petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 31.03.2018. u 22:00 Katarina Đorđević

Prvorotke sve starije

Pro­seč­na sta­rost že­na ko­je pr­vi put ula­ze u po­ro­di­li­šte u Sr­bi­ji 27,8, a u Evrop­skoj uni­ji 29 go­di­na
У Француској и скандинавским земљама очеви равноправно учествују у одгајању деце (Фото Пиксабеј)

U Evrop­skoj uni­ji ro­đe­no je 5.148.000 mi­li­o­na be­ba to­kom 2016. go­di­ne, što je oko 45.000 vi­še ne­go pret­hod­ne go­di­ne i pro­seč­na sta­rost pr­vo­rot­ki iz­no­si 29 go­di­na, ka­žu naj­no­vi­ji po­da­ci Evrop­skog sta­ti­stič­kog bi­roa. Za­ni­mlji­va de­mo­graf­ska ge­o­gra­fi­ja sve­do­či da su naj­mla­đe maj­ke u Bu­gar­skoj, Ru­mu­ni­ji i Le­to­ni­ji jer one pr­vi put od­la­ze u po­ro­di­li­šte u 26 go­di­ni, a naj­sta­ri­je pr­vo­rot­ke su one iz me­di­te­ran­skih ze­ma­lja. Sta­ti­sti­ka, na­i­me, po­tvr­đu­je da že­ne u Ita­li­ji, Špa­ni­ji i Luk­sem­bur­gu pr­vo de­te do­no­se na svet tek u če­tvr­toj de­ce­ni­ji, od­no­sno oko 31. go­di­ne ži­vo­ta. Pro­seč­na sta­rost pr­vo­rot­ki u Sr­bi­ji u isto vre­me bi­la je 27,8 go­di­na, a go­to­vo po­lo­vi­na be­ba ro­đe­nih u 2016. go­di­ni bi­la su – pr­vo­ro­đe­na. 

U Sr­bi­ji je te go­di­ne ro­đe­no ukup­no 64.734 be­be, od ko­jih je go­to­vo po­lo­vi­na bi­la pr­vo­ro­đe­na. Tre­ći­na be­ba bi­la je dru­go de­te u po­ro­di­ci, a 11,4 od­sto no­vo­ro­đen­ča­di bi­lo je tre­će de­te i kod ku­će su ga već če­ka­li brat i se­stra. Vi­še od po­lo­vi­ne pr­vo­ro­đe­nih be­ba do­bi­le su že­ne sta­ro­sti od 20 do 29 go­di­na, a tre­ći­na maj­ki ro­di­la je pr­vu be­bu u če­tvr­toj de­ce­ni­ji. Za­ni­mlji­vo je da se me­đu pr­vo­rot­ka­ma na­la­zi­lo i šest od­sto ti­nej­džer­ki i dva pro­cen­ta že­na sta­ri­jih od 40 go­di­na.  

 

Ono što za­bri­nja­va de­mo­gra­fe je­ste či­nje­ni­ca da u Sr­bi­ji i ce­loj Evro­pi ra­ste sta­rost maj­ke pri­li­kom ro­đe­nja pr­vog de­te­ta. U na­šoj ze­mlji, pro­seč­na že­na u gra­du pr­vi put od­la­zi u po­ro­di­li­šte u tri­de­se­toj go­di­ni ži­vo­ta, a u osta­lim na­se­lji­ma sa 27,8 go­di­na, pa ne ču­di po­da­tak zbog če­ga naj­ve­ći broj po­ro­di­ca u Sr­bi­ji ima sa­mo jed­no de­te. Na­ta­li­tet­na sta­ti­sti­ka sve­do­či da ne­što vi­še od po­lo­vi­ne že­na u Sr­bi­ji ima sa­mo jed­no de­te, 40 od­sto ga­ji dvo­je de­ce, a sve­ga osam od­sto njih ima tro­je i vi­še de­ce.  

I dok so­ci­o­lo­zi is­ti­ču da je od­la­ga­nje ro­di­telj­stva glo­bal­ni trend pro­u­zro­ko­van pro­du­že­nim obra­zo­va­njem, ne­sta­bil­nim tr­ži­štem ra­da i no­vim sti­lo­vi­ma ži­vo­ta, pro­fe­sor dr Alek­san­dar Ste­fa­no­vić, di­rek­tor Kli­ni­ke za gi­ne­ko­lo­gi­ju i aku­šer­stvo KCS kon­sta­tu­je da je od­lo­že­no ra­đa­nje je­dan od naj­te­žih i naj­o­se­tlji­vi­jih pro­ble­ma u gi­ne­ko­lo­gi­ji i aku­šer­stvu. 

– Zbog raz­li­či­tih so­ci­o­lo­ških, kul­tu­ro­lo­ških, eko­nom­skih i osta­lih pro­ble­ma, sve ve­ći broj pa­ro­va od­la­že ra­đa­nje de­ce za ka­sni­je ži­vot­no do­ba. Na­ža­lost, s go­di­na­ma sta­ro­sti po­ve­ća­va se ri­zik od po­ja­ve hro­nič­nih obo­lje­nja, od če­ga ni­su po­šte­đe­ne ni trud­ni­ce. Na­pro­tiv, u trud­no­ći se naj­ve­ći broj obo­lje­nja po­gor­ša­va, što uti­če na ne­po­vo­ljan is­hod trud­no­će, a ne­ret­ko ugro­ža­va i ži­vot maj­ke. Broj­na hro­nič­na obo­lje­nja, ko­ja van trud­no­će ne uti­ču na kva­li­tet ži­vo­ta, kao što su epi­lep­si­ja, ast­ma ili ko­li­ti­si mo­gu zna­čaj­no da se po­gor­ša­ju to­kom trud­no­će. Kom­pli­ka­ci­je iza­zva­ne sa­mom trud­no­ćom, kao što su di­ja­be­tes, hi­per­ten­zi­ja ili pre­e­klamp­si­ja no­se sa so­bom vi­so­ki ri­zik za po­ja­vu ne­že­lje­nih do­ga­đa­ja to­kom trud­no­će, ali i po nje­nom za­vr­šet­ku – ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik. 

S dru­ge stra­ne, do­da­je pro­fe­sor Ste­fa­no­vić, ne­ra­đa­nje pred­sta­vlja do­dat­ni fak­tor ri­zi­ka za obo­le­va­nje, po­ne­kad i od naj­te­žih bo­le­sti, kao što su ma­lig­ne. Na­i­me, pro­ce­nju­je se da je to­kom pro­šle go­di­ne oko 4.000 že­na u Evro­pi, ko­je još ni­su ro­di­le, obo­le­lo od ma­lig­nih bo­le­sti ili im se to­kom trud­no­će po­ja­vio rak.

A na pi­ta­nje – da li se že­ne ko­je ro­de pr­vo de­te u tri­de­se­tim go­di­na­ma te­že od­lu­ču­ju na ra­đa­nje dru­gog de­te­ta, on ka­že da go­di­ne sta­ro­sti uglav­nom ne uti­ču na že­lju že­ne za po­tom­stvom, iako se da­nas iz mno­go­broj­nih raz­lo­ga že­ne sve ka­sni­je od­lu­ču­ju na ma­te­rin­stvo. 

– Mo­že se re­ći da su že­ne u tri­de­se­tim go­di­na­ma još uvek bi­o­lo­ški mla­de i da na od­lu­ku o ra­đa­nju dru­gog de­te­ta uti­ču dru­gi fak­to­ri. Bi­o­lo­ški op­ti­mal­no vre­me za ra­đa­nje je iz­me­đu 20. i 30. go­di­ne ži­vo­ta, ali za­hva­lju­ju­ći me­to­da­ma asi­sti­ra­ne fer­ti­li­za­ci­je (van­te­le­sne oplod­nje) že­ne ima­ju mo­guć­nost za­če­ća i u ka­sni­jem ži­vot­nom do­bu, uz od­re­đe­ne po­ten­ci­jal­ne ri­zi­ke i mo­gu­će kom­pli­ka­ci­je – za­klju­ču­je pro­fe­sor Alek­san­dar Ste­fa­no­vić. 

Is­tra­ži­va­nje Evro­sta­ta ta­ko­đe je usta­no­vi­lo da je naj­ma­nje be­ba u Evro­pi to­kom 2016. go­di­ne ro­đe­no u me­di­te­ran­skim ze­mlja­ma, a ovi po­da­ci sna­žno de­man­tu­ju mit o pa­tri­jar­hal­noj mno­go­čla­noj po­ro­di­ci u ko­joj se ne­gu­ju tra­di­ci­o­nal­ne vred­no­sti. Naj­ve­ći broj de­ce ra­đa se u Fran­cu­skoj i skan­di­nav­skim ze­mlja­ma, u ko­ji­ma je po­stig­nut naj­vi­ši ste­pen eman­ci­pa­ci­je že­na i u ko­ji­ma oče­vi rav­no­prav­no uče­stvu­ju u od­ga­ja­nju de­ce – mno­go vi­še ne­go „pa­tri­jar­hal­ni” Gr­ci, Špan­ci i Ita­li­ja­ni. 

 

Komentari14
f36f6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Анка
Жене постале јако “важне”, а са свијетом управљају мушкарци од како човјечанство постоји. Дошли смо на ивицу пропасти. Милиони гладне и јадне дјеце без родитеља, препустене улици, и педофилима. Шта ћемо са њима? Треба да рађамо још, да би овај болесни мушки свијет имао на коме да се иживљава? Е па не може више. Жене се освијестиле. Хвала драгом Богу. То је једина наша, женска привилегија, да можемо саме да одлучујемо када, и да ли ћемо постати мајке. Са тим се морате помирити, сви ви који данас кривите жене, за овај трули свијет у којем живимо.
Stefan Petkovic
Pare, zenska prava, pare zenska prava, pare zenska prava... Papagajski se to spominje kao alfa i omega za radjanje. Laz! Finska ima sve to, tamo je raj, a stopa fertiliteta je na istorijskom minimumu 1.45. Srpkinje koje odu na Zapad ne radjaju petoro+ dece. Dakle, krive su zene, a onda muskarci koji su sve to dozvolili. One ne zele da radjaju, muskarci tolerisu i pristaju na to. Prvo je potrebno suzbiti kancerogeni uticaj feminizma (tipa price "zene na selu su ropkinje koje rade 40 dana vise za dzabe" ili "zene su manje placene" sto je laz! jer je to nelegalno!), vratiti se tradicionalnim vrednostima i povecati religioznost, jer se vrlo dobro zna da takve devojke i zene se ne kljukaju pilulama, ne abortiraju, ne kmece kada nemaju posao glumeci zrtve da im se posao otima jer su zene, ne vade oci muzevima jer im deca ne nose Nike. Jedino, samo to i nista drugo ce povecati natalitet. Ovo vazi ne za Srbe, vec za citav svet. Sada odgledajte sta ima da kaze Maja Kovacevic na televiziji Hram.
Stefan Petkovic
@Anka Vi to mislite da neki recimo Somalijac musliman moze da bude stvarni Francuz? Pa oni vam svakim danom dokazuju da to nije njihov svet. Molenbek, Neukolln, predgradja Birmingema... One NoGo zone gde Francuskinje, Svedjanke i Britanke ne smeju da zadju salju jasnu poruku. Mozemo mi pod diktaturom politicke korektnosti da se lazemo koliko hocemo, zna se da Pecka patrijarsija ne moze da zameni katedralu u Remsu, niti Lazar Karla Martela i tako dalje. "Univerzalne vrednosti" ipak nisu univerzalne, to su vrednosti evropske hriscanske zapadne kulture, to nisu vrednosti Hindusa, muslimana, Bantu plemena, Kineza... Ljudi koje je Evropa pustila nisu dosli da bi postali Francuzi i zato zemlje Visegradske grupe nikog ne pustaju i zato tamo problema nema. Evropa misli da oni kad se najedu, napiju i nauce jezik da ce zaboraviti ko su i sta su kao sto bi to uradili Srbi ili Hrvati. Kao sto je Jugoslavija mislila da ce svi Albanci izginuti za Sloveniju, a Hrvati za Makedoniju.
Anka
Stefane, mi se ocigledno ne razumijemo. Eto vidite, ne samo da smo evropljani, vec smo nekad zivjeli u istoj drzavi, istoj kulturi, al smo ipak dva razlicita svijeta. Nema u mom shvtanju ni malo feminizna, vec samo zivotno iskustvo, i trijezven samostalan pogled na zivot. Evropa nece da ”izumre”. U njoj ce samo da zive neki drugi ljudi, i tu ne vidim nista lose. Razlicitost je pozitivna za svako drustvo. Ne znam kako je kod vas u Srbiji, ali ako vecina razmislja kao vi, onda vam nije mjesto u Evropi u 21-vom vijeku. Zao mi je zbog toga.
Prikaži još odgovora
Da da
Pustite žene da rađaju kad hoće, koliko hoće i kome hoće. To je njihovo telo i niko im ne može aludirati na kojekakvu odgovornost prema društvu. Da neće to društvo da joj gaji dete? Koga zanima vaše mizogino mišljenje.
Jovan Petrovic
Bilo bi dobroda se javi neko od lekara Da cujemo njihovo misljenje Znaju oni dobro sta se radi
svetlana
Posledicama neoliberalne politike ovde nema mesta gospodine Trajkoviću, jer u Americi prvorotkinje, ako nisu maloletnice, one već u 18. godini, odmah po završetku srednje škole postaju majke, što bi značilo, da su već sa 17 godina ostale u drugom stanju. Ovo je taj radnički deo populacije, siromašniji, a kod bogatih nema porodice ispod troje dece.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja