petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 31.03.2018. u 22:00 Branislav Radivojša

Od lo­go­ra­ša Da­ha­ua do ve­li­kog ma­te­ma­ti­ča­ra

Pre ne­go što sam za­vo­leo ma­te­ma­ti­ku mo­rao sam pr­vo ma­lo bo­lje da je upo­znam, ka­že aka­de­mik Bo­go­ljub Stan­ko­vić
Бо­го­љуб Стан­ко­вић (Фото Сану)

Bo­go­ljub Stan­ko­vić je aka­de­mik SA­NU sa naj­du­žim sta­žom u ovoj usta­no­vi. Ro­đen je 1924, do­pi­sni je član aka­de­mi­je od 1963, a re­dov­ni od 1972. go­di­ne. Pre ne­ko­li­ko da­na bio je gost na tri­bi­ni Ga­le­ri­je na­u­ke i teh­ni­ke aka­de­mi­je i oko sat i po je go­vo­rio, naj­pre o ma­te­ma­ti­ci, ma­te­ma­tič­koj ana­li­zi i te­o­ri­ji uop­šte­nih funk­ci­ja ko­jom se ba­vi, a za­tim o svom ži­vot­nom pu­tu i ne­kim do­ga­đa­ji­ma i lič­no­sti­ma iz svo­je pro­šlo­sti.

Cilj tri­bi­ne aka­de­mi­je, ka­ko je re­če­no, je­ste da upo­zna jav­nost sa uspe­šnim na­uč­ni­ci­ma i dru­gim stva­ra­o­ci­ma ko­ji mo­gu da nam pre­ne­su svo­ja is­ku­stva o to­me ka­ko su po­sti­gli uspeh, a aka­de­mik Stan­ko­vić je ne sa­mo je­dan od ta­kvih, ne­go mo­žda i naj­bo­lji pri­mer ka­ko je mo­gu­će svo­jim ta­len­tom, ali i ve­li­kim ra­dom po­sti­ći mno­go. I iz­di­ći se iz­nad pro­va­li­je u ko­je vas no­se ži­vot­ne okol­no­sti. 

 

Jer to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta Bo­go­ljub Stan­ko­vić je bio lo­go­raš Da­ha­ua, na­ci­stič­kog lo­go­ra u ko­jem su, iz­me­đu osta­log, vr­še­ni in vi­vo eks­pe­ri­men­ti („i na­da mnom su vr­še­ni, i to dva pu­ta”, ka­že). U Da­ha­uu je pre­le­žao ti­fus. I on­da se, kad su lo­go­ra­še oslo­bo­di­li Ame­ri­kan­ci, vra­tio u Ju­go­sla­vi­ju, upi­sao ma­te­ma­ti­ku i 1949. po­stao sti­pen­di­sta aka­de­mi­je i sa­rad­nik nje­nog Ma­te­ma­tič­kog in­sti­tu­ta. To je vre­me ka­da je u Be­o­gra­du de­lo­va­la gru­pa zna­čaj­nih ma­te­ma­ti­ča­ra, po­put Mi­lu­ti­na Mi­lan­ko­vi­ća, Ra­di­vo­ja Ka­ša­ni­na, Jo­va­na Ka­ra­ma­te. Već 1954, biv­ši lo­go­raš Da­ha­ua, u svo­joj tri­de­se­toj go­di­ni, od­bra­nio je dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju.

Na tri­bi­ni u zgra­di SA­NU pi­ta­li su ga kad je za­vo­leo ma­te­ma­ti­ku, a on od­go­vo­rio da je „pr­vo mo­rao ma­lo bo­lje da je upo­zna da bi je tek on­da za­vo­leo”. A za­što je ma­te­ma­ti­ka to­li­ko te­ška svi­ma oni­ma ko­ji je ne vo­le i ko­ji se njo­me ne ba­ve? Na to je aka­de­mik uz­vra­tio – za­to što je ma­te­ma­ti­ka jed­na od onih na­u­ka u ko­ji­ma mo­ra­te da zna­te sve od po­čet­ka. 

– Ne mo­že­te da pre­sko­či­te ne­što, ne­go sve od po­čet­ka, od A do Cet – gla­sio je od­go­vor is­ku­snog ma­te­ma­ti­ča­ra.

Pi­ta­li smo ga ka­ko je upo­zna­vao ma­te­ma­ti­ku. Još kao de­te – ta­ko što se nje­go­va po­ro­di­ca iz se­la Bo­toš kod Zre­nja­ni­na do­se­li­la u No­vi Sad u vre­me ka­da je Bo­go­ljub tre­ba­lo da po­đe u osnov­nu ško­lu. I to u jed­nu ja­ku ško­lu kod Ni­ko­la­jev­ske cr­kve. 

– Bio sam ta­mo kao ne­ko se­lja­če u tri fr­ta­lja pan­ta­lo­na­ma, raz­li­ko­vao sam se od dru­ge de­ce i mo­rao sam da učim da po­ka­žem da po­sto­jim – se­ća se.

Ali ni­je upo­znao ma­te­ma­ti­ku sa­mo zbog to­ga. Jer ka­da je u tre­ćem raz­re­du gim­na­zi­je uvi­deo da ne zna ma­te­ma­ti­ku, ce­lo le­to je pro­veo uz je­dan ta­da­šnji udž­be­nik. Sle­de­će go­di­ne je bri­lji­rao. A kad je do­šla oku­pa­ci­ja i kad je, pre Da­ha­ua, pre­me­šten u lo­gor u To­po­li, ta­mo je or­ga­ni­zo­vao tri kur­sa iz ma­te­ma­ti­ke. Pr­vi – po­čet­ni, a tre­ći su već bi­le tri­go­no­me­trij­ske funk­ci­je. Po­sle ra­ta bio je dva pu­ta na Sor­bo­ni, jed­nom tri me­se­ca, dru­gi put go­di­nu da­na. Od­bra­nio je dok­tor­ski rad pred Ra­di­vo­jem Ka­ša­ni­nom i po­sle je na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du bio pr­vi pro­fe­sor ma­te­ma­tič­ke ana­li­ze. Ta­ko je na­sta­la ta­ko­zva­na no­vo­sad­ska ško­la ma­te­ma­ti­ke.

Sta­ri pro­fe­sor je na pre­da­va­nju u Ga­le­ri­ji SA­NU is­pri­čao niz svo­jih ži­vot­nih aneg­do­ta, od ko­jih je mo­žda naj­u­pe­ča­tlji­vi­ja ona o to­me ka­ko su to­kom ra­ci­je u No­vom Sa­du ma­đar­ski voj­ni­ci upa­li u nji­hov stan i po­če­li da pre­tu­ra­ju po so­ba­ma. Ni­šta sum­nji­vo ni­su na­šli, ali su za­bo­ra­vi­li da otvo­re špajz, u ko­jem je otac za­bo­ra­vio met­ke svog pret­hod­no ba­če­nog pi­što­lja. Da su ma­đar­ski fa­ši­sti otvo­ri­li vra­ta špaj­za zna se šta bi bi­lo s po­ro­di­com Stan­ko­vić. I s da­na­šnjim aka­de­mi­kom, ko­ji na pra­gu svo­je 95. go­di­ne no­si u se­bi ra­dost ži­vo­ta i is­ku­stvo svet­ski pri­zna­tog na­uč­ni­ka.

 

Komеntari1
7996f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušanka
Lepa priča o vrsnom profesoru na PMFu u NS. Lepo je pročitati da je još živ i bodrog duha.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja