ponedeljak, 18.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:02

Te­o­lo­gi­ju stu­di­ra­ju, Nu­ši­ća i Eg­zi­pe­ri­ja igra­ju

Autor: Branko Pejovićnedelja, 01.04.2018. u 22:00
Детаљ из представе „Плави дечак” (Фото С. Јовичић)

Uži­ce – Gru­pa stu­de­na­ta be­o­grad­skog Pra­vo­slav­nog bo­go­slov­skog fa­kul­te­ta od­i­gra­la je ne­dav­no na sce­ni užič­kog Grad­skog kul­tur­nog cen­tra svoj dram­ski ko­mad „Pla­vi de­čak”. Za­ni­mlji­vu pred­sta­vu o ži­vo­tu, de­li­ma i is­ku­še­nji­ma knji­žev­ni­ka An­to­a­na de Sent Eg­zi­pe­ri­ja, auto­ra „Ma­log prin­ca”. Na­stao je „Pla­vi de­čak” po tek­stu i re­ži­ji Ra­do­va­na Tre­ćeg Jo­vi­či­ća, stu­den­ta te­o­lo­gi­je ro­dom iz Uži­ca, po­zo­ri­šnog auto­ra ko­ji je još u sred­njo­škol­skim da­ni­ma sa svo­jim pred­sta­va­ma i eki­pom osvo­jio 12 na­gra­da na ama­ter­skim fe­sti­va­li­ma. 

U ovom ko­ma­du uz Jo­vi­či­ća – ko­ji se na­zvao Ra­do­van Tre­ći jer je u svo­joj fa­mi­li­ji tre­ći s tim ime­nom i pre­zi­me­nom – igra­ju nje­go­ve ko­le­ge stu­den­ti te­o­lo­gi­je iz raz­li­či­tih gra­do­va, oku­plje­ni u Be­o­gra­du: Du­šan Dro­bi­lo­vić iz Bač­ke To­po­le, Ha­dži Alek­san­dar Jo­va­no­vić iz Le­skov­ca, Dra­ga­na Ra­kić iz Ću­pri­je i Ste­fan Ja­njić iz se­la Bo­ži­nje­vac kod Vra­nja, dok mu­zi­ku u pred­sta­vi pot­pi­su­je Da­ni­lo To­mić iz Kla­do­va, stu­dent mu­zič­ke aka­de­mi­je. A „Pla­vi de­čak” ni­je je­di­ni po­zo­ri­šni ko­mad mla­dih ko­ji po­ha­đa­ju Pra­vo­slav­ni bo­go­slov­ski fa­kul­tet. 

– To­kom ove go­di­ne stu­den­ti Pra­vo­slav­nog bo­go­slov­skog fa­kul­te­ta, po­de­lje­ni u tri eki­pe ko­je su me­đu­sob­no sa­ra­đi­va­le, sa­mo­stal­no su na­pra­vi­li tri po­zo­ri­šne pred­sta­ve: jed­nu ko­me­di­ju (Nu­ši­će­vo „Sum­nji­vo li­ce”), jed­nu bi­blio-dra­mu (dra­ma­ti­za­ci­ja pri­če o Avra­mu iz Sta­rog za­ve­ta) i ovaj naš autor­ski pro­je­kat „Pla­vi de­čak” o Eg­zi­pe­ri­ju. Fa­kul­tet­ski pro­fe­so­ri, kao i dru­gi stu­den­ti, po­dr­ža­li su sva tri pro­jek­ta – re­kao nam je Jo­vi­čić. 

On se če­ti­ri go­di­ne ozbilj­no ba­vio Eg­zi­pe­ri­jem da bi ko­mad stvo­rio. Po­čeo je da ga upo­zna­je tek što je stu­pio u sred­nju ško­lu, či­tao po­red „Ma­log prin­ca” i dru­ge knji­ge ovog pi­sca. Pri­vu­kla ga je, ka­že, Eg­zi­pe­ri­je­va fi­lo­zo­fi­ja ži­vo­ta, bez­u­slov­ni op­ti­mi­zam ko­ji ne gu­bi ni u naj­stra­šni­jim ži­vot­nim tre­nu­ci­ma. Na­stao je ta­ko i „Pla­vi de­čak”, u ko­me pi­šče­vu bi­o­gra­fi­ju či­ne nje­go­va de­la, a ne su­vo­par­ni isto­rij­ski po­da­ci. 

– Za cen­tral­ni mo­tiv iza­bra­li smo stra­da­nje, a te­ma je pre­va­zi­la­že­nje stra­da­nja sna­gom du­ha. Pre­pli­ću se rat­ne i ro­man­tič­ne, mor­bid­ne i du­ho­vi­te sce­ne. Glav­nom po­ru­kom, s tri Eg­zi­pe­ri­je­va ci­ta­ta spo­je­na u je­dan, za­vr­ša­va se pred­sta­va: „Čo­vek mo­že da ži­vi sa­mo od ono­ga za šta je spre­man umre­ti. Ono što da­je smi­sao ži­vo­tu, da­će smi­sao i smr­ti. Su­šti­na sve­će ni­je vo­sak ko­ji osta­je, ne­go pla­men ko­jim je do­pri­ne­la sve­tlo­sti”. A ne­do­volj­no se zna da je za po­pu­lar­nost „Ma­log prin­ca” za­slu­žan i je­dan Sr­bin. Eg­zi­pe­ri je to svo­je de­lo na­pi­sao u Ame­ri­ci 1942. go­di­ne, gde je „Ma­log prin­ca” ob­ja­vi­la ne­ka iz­da­vač­ka ku­ća u bed­nom ti­ra­žu ko­ji je br­zo ras­pro­dat. Ta­da je je­dan mlad čo­vek po ime­nu Vi­li­jam Jo­va­no­vić, po­re­klom iz Sr­bi­je, a na do­brom po­lo­ža­ju u iz­da­vač­koj ku­ći „Har­kort”, za­tra­žio od An­to­a­na da ot­ku­pi autor­ska pra­va na taj ro­man ka­ko bi ga ob­ja­vio u bo­ljem ti­ra­žu i po­pu­la­ri­zo­vao. Do kra­ja na­red­ne go­di­ne „Ma­li princ” i „Me­ri Po­pins” bi­le su ube­dlji­vo naj­či­ta­ni­je deč­je knji­ge na sve­tu. Za­to se u na­šem ko­ma­du po­ja­vlju­je i taj Vi­li­jam – pri­ča Ra­do­van Tre­ći.

Jo­vi­či­će­ve ko­le­ge sa stu­di­ja i iz pred­sta­ve po­no­sne su na ovaj za­jed­nič­ki stva­ra­lač­ki čin. Dra­ga­na Ra­kić, ko­ju je na stu­di­je te­o­lo­gi­je, ka­ko ka­že, do­ve­la lju­bav pre­ma na­či­nu ži­vo­ta ko­ji pod­ra­zu­me­va pra­vo­slav­na cr­kva i in­te­re­so­va­nje za aka­dem­sku te­o­lo­gi­ju i njoj srod­ne na­u­ke, ka­že: – Ovu pred­sta­vu vi­dim kao de­lo ko­je pro­mo­vi­še vred­no­sti za ko­je se Eg­zi­pe­ri svo­jim ži­vo­tom i de­lom bo­rio, pri­tom na pri­ma­mljiv na­čin upo­zna­je gle­da­o­ce s li­kom i stva­ra­la­štvom ovog ve­li­kog pi­sca. 

A Du­šan Dro­bi­lo­vić do­da­je: – Za me­ne je glu­ma naj­u­zvi­še­ni­je de­lo, u to sam se uve­rio kroz lik An­to­a­na ko­ji tu­ma­čim u pred­sta­vi „Pla­vi de­čak”. Pri­ča o ži­vo­tu i stva­ra­la­štvu jed­nog od naj­o­mi­lje­ni­jih deč­jih pi­sa­ca An­to­a­na de Sent Eg­zi­pe­ri­ja du­bo­ko me je po­tre­sla i do­ve­la do ra­znih raz­mi­šlja­nja o ži­vo­tu i že­lji za ži­vo­tom. Pri­ča o stra­da­nju me je baš do­ta­kla, ali u isti mah i is­pu­ni­la, ona nas te­ra da iz­no­va bu­de­mo op­ti­mi­sti i ja­ki lju­di kroz ži­vot. Nje­go­vu ve­ru u Bo­ga, upr­kos te­škom ži­vo­tu, pro­na­la­zim i kod se­be. Ni­kad ne­ću za­bo­ra­vi­ti re­či ko­je u pred­sta­vi Ma­li princ go­vo­ri An­to­a­nu: „Ako ni­šta, ima jed­na zve­zda. Znam da ta­mo ov­ca ni­ka­da ne­će po­je­sti ru­žu...” 


Komentari1
b5043
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Siki
Zelim im sve najbolje,ovo je divna stvar za ovu zemlju,gde sve zamire.Bravo momci!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja