sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:11

Dinkićev patent zapošljavanja još opstaje

Od ukupno pola milijarde evra, koliko je za podsticaje po novootvorenom radnom mestu potrošeno iz budžeta za deset godina, stranci dobili 90 odsto, 82.015 radnika dobilo posao
Autor: Anica Teleskovićpetak, 30.03.2018. u 22:00
Др­жа­ву по рад­ном ме­сту ко­шта­ло 6.000 евра (Фото А. Васиљевић)
Млађан Динкић (Фото Р. Крстинић)

Mla­đan Din­kić odav­no je na­pu­stio Vla­du Sr­bi­je, ali nje­gov eko­nom­ski pa­tent – sub­ven­ci­je po no­vo­za­po­sle­nom rad­ni­ku – i da­lje ži­vi. To­li­ko pu­ta ospo­ra­van mo­del pri­vla­če­nja stra­nih ula­ga­ča ovih da­na po­no­vo se pre­i­spi­tu­je za­hva­lju­ju­ći sub­ven­ci­ji ko­ju je dr­ža­va odo­bri­la ne­mač­kom „Kon­ti­nen­ta­lu”.

Do­ma­će kom­pa­ni­je ko­je po­slu­ju u obla­sti in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja (IT) to su do­ži­ve­le kao za­ba­da­nje no­ža u le­đa, jer upr­kos svim uve­ra­va­nji­ma stra­hu­ju da će im ovaj stra­ni in­ve­sti­tor pre­o­te­ti ka­dro­ve. 

Go­to­vo da ne po­sto­ji po­li­tič­ka stran­ka u Sr­bi­ji ko­ja ova­kav mo­del pod­sti­ca­ja ni­je kri­ti­ko­va­la, ali ga ni­jed­na vlast od 2006. go­di­ne do da­nas ni­je uki­nu­la.

Ka­da je „Kon­ti­nen­tal” u No­vom Sa­du otvo­rio svoj raz­voj­no­i­stra­ži­vač­ki cen­tar, pred­sed­nik Alek­san­dar Vu­čić oce­nio je to kao vi­šu li­gu in­ve­sti­ci­ja. Zbog ne­za­do­volj­stva do­ma­ćih pro­gra­me­ra u jav­no­sti je po­no­vo otvo­re­no pi­ta­nje da li je ova­kav na­čin do­ta­ci­ja do­bar. 

Iako se vr­lo če­sto pa­u­šal­no tvr­di ka­ko ne po­sto­ji ni­jed­na ana­li­za ko­ja pro­ce­nju­je efe­kat ova­kve po­li­ti­ke sub­ven­ci­o­ni­sa­nja in­ve­sti­to­ra, Mi­lo­rad Fi­li­po­vić, pro­fe­sor Eko­nom­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, i Mi­ro­ljub Ni­ko­lić, struč­ni sa­rad­nik Mi­ni­star­stva pri­vre­de, iz­ra­ču­na­li su da je u pe­ri­o­du od 2006. do 2016. go­di­ne po tom osno­vu iz bu­dže­ta po­tro­še­no 501,8 mi­li­o­na evra. Sa oni­ma ko­ji ova­kav na­čin sub­ven­ci­o­ni­sa­nja ospo­ra­va­ju sa­svim si­gur­no ne­će se slo­ži­ti 82.015 rad­ni­ka ko­ji su na taj na­čin do­bi­li po­sao. To, me­đu­tim, zna­či da je dr­ža­vu jed­no no­vo­o­tvo­re­no rad­no me­sto ko­šta­lo ne­što vi­še od 6.000 evra. 

Ka­da je ovaj mo­del lan­si­ran, kao deo eko­nom­ske po­li­ti­ke vla­de Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce, či­ji je mi­ni­star eko­no­mi­je i re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja bio Mla­đan Din­kić, for­mal­no su ista pra­vi­la va­ži­la za sve – i za do­ma­će i za stra­ne in­ve­sti­to­re. 

Ka­kav je, me­đu­tim, bio epi­log tih me­ra? 

Ana­li­za Mi­lo­ra­da Fi­li­po­vi­ća i Mi­ro­lju­ba Ni­ko­li­ća po­ka­za­la je da su od ukup­no po­la mi­li­jar­de evra pod­sti­ca­ja, čak 90 od­sto tog iz­no­sa do­bi­li stran­ci. To zna­či da su do­ma­će kom­pa­ni­je do­bi­le tek 54 mi­li­o­na evra sub­ven­ci­ja, dok je stra­nim fir­ma­ma po tom osno­vu odo­bre­no 447 mi­li­o­na evra. Či­nje­ni­ca je, sa dru­ge stra­ne, da su stran­ci vi­še nov­ca i ulo­ži­li. Kad se pod­vu­če cr­ta, uz po­moć sub­ven­ci­ja ostva­ren je pri­liv in­ve­sti­ci­ja od 2,12 mi­li­jar­di evra. To zna­či da su na je­dan ulo­že­ni evro, ko­li­ko je dr­ža­va da­la za sub­ven­ci­je, do­šla još če­ti­ri evra. Stra­ne fir­me ulo­ži­le su 81,4 od­sto od ukup­nog iz­no­sa in­ve­sti­ci­ja, dok su do­ma­ći ula­ga­či in­ve­sti­ra­li 18,6 od­sto. 

U pe­ri­o­du od 2006. do 2016. go­di­ne pot­pi­sa­no je 314 ugo­vo­ra o do­de­li pod­sti­caj­nih sred­sta­va. Od to­ga je 149 ugo­vo­ra pot­pi­sa­no sa do­ma­ćim, a 165 (52,5 od­sto) sa stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma. 

Fi­li­po­vić i Ni­ko­lić u svo­joj ana­li­zi uka­zu­ju i na to da je naj­ve­ći broj ugo­vo­ra ras­ki­nut sa do­ma­ćim in­ve­sti­to­ri­ma (83 ugo­vo­ra), dok je sa stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma ras­ki­nu­to tek 16 ugo­vo­ra.

Na­kon što su sve ana­li­ze, pa i ova, po­ka­za­le da su naj­ve­ći ko­ri­sni­ci sub­ven­ci­ja stran­ci, Mi­ni­star­stvo pri­vre­de pro­me­ni­lo je pra­vi­la. Ka­ko bi se po­ve­ća­le šan­se do­ma­ćih fir­mi da do­bi­ju pod­sti­ca­je, kra­jem 2016. go­di­ne usvo­je­na je ured­ba ko­jom su li­mi­ti ko­ji se od­no­se na oba­ve­zno ula­ga­nje i za­po­šlja­va­nje znat­no spu­šte­ni. 

Po­sle vi­še od go­di­nu da­na pri­me­ne ove ured­be mo­že se re­ći da je na­pra­vljen po­lo­vi­čan uspeh. Od­no­sno, u pro­gra­mu ko­ji se od­no­si na pro­jek­te od po­seb­nog zna­ča­ja i da­lje su ne­pri­ko­sno­ve­ni li­de­ri u po­vla­če­nju ovih sred­sta­va stra­ni in­ve­sti­to­ri. S dru­ge stra­ne, u pro­jek­ti­ma po jav­nom po­zi­vu do­mi­ni­ra­ju do­ma­ći ula­ga­či. 

Pre­ma po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva pri­vre­de, na jav­ni po­ziv ko­ji je Mi­ni­star­stvo pri­vre­de ras­pi­sa­lo u mar­tu pro­šle go­di­ne sti­gle su ukup­no 34 pri­ja­ve za­in­te­re­so­va­nih ula­ga­ča. Do sa­da je raz­ma­tra­no 18, dok je pre­o­sta­lih 16 još na če­ka­nju. Od 18 raz­ma­tra­nih pro­je­ka­ta svi su pri­hva­će­ni. Od to­ga je 17 ugo­vo­ra pot­pi­sa­no sa do­ma­ćim in­ve­sti­to­ri­ma, a sa­mo je­dan sa ula­ga­čem či­je je se­di­šte u ino­stran­stvu. 

S dru­ge stra­ne, u pro­gra­mu ko­ji se od­no­si na pro­jek­te od po­seb­nog zna­ča­ja i da­lje su naj­ve­ći ko­ri­sni­ci sub­ven­ci­ja stra­ni in­ve­sti­to­ri. Ta­ko je to­kom 2016. i 2017. pot­pi­san 41 ugo­vor o pro­jek­ti­ma od po­seb­nog zna­ča­ja. Na taj na­čin odo­bre­ni su pod­sti­ca­ji u vi­si­ni 132,22 mi­li­o­na evra. Otvaranje jed­nog rad­nog me­sta ko­šta­lo je u pro­se­ku 5.489 evra. Od to­ga, sa do­ma­ćim in­ve­sti­to­ri­ma pot­pi­sa­no je sve­ga šest ugo­vo­ra o do­de­li sred­sta­va, gde je vi­si­na pod­sti­ca­ja 4,94 mi­li­o­na evra. Pla­ni­ra­no je za­po­šlja­va­nje 947 rad­ni­ka, što je 5.215 evra po no­vo­o­tvo­re­nom rad­nom me­stu. Sa stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma pot­pi­sa­no je 35 ugo­vo­ra o do­de­li sred­sta­va za spro­vo­đe­nje pro­je­ka­ta od po­seb­nog zna­ča­ja. 

Vred­nost do­de­lje­nih pod­sti­caj­nih sred­sta­va je 127,28 mi­li­o­na evra, a pred­vi­đe­no je za­po­šlja­va­nje 23.142 no­va rad­ni­ka, što je tro­šak od 5.500 evra po rad­ni­ku.


Komentari17
2bd94
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

penz. privrednik
A sta se moze drugo kad su nam sankcije, ratovi i hiperinflacija UNISTILI privredu? Malo nove tehnologije samo bar dobili, sami je ne bismo nikako uveli.
slobodan
Isti model trebalo bi da se primeni za mlade koji hoće da stvaraju porodice, pomoć države,nemaju svi pare da kupe albanke,ruskinje i sl. Izumrećemo,nestaćemo,naseliće drugi naše zemlje....
mik
Паре се у принципу никада не дају него се дају само олакшице у виду смањених пореза у првих неколико година или неке друге погодности (јевтина струја, погодне локације...)
Miki Žarković
Daju se baš pare,a razne poreske olakšice i oslobadjanje od lokalnih i republičkih taksi je samo dodatak.Postoji jasna stavka u budžetu za ove namene i ona iznosi oko 120 miliona evra za ovu godinu.Poreski obveznici Srbije plaćaju radnike u tim firmama,a strane kompanije kupe ekstraprofit i iznose napolje.Kada se subvencije potroše država daje nove ili se firma pakuje i odlazi na drugo mesto.Zato je ova ekonomska politika pogibeljna,ne dovodi do rasta BDP-a i dalje slabi srpsku ekonomiju kroz isisavanje ono malo preostalog novca.
Preporučujem 64
milan ćurić
Ştalno se podnose cifre o broju novonastalih radnih mesta, ali se ne objašnjava šta prethodi takvom "bunu", što dovodi u zabludu one koji to primaju zdravo za gotovo. Ustvari se radi o klasičnoj kupovini radnih mesta, jer je strana kompanija dobila po nekoliko hiljada evra po zaposlenom radniku. Za takvu vrstu ekonomske logike ne treba biti mnogo vispren, a pitam se dali se "Dinkićev princip" primenjuje u nekoj drugoj zemlji sa razvijenom ekonomijom, naprimer Nemačkoj, ili se taj "princip" uvaljuje samo slabo razvijenim zemljama.
Preporučujem 35
Prikaži još odgovora
pera
Dinkićev princip je mnogo koristan pa ga ne treba zaboraviti i napusti a narodu kako bude.
Љубиша
Заиста 'патент' без битних нето економских ефеката. Шта више, колико се индустријских конгломерата угасило ' од времена Динкића, колико је тржишно пропулзивних фирми распродато странцима, које су генерисале заппљавање, посебно факултетски образованих. Колико је приватника без потпоре ' патента' запослило људи. Зато кажем без битног нето економског ефекта. ' Патент без решерша'.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja