subota, 10.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 31.03.2018. u 22:00 Dubravka Lakić
65. MAR­TOV­SKI FE­STI­VAL

Za­do­volj­stvo da­ro­vi­ma sop­stve­ne kre­a­ci­je

Pred­sta­vlje­na su dva do­ku­men­tar­na fil­ma Sve­tla­ne Se­min: „Strast” i „Adam Fus, kroz pri­ro­du i pej­za­že”
Из до­ку­мен­тар­ног фил­ма „Адам Фус, кроз при­ро­ду и пеј­за­же” (Фо­то Продукцијска кућа „610 Филм”)

Ako je iko do­ka­zao da se sno­vi u pot­pu­no­sti mo­gu ostva­ri­ti on­da je to Be­o­gra­đan­ka Sve­tla­na Ce­ca Jo­va­no­vić, uda­to – Se­min. Ova ne­ka­da­šnja stu­dent­ki­nja glu­me, vr­hun­ska ju­go­slo­ven­ska, pa on­da i svet­ski po­zna­ta ma­ne­ken­ka, ko­ja je sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka po­sta­la mu­za Iv Sen Lo­ra­na i za­štit­no li­ce mod­nih ku­ća Di­or, Ša­nel i Kel­vin Klajn, ži­ve­ći du­go na re­la­ci­ji Pa­riz-Nju­jork svo­je autor­ske sno­ve o po­zo­ri­štu i fil­mu pre­tvo­ri­la je i u stvar­nost i u de­lo. 

 Na te­ku­ćem 65. Mar­tov­skom fe­sti­va­lu, u nje­nom od­su­stvu, od šest ko­li­ko ih je do sa­da sni­mi­la kao sce­na­ri­sta, re­di­telj i pro­du­cent (nje­na nju­jor­ška pro­du­cent­ska ku­ća „610 Film”) pred­sta­vlje­na su nje­na dva do­ku­men­tar­na fil­ma: krat­ko­me­tra­žni „Strast” (Burn) i du­go­me­tra­žni „Adam Fus, kroz pri­ro­du i pej­za­že” (Adam Fuss, A Lan­dsca­pe of  Ima­gi­na­tion). I ova dva, kao i svi dru­gi, po­sve­će­ni su umet­ni­ci­ma, nji­ho­vom kre­a­tiv­nom pro­ce­su i unu­tra­šnjim pre­vi­ra­nji­ma, kao i sve­mu ono­me što se de­ša­va iz­van sce­ne: sve­tla re­flek­to­ra ili ce­re­mo­ni­ja do­de­la na­gra­da.

 Za ova­kvo film­sko opre­de­le­nje Sve­tla­na Se­min se od­lu­či­la iz vi­še raz­lo­ga. U raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku”, vo­đe­nom elek­tron­skim pu­tem na re­la­ci­ji Nju­jork-Be­o­grad, kao osnov­no na­vo­di sle­de­će: 

– Moj ži­vot je okru­žen umet­ni­ci­ma i umet­no­šću, a ja sa­mo že­lim da se na iskren na­čin i bez pre­u­ve­li­ča­va­nja s ko­ji­ma se po­ne­kad bes­po­treb­no ma­ni­pu­li­še jav­no­šću, skre­ne pa­žnja na to po­ča­sno za­ni­ma­nje. Ni­ka­ko kroz pri­zmu lič­ne su­je­te ili mi­to­lo­gi­ju, već kroz eg­zi­sten­ci­jal­nu in­spi­ra­ci­ju.

Sa svim umet­ni­ci­ma o ko­ji­ma je do sa­da sni­mi­la fil­mo­ve, Sve­tla­na ka­že da je od sa­mog po­čet­ka ima­la „pot­pu­no otvo­ren ka­nal za tran­smi­to­va­nje pro­ce­sa stva­ra­la­štva” i da joj je uvek bi­la na­me­ra da po­ku­ša da „raz­re­ši enig­mu ka­ko umet­nik pro­la­zi kroz po­zi­tiv­na i ne­ga­tiv­na is­ku­stva, a da sa­ču­va sop­stve­ni in­te­gri­tet i bu­de za­do­vo­ljan da­ro­vi­ma sop­stve­ne kre­a­ci­je”.

I upra­vo je to u fo­ku­su Sve­tla­ni­ne pa­žnje u oba fil­ma vi­đe­na na Mar­tov­skom fe­sti­va­lu. U fil­mu „Strast” sni­ma­nom dve go­di­ne na re­la­ci­ji Be­o­grad-Ber­lin-Bru­klin,  u ko­jem se pre­pli­ću stvar­nost, sno­vi i eks­cen­trič­na kre­a­tiv­nost svet­ski po­zna­tog „dreg kvin” iz­vo­đa­ča Bra­ja­na Kli­ja. Austra­li­jan­ca ro­dom, što je sla­vu ste­kao u klup­skim sce­na­ma Ber­li­na kao Olim­pi­ja Bu­ka­kis, mu­ška­rac ko­ji se obla­či u žen­sku ode­ću i ta­ko za­ba­vlja pu­bli­ku svo­jim sten­dap ko­me­di­ja­ma i dra­ma­ma, ali i svo­jom po­e­zi­jom, rit­mič­kim ple­som i po­kre­ti­ma.

I u fil­mu „Adam Fus, kroz pri­ro­du i pej­za­že” u in­tim­nom por­tre­tu slav­nog umet­nič­kog fo­to­gra­fa bri­tan­skog po­re­kla ko­ji u u Nju­jor­ku stva­ra od 1986. go­di­ne. Za­ni­mljiv je na­čin na ko­ji je Sve­tla­na Se­min u oba fil­ma us­pe­la da na­či­ni ot­klon od da­na­šnjeg sve­ta u ko­jem se sve po­sma­tra kroz za­vr­šen pro­je­kat, nov­ča­ne na­gra­de i sla­vu i da ume­sto to­ga uro­ni u in­tim­ni svet lju­di što tvo­re umet­nost.

 Taj su­ži­vot sa umet­ni­ci­ma i du­bo­ko raz­u­me­va­nje nji­ho­vih kre­a­tiv­nih po­kre­ta­ča i sa­mog pro­ce­sa stva­ra­nja Sve­tla­ni ni­je stran. S jed­ne stra­ne ona se pre­se­lje­njem iz Pa­ri­za u Nju­jork i si­la­skom sa mod­nih pi­sta po­pe­la pr­vo na po­zo­ri­šne bro­dvej­ske da­ske (kra­jem osam­de­se­tih igra­la je i u uspe­šnoj pred­sta­vi „Ah, Du­brov­nik” Džo­na­ta­na Bol­ta), a za­tim se po­sve­ti­la pro­duk­ci­ji po­zo­ri­šnih pred­sta­va po­tom i eks­pe­ri­men­tal­nog i do­ku­men­tar­nog fil­ma. S dru­ge stra­ne, ona je u Nju­jor­ku po­sta­la i su­pru­ga svet­ski slav­nog bra­zil­skog va­ja­ra San Kle­ra Se­mi­na (sa ko­jim ima ćer­ku Sa­ru) či­je dži­nov­ske skulp­tu­re od mer­me­ra i gvo­žđa kra­se par­ko­ve i zda­nja od Se­ver­ne i Ju­žne Ame­ri­ke sve do Ki­ne. 

 Upra­vo o San Kle­ru Se­mi­nu Sve­tla­na sa­da sni­ma no­vi film. Za „Po­li­ti­ku” ka­že:

–Kon­cept fil­ma za­sno­van je na pri­ča­ma o grč­koj mi­to­lo­gi­ji i lič­nim is­ku­stvi­ma va­ja­ra San Kle­ra, či­ji su pre­ci por­tu­gal­sko-ita­li­jan­skog po­re­kla i do­se­lje­ni­ci u Bra­zil, kao i ita­li­jan­skog re­di­te­lja An­to­ni­ja Ti­bal­di­ja, či­ja se po­ro­di­ca iz Austra­li­je pre vi­še od sto go­di­na do­se­li­la u Ita­li­ju. San Kler je di­zaj­ni­rao plu­ta­ju­ći brod od mer­me­ra du­ga­čak pet me­ta­ra, a An­to­nio je sni­mao sve de­ta­lje ve­za­ne za ma­te­ri­ja­li­za­ci­ju ide­je o bro­du kao sim­bo­lu mi­gra­ci­je lju­di ši­rom pla­ne­te. Ja sto­jim po stra­ni i sa­mo pra­tim dva umet­ni­ka na de­lu i nji­ho­vu kre­a­ci­ju.

Ne­mir­nog du­ha i sa vo­ljom da svo­je film­ske ju­na­ke pra­ti bez ob­zi­ra na to gde se oni sa svo­jom umet­no­šću tre­nut­no po sve­tu na­la­ze, Sve­tla­na Se­min na­sta­vlja da re­a­li­zu­je svo­je sno­ve i sni­ma fil­mo­ve kao spe­ci­fič­nu i naj­in­tim­ni­ju ko­mu­ni­ka­ci­ju i spoj svih dru­gih me­di­ja. Sreć­na je što su nje­na de­la vi­đe­na u nje­nom vo­lje­nom rod­nom gra­du i za­hval­na što je po­dr­šku i part­ner­stvo u fi­nal­noj re­a­li­za­ci­ji oba fil­ma na­šla u be­o­grad­skoj ku­ći „Si­na­mon” Ivi­ce Vi­de­no­vi­ća. ¶

Komеntari0
62a07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja