rođenja nema pouzdanu biografiju. Stoga ćemo se u ovom zapisu pozabaviti nekim činjenicama iz pesnikove biografije i žalosnosmešnim intervencijama krivotvoritelja.

Petar Preradović rođen je 19. marta 1818. godine u Grabrovnici kod Grubišnog Polja, a kršten je u Crkvi Svetih 318 bogonosnih otaca u Maloj Trešnjevici. Ovu crkvu hrvatski vojnici minirali su 10. januara 1992. Njegov otac Jovan, austrijski krajiški oficir, rođen je 1792. godine u Grubišnom Polju, a majka Pelagija, rođ. Ivičić, 1792. u Velikom Grđevcu. Otac mu je umro 1828. i sahranjen je u Maloj Trešnjevici, kao i Petrova sestra Ana (1820–1822). Zanimljivo je pomenuti da je Petrova starija sestra Marija bila u braku sa kovačem Pavlom Solarićem iz Velike Pisanice koji ima isto ime i prezime kao i pesnik Pavle Solarić (Velika Pisanica, 1779 – Venecija, 1821).

Zdravko Krstanović

ARHITEKTURA U SVETU I KOD NAS
Moja poslednja kolumna

Posle 54 godine, naš predani saradnik Mihajlo Mitrović odlučio je da današnjim tekstom zaokruži svoju saradnju u Kulturnom dodatku

Oni su obeležili srpsku arhitekturu: Stoje: Dimitrije Mladenović, Radivoje Tomić, Milan Lojanica, Predrag Cagić, Branko Vujović, Branko Bojović, Slobodan Mašić, Branislav Jovin, Svetislav Ličina. Sede: Vladislav Ivković, Mihajlo Mitrović, Aleksandar Stjepanović, Milan Pališaški

U decembarskom broju (26. 12. 2015) Politike pisali smo u ovoj kolumni o smrti prve posleratne generacije beogradskih arhitekata. Sada bismo pisali o  drugoj generaciji, generaciji sa kojom se gasi prvi period posleratne srpske arhitekture, period u kome su postignuti dobri rezultati koji mogu biti uvod u savremena srpska zbivanja.

Koliko je arhitektura bila na margini emancipovanog društva, najbolje se vidi po jednoj sekvenci iz života arhitekte Nikole Dobrovića, verovatno jednog od najvećih srpskih arhitekata, vrsnog graditelja, sjajnog pisca i erudite prevođenog na više stranih jezika koji je bio na čelu „generacije 1940” koja je bila naklonjena pisanju, naročito o arhitekturi.

Zabeleženo je da je Dobrović svoju prvu knjigu štampao na najlošijoj hartiji, bez ijednog crteža. Molio je svoju suprugu da povremeno prođe pored „Jugoslovenske knjige” i zamoli knjižara da njegovu knjigu, koja leži u izlogu na parapetu izloga, uspravi da stoji vertikalno, ne bi li je lakše zapazili prolaznici, budući kupci. Nijedan izdavač nije hteo da štampa najznačajnije Dobrovićevo delo, a Dobrović je želeo da što pre izađe u javnost, da upozna Srbiju o značaju arhitekture i urbanizma kao osnove izgradnje gradova. Ovo kapitalno delo štampao je Dobrović o svom trošku iz polupraznih džepova svog sivog iznošenog sakoa.

Mihajlo Mitrović

NAJIZVESNIJA NEIZVESNOST
Poslednji smisao

 

Vladimir Jankeljevič: Smrt, preveo Veljko Nikitović, izdanje Orion art, Beograd 2017.

Studija francuskog filozofa i profesora Sorbone Vladimira Jankeljeviča pod naslovom Smrt privukla je pažnju široke čitalačke publike još 1966. godine kada je objavljena i čitana javno preko Radio Sorbone. Prevedena je na više jezika, a krajem prošle godine pojavila se i na srpskom. Ona je izazov da pasionirani čitalac zabeleži sopstvene nedoumice i sažme moguće odgovore ovog francuskog filozofa koji je najstudioznije, istorijski i umetnički najdokumentovanije, filozofski najdorečenije, analizirajući sve što je pisano o ovoj intrigantnoj temi, napravio ovu nezaobilaznu knjigu.

Smrt nam ostaje tajna, iako je možemo upoznavati kao biološku pojavu, društveni fenomen, demografski pojam, sagledavati je kao temu u umetnosti, religiji, književnosti, arhitekturi… Smrt kao „najizvesnija neizvesnost” ili „najneizvesnija izvesnost”, bez obzira na to što je nespojiva sa životom, ipak je u žiži interesovanja ljudi. Smrt je ono ništa koje poništava mišljenje, kako je rekao Šeling. Filozofi kažu da je misao ni o čemu ne-misao. Dakle, mislimo o smrti, oko smrti, povodom smrti – slično kao kada je reč o Bogu.

Dimitrije Janičić

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari5
681cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

марко из ваљева
Није могуће да на схватате литературу и њену образовну моћ, а,тако бахато пишете о њој. Није Толстој велики због текстова о реформи, него због „Ане Карењине“ и „Рата и мира“. Булгаковљев „Маестро и Маргарита“ је божанско дело које лечи људе више него што бих излечио др Булгаков. Зати нема ни народа ни епохе без књижевности.
Ненад Кебара
Повремено, још увек и само, у "Политици" може да се наиђе на неки текст који је у духу златне журналистичке школе или преко њене мере, јер су то прилози који су и темама и стилом постајали литература. Што би се народном изреком рекло "деси се дете и у девојци". До пре двадесетак година су то писали аутори који су у друштву били цењени и истицани, дакле, и социјално збринути, пре Другог светског рата најчешће писци и песници великог литерарног дара, често на рубу егзистенције. Данас су то потпуно потиснути ствараоци, огромног знања, ентузијазма и намере да стварна култура, књижевност и уметност не постану само доколица имућних а неприступачни пејсаж осиромашеним. Стога, једно суштинско питање - од чега (од кога) у оваквом друштву и (не)култури зависи егзистенција бриљантних културних лампадефора попут Здравка Крстановића?!
nikola andric
Pitajte bilo kog Srbina ili Rusa koliko nacionalnih pisaca poznaje a isto tako koliko nacionalnih naucnika poznaje. Iz odgovora ce vam biti jasno nacionalno vrednovanje jednih i drugih.
Milos Moskovljevic
Vargas Ljosa - covek loseg karaktera. O tome najbolje svedoci njegov privatni zivot.
nikola andric
Francuski pokret ''prosvetiteljstva'' je u sloveninskim zemljama pogresno shvacen kao ''nacitanost''. Otud toliki uticaj literatora. Za literatora nisu potrebne nikakvi obrazovni uslovi. U doba podele rada i specijalizacije vrlo cudna situacija. Ipak ona omogucava piscima da iz svoje radne sobe fantaziraju o drustvenim uredjenjima. Bez ikavog znanja o institucijama drustvenog uredjenja niti (politickoj) ekonomiji. Solzenitcin je po povratku u Rusiju predlagao vracanje Rusije u zemljordnicko drustvo po uzoru na Tolstoja. San svakog obrazovanog Rusa je bio da postane drugi Tolstoj, Dostojevski, itd. Ruski oficiri su se bavili muzikom kao Korsakov, Musorski i Borodin. Bulgakov koji je zavrsio medicinu cum laude se radije bavio literaturom nego strukom za koju je obrazovan . Takav amaterizam /voluntarizam naravno pretpostavlja drustvene troskove koji se ne mogu sagledati. Za Vargas Losa vaze iste primedbe.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja