nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59

Profesori za katedrom do sedamdesete

Pred­log o pro­du­že­nju rad­nog ve­ka za sva­kog na­stav­ni­ka ko­ji iz­ra­zi že­lju da osta­ne na po­slu utvr­đu­je fa­kul­tet, a ko­nač­nu od­lu­ku do­no­si se­nat uni­ver­zi­te­ta
Autor: Branislav Radivojšanedelja, 01.04.2018. u 22:00
Др Артур Брус Макдоналд (74), професор емеритус Универзита Квинс у Канади и Др Марија Богдановић (77), професор емеритус Филозофског факултета (Фото Википедија и Ж. Ј.)

Mno­gi su u Sr­bi­ji s ne­go­do­va­njem pri­hva­ti­li pro­du­že­tak ro­ka za od­la­zak u sta­ro­snu pen­zi­ju sa 60 na 65 go­di­na, za raz­li­ku od ve­li­kog bro­ja pro­fe­so­ra uni­ver­zi­te­ta. Nji­ma je pre­ma sta­rom Za­ko­nu o vi­so­kom obra­zo­va­nju (2005) po­sle 65. go­di­ne rad­ni od­nos mo­gao da bu­de pro­du­žen do is­te­ka škol­ske go­di­ne u ko­joj na­vr­ša­va­ju 68 go­di­na, a pre­ma no­vom za­ko­nu, iz 2017, taj rok je 70 go­di­na. Da­kle, pro­fe­so­ri će ra­di­ti pu­nih pet go­di­na du­že od osta­log sve­ta, na­rav­no – ako su za to za­in­te­re­so­va­ni i ako se s ta­kvom nji­ho­vom na­me­rom sa­gla­se fa­kul­tet­ske ko­le­ge, ko­je taj­nim gla­sa­njem na sed­ni­ci na­stav­no-na­uč­nog ve­ća o to­me utvr­đu­ju pred­log. A ko­nač­nu od­lu­ku do­no­si se­nat uni­ver­zi­te­ta.

Pre­ma no­vom za­ko­nu, a i pre­ma uni­ver­zi­tet­skim sta­tu­ti­ma, pro­ce­du­ra za do­no­še­nje po­me­nu­te od­lu­ke ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­na. Je­dan od uslo­va ko­je kan­di­dat tre­ba da is­pu­ni je­ste da je „ostva­re­nim re­zul­ta­ti­ma zna­čaj­no do­pri­neo ra­du, ugle­du i afir­ma­ci­ji fa­kul­te­ta i uni­ver­zi­te­ta”. Dru­gi je da je „u po­sled­njih de­set go­di­na imao naj­ma­nje jed­nog sa­rad­ni­ka iza­bra­nog za užu oblast ko­jom se i on ba­vi”. Tre­ći je da je „na­kon sti­ca­nja zva­nja re­dov­nog pro­fe­so­ra ostva­rio re­zul­ta­te u na­uč­nom ra­du”.

Ka­ko su se po­je­di­ni fa­kul­te­ti Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du od­no­si­li pre­ma ovoj mo­guć­no­sti pro­du­že­nja rad­nog od­no­sa svo­jim naj­sta­ri­jim ko­le­ga­ma? Bu­du­ći da je po sta­rom za­ko­nu to pro­du­že­nje bi­lo naj­vi­še tri go­di­ne, či­ni se da su ta­kve od­lu­ke lak­še do­no­še­ne. Na ne­kim od fa­kul­te­ta, ka­ko nam je re­če­no, čak su „auto­mat­ski” pro­du­ža­va­li rad sva­ko­ga ko je iz­ra­zio že­lju da ra­di, dok je na dru­gi­ma i ra­ni­jih go­di­na ova mo­guć­nost ta­ko i do­ži­vlja­va­na – sa­mo kao mo­guć­nost, ali je od gla­so­va sa­mih ko­le­ga na ka­te­dra­ma i čla­no­va na­stav­nog ve­ća za­vi­si­lo da li će bi­ti i re­a­li­zo­va­na.

No­vi za­kon, ka­žu pro­fe­so­ri s ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li, ovu mo­guć­nost još vi­še na­gla­ša­va, na­me­ću­ći sa­svim ja­sne kri­te­ri­ju­me ko­je pro­fe­sor mo­ra da is­pu­ni da bi mu rad­ni an­ga­žman bio pro­du­žen do 70. go­di­ne. Po­go­to­vo su ne­dvo­smi­sle­ni uslo­vi – „iz­bor sa­rad­ni­ka za užu na­uč­nu oblast” i „ostva­re­ni re­zul­ta­ti u na­uč­nom ra­du na­kon sti­ca­nja zva­nja re­dov­nog pro­fe­so­ra”. Na ovim uslo­vi­ma se in­si­sti­ra jer je uoče­na pa­siv­nost mno­gih re­dov­nih pro­fe­so­ra ko­ji ne­ma­ju po­tre­bu za no­vim iz­bo­ri­ma u zva­nja, što bi ubu­du­će mo­gao da bu­de glav­ni raz­log za od­bi­ja­nje pred­lo­ga o pro­du­že­nju rad­nog sta­tu­sa. Po­zna­ti su, me­đu­tim, i mno­gi re­dov­ni pro­fe­so­ri ko­ji ve­o­ma do­pri­no­se ugle­du fa­kul­te­ta i oni će ve­ro­vat­no do­bi­ti po­dr­šku svo­jih ka­te­dri i na­stav­nih ve­ća.

Da li mla­đim na­stav­ni­ci­ma i asi­sten­ti­ma ne ide u pri­log ova mo­guć­nost pro­du­že­nja ra­da nji­ho­vih sta­ri­jih ko­le­ga? Pro­fe­so­ri s ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li ka­žu da ima i to­ga jer ve­ro­vat­no bi mla­đi lak­še na­pre­do­va­li ka­da bi na­stav­ni­ka bi­lo ma­nje. S dru­ge stra­ne, i to za­vi­si od bro­ja stu­de­na­ta i ukup­nog bro­ja na­stav­ni­ka na sva­kom fa­kul­te­tu. Uti­sak je, ta­ko­đe, da se na­stav­ni­ci o pro­du­že­nju rad­nog sta­tu­sa svo­jih ko­le­ga ne iz­ja­šnja­va­ju pre­ma svo­jim go­di­na­ma, ne­go pre sve­ga pre­ma to­me ka­kvo mi­šlje­nje vla­da o sva­kom od kan­di­da­ta za rad po­sle 65. u sa­mom na­stav­nič­kom ko­lek­ti­vu.

Ako je pro­fe­sor ce­njen, a nje­gov rad pre­po­zna­tljiv, sva­ka­ko će do­bi­ti po­dr­šku svo­jih ko­le­ga, a ako je reč o kan­di­da­tu s druk­či­jim „ka­rak­te­ri­sti­ka­ma” – i od­lu­ka će bi­ti dru­ga­či­ja. Ču­li smo ta­ko da je baš ovih da­na sed­ni­ca na­uč­nog ve­ća jed­nog be­o­grad­skog fa­kul­te­ta osta­la bez od­lu­ke o kan­di­da­tu za pro­du­že­tak rad­nog sta­tu­sa, ina­če po­zna­tom pro­fe­so­ru.

Na BU 33 eme­ritusa

Osim mogućnosti pro­duženja rad­nog odnosa, Za­kon o visokom obrazovanju daje uni­ver­zitetima i pra­vo izbora pro­fesora eme­ritusa, koji takođe mogu da budu (doživot­no) angažovani za rad na master i dok­tor­skim stu­dija­ma. Kandidat za pro­fesora eme­ritusa je redov­ni pro­fesor u pen­ziji koji se poseb­no istakao svo­jim naučnim radom, ali je nji­hov broj na sva­kom uni­ver­zitetu ograničen (do tri odsto od ukupnog bro­ja nastavnika). Do sada su iza­bra­na 33 pro­fesora eme­ritusa Univer­ziteta u Be­o­gra­du, a neki od najpozna­tijih su: Lju­bomir Maksimović, Ma­rija Bogdanović, Sr­đan Stan­ković, Ja­goš Pu­rić, Vu­kašin Pa­vlo­vić, Atanasije Jevtić, Pa­vle Pe­tro­vić...


Komentari32
3e377
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бојан
Ја мислим да је то мало. Требало би да им се дозволи да раде до 99 године.
Lekar volonter
Zato nas u bolnicama nema ko da leči. Ostali samo profesori, koji i ne leče bolesnike, već rade studije o novim lekovima, drže predavanja za farm.firme, idu po kongresima... Specijalisti i lekari pobegoše u inostranstvo.Sad tim profesorima još produžavate radni vek? Ako su baš supermeni i umeju da leče bolesnike, mogu se zaposliti u privatnim klinikama.
Sojan
Ovo će biti kraj visokog obrazovanja. Dahije na Univerzitetima će instalirati akademske monarhije i obezbediti praktično doživotno angažovanje. Već vidim nezamenljive likove, koji će milom ili silom izboriti svoj radni produžetak. Primer Univerziteta u Kragujevcu, profesoru koji je dopisni član SANU sa fenomenalnim rezultatima nisu odobrili produzetak, ali su zato prorektoru iz Cacka uz zavrtanje ruke koje je sproveo rektor produzili da bi on obezbedio podrsku rektoru na tom fakultetu po cenu toga da su koleginici sa fakulteta oteli projekat i dali tom profesoru da bi on imao rezultate. Slobodno neka novinari provere ovu pricu...
Zofi
U potpunosti se slažem sa svim što ste rekli! Mladim profesorima nije mesto u srpskom obrazovnom sistemu jer njihove "napredne" ideje i projekte niko ne želi da prati. Ja, za razliku od vas, radim sa srednjoškolcima, ali sam strahovito razočarana u naš obrazovni sistem, te planiram odlazak iz zemlje. To i preporučujem svim kolegama jer je više nego očigledno da ovoj državi nismo potebni, a druge imaju (itekako) mesta za nas.
Profesor dr Dragan Pavlovic, Pariz
Неколико коментатора се ниже јавило анонимно, кажу да раде у иностранство и противе се променама - про­ду­же­тку ро­ка за од­ла­зак у ста­ро­сну пен­зи­ју. Аргументи, драге колеге, би имали већу снагу да сте се представили. Ја сам престао с радом са 65 година, одлучио сам да радим хонорарно или добровољно без редовне плате. И једно и друго је добро и за мене и за институцију. Али, да сам остао још 5 година, сад видим, можда би било боље не за мене и моје финансије, већ за сам рад. Био бих много активнији, а моје слободно време не би било много угрожено. И раније сам потпуно располагао својим радним временом, то је обичај у вишим академским звањима. Можда то није обичај у Србији? Људски век је продужен и радни век треба адекватно продужити, али на основу добре воље (неколицине) кандидата. Пензионисање тих људи неће битно повећати ваше шансе! Број радова је за похвалу, професоре "Милан", ал није суштина научног рада. (А пошто "Политика" не жели моје коментаре, ово је и последњи.)
Joca
Gledam ovde dole neko tvrdi da nije bitan broj radova u nauci nego njihov "kvalitet". Pa se onda zapitam: a kako se to po tom komentatoru meri taj "kvalitet"? Pa valjda time kako je neko lepo objasnio da su ti radovi objavljeni u vrhunskim časopisima ili predstavljeni na vrhunskim konferencijama i masovno su citirani od drugih naučnika. Ili možda postoje neki drugi bolji kriterijumi tipa "naredio drug komesar" ili "naredjeno iz komiteta", ili rekao drug Pera? Nekako je meni ovo sa vrhunskim časopisima i citatima merodavnije, ili bi neko mogao da meni neukom naučnom radniku - matematičaru - objasni koji su to drugi kriterijumi "kvaliteta"? Kako neko reče, čovek se uči celog veka, pa ajde i ja da se naučim. Uzgred, izvinjavam se zbog anonimnosti ali ja sam naučnik a ne javna ličnost, i nije mi namera niti da postanem poznat, niti da udjem u politiku, niti da se preko stranica mog omiljenog časopisa dopisujem bilo sa kim. Mislim da to nije ni svrha ovih stranica.
Preporučujem 12
Слађана Јовановић
''Али, да сам остао још 5 година, сад видим, можда би било боље не за мене и моје финансије, већ за сам рад.'' Молим Вас да не схватите ово као напад на Вас, него лични став. Цитирана реченица је суштина проблема о којем говоримо, поштовани професоре, Ваш осећај (его) да се без Вас не може. Исто, ако за 65 година Вашег живота и рецимо 35 година радног стажа нисте одгојили наследнике којима ћете без размишљања оставити своја дела и радове да их наставе и побољшају, с дужним поштовањем нисте обавили своју основну дужност као професор и ментор. Људи не желе да се представљају пуним именом и презименом да би се заштитили, јер још морају да раде и живе, можда чак и на неки начин,сад кад нису претња да отму позиције, сарађују са људима о којима говоре, тако да је то разумно и немате право да им замерате. Али треба да се кажу чињенице какве јесу без обзира под каквим именом, јер верујте није их тешко проверити. Пробајте тражити посао, неће се удостојити ни да вам кажу не, али хвала.
Preporučujem 11
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja