ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:36

Vojvoda Putnik na vrhu kanadske planine

Koliko god da mi je Srbija tamo daleko, vrh Putnik mi je toliko blizu, skoro na dohvat ruke. Ne treba mi ni psovka, ni rakija, još manje gibanica ili mladi sremski sir, orah ili suva šljiva – sve je to zamenilo ovo planinsko uzvišenje i kad god poželim deo srpskog, izađem na terasu i pogledam kako vrh Putnik dere oblake i goropadno se uzdiže u nezamislive visine
Autor: Vlado Milićevićsubota, 31.03.2018. u 15:07
Поглед на врх Путник у Стеновитим планинама у Канади (Фото Википедија)

Imam retko zadovoljstvo i privilegiju da sa svoje terase posmatram jedan veličanstveni planinski vrh – Putnik. Kanađani, srpski saveznici čekali su samo godinu dana od smrti velikog vojvode u Nici, tamo u Francuskoj, i odmah po Versajskom miru, odali počast srpskom junaku iz pet ratova, prvom vojvodi imenovanom posle slavne Kumanovske bitke 1912. godine.

Rastužuju me srpski nemar i zaborav. Ko još haje ili se priseća prekaljenog ratnika pa da nekom planinskom gorostasu u okolini njegovog rodnog Kragujevca, ili malo podalje, daruje vojvodino ime? A moglo je to da se dogodi prošle godine, na stogodišnjicu njegove smrti ili 1992. kada je protekao vek i po od njegovog rođenja.

Nestvaran izgled vrha Putnik u Stenovitim planinama u Kanadi (Foto Vikipedija)

Sa ovim planinskim vrhom i plemenitim vojvodinim imenom mene kao da je povezala neka čudna sudbina. Kada je devedesetih godina prošlog veka Osnovna škola „22. decembar” u Beogradu menjala ime u „Vojvoda Radomir Putnik” podigao sam ruku i podržao predlog u školskom odboru da se znamenito ime dâ mojoj nekadašnjoj, a tada, obrazovnoj ustanovi mojih kćerki.

I sam sâm bio putnik, prvobitno po nekadašnjim jugoslovenskim republika, onda evropskim državama i terenima da bi svoj radni vek nastavio po severoameričkim prerijama. Gradove nisam brojao, planine manje pamtio, pređene kilometre nezabeleženo savladavao, ali zato nisam zaboravio plemenitog vojvodu, a ni njegov ponos što se gorostasno uzdigao u visinu čak do 2.940 metara nad morem, pa sam ga opravdano na korice jedne svoje putopisne knjige iz 2012. godine istakao da mi sjaji kao svetionik.

Vrh Putnik slavi svoju stogodišnjicu a ja punoletstvo mog boravka u Kanadi. Koliko god da je vojvoda po prezimenu nemiran duh, toliko sam i ja po profesionalnom zanimanju – samo su njegove staze bile ratničke, moje istraživačke. Pregrme vojvoda pet velikih bitaka, ne stiže da vidi poslednju, onu najslavniju, kajmakčalansku, a ja savladah pet kontinenata, sve „odgurajući” jedan od drugog kroz milione godina, ne stigavši na najstariji, australijski.

Vojvoda Radomir Putnika (Foto Vikipedija)

Koliko god da mi je Srbija danas tamo daleko, vrh Putnik mi je toliko blizu, skoro na dohvat ruke. Ne treba mi ni nostalgija, ni jednostavna srpska reč, ni psovka, ni rakija, još manje gibanica ili mladi sremski sir, orah ili suva šljiva – sve je to zamenilo ovo planinsko uzvišenje i kad god poželim deo srpskog, izađem na terasu i pogledam kako vrh Putnik dere oblake i goropadno se uzdiže u nezamislive visine.

Nisu mi potrebni ni šaka ni grumen srpske zemlje da mi tugaljivo sećanje na rodnu grudu potiskuju, dovoljno mi je da vidim taj udaljeni stenoviti monolit i da samome sebi kažem kako je neko nekada davno vizionarski, pre jednog veka, osmislio ime kao da je znao da će u ove krajeve doći neki Putnikov potomak.

Svake godine sagledavam taj lagani sezonski klimatski hod kao dodatak mome srpskom poreklu. Eh, da se tu negde sjatila bratija od Tesle, Pupina, Mike Alasa, Pančića i Cvijića, pa da i sâm krenem na taj planinarski podvig – najveći srpski planinski lanac.  

Putanja od jezera Tri ostrva do vrha Putnik (2940m) 

Vrh Putnik je zbrisao temeljno sve moje tragove nostalgije i umesto nje mi podario ponos i osećaj uzvišenosti. Nisam, naravno, na krovu sveta, ali jesam na svojoj zemlji, na krilima junaka i ratnika. Nemam razloga da žalim za Srbijom kad mi pred očima svakodnevno poigrava planinski vrh Putnik u venačnim kanadskim Stenovitim planinama.

Biće da svako u životu pronađe svoj čarobni deo zemlje i da se svima čini da je njegov kao suvo zlato vredan ili safir redak.

 

Vlado Milićević, Kanada

 

 


Komentari6
776f8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Filip
Mt Putnik je dobio ime po odobrenju bivseg premijera Alberte Peter Loughheed ciji je otac bio prijatelj sa legendarnim generalom srpske vojske. Bivsi premijer Alberte Ed Stelmach je odobrio postavljanje monumenta vojvodi Putniku u nacionalnom parku Kananskis kojem pripada Mt Putnik, sto je uz pomoc par ljudi iz glavnog grada Alberte, Edmontona i pokreta Ravna Gora iz Calgary-ja zavrseno prije osam godina. Monument i danas stoji da ponosno cuva uspomene. Na zalost, kanadska eparhija pod vodjstvom bivseg kanadskog vladike Georgija i lokalnih svestenika nije podrzala projekat iako je bila pitana da bude nosioc akcije. Nista neobicno za crkveni ufurani stalez BMW vlasnika i njihovih primitivnih CSO podanika, koji se krste u ime novca, a malo u ime vjere i istorije. Iskreno
dzordz
napisem komentar na clanak i ne objavite mi. ja pisem sta mislim i na sta me je clanak asocirao. i zivim u srbiji. i gradim porodicu iako je tesko. uvek je tesko. ne delim dileme sa onima koji su otisli. srecan im put i neka se tamo aktiviraju u politici.
Veselin Samardzic
"Blago onom ko dovijeka zivi........" .Lijepo napisano.
Jovana
Dobrica Ćosić je to veoma lepo opisao u "Vreme smrti"...i odao počast Radomiru Putniku...
Dule M
Lep tekst,svaka cast na opisu
Preporučujem 17
Eddi Lee ella
Hvala Vam puno na ovoj informaciji. Cilj za sledeci put u Rokies.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja