petak, 22.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:50
65. MAR­TOV­SKI FE­STI­VAL

Jed­na ope­ra, pi­vo i kne­dlič­ke

No­va, osve­že­na ver­zi­ja fil­ma „Pla­šim se da se sve raz­u­me” Pu­ri­še Đor­đe­vi­ća, bliska eksperimentu, o du­go­go­di­šnjem pri­ja­te­lju Jir­ži­ju Men­clu
Autor: Dubravka Lakićnedelja, 01.04.2018. u 22:00
Из фил­ма „Пла­шим се да се све раз­у­ме” - Фото Цен­тар филм

Lu­ta­li smo po ka­fa­na­ma Pra­ga, uz pi­vo i kne­dlič­ke (če­ške knedle) i či­ta­li sram­ne na­pi­se u žu­toj štam­pi – pri­se­ća se u do­ku­men­tar­nom fil­mu „Pla­šim se da se sve raz­u­me” ho­da­ju­ća le­gen­da Mla­do­mir Pu­ri­ša Đor­đe­vić, go­vo­re­ći o svom če­škom pri­ja­te­lju – po­zo­ri­šnom i film­skom re­di­te­lju Jir­ži­ju Men­clu. Pu­ri­ša (1924) i Mencl (1938), dve srod­ne du­še po hu­mo­ru, kre­a­tiv­no­sti, umet­no­sti, in­te­lek­tu i lju­ba­vi pre­ma že­na­ma. Is­kre­ni pri­ja­te­lji vi­še od po­la ve­ka.

Ti na­pi­si u če­škoj žu­toj štam­pi ti­ca­li su se Men­clo­ve če­tr­de­set go­di­na mla­đe su­pru­ge Ol­ge, nje­ne trud­no­će i sum­nji u Men­clo­vo očin­stvo, ali Pu­ri­ši­nog stra­da­ni­ja na pra­škoj uli­ci ka­da ga je uda­rio tram­vaj, jer je na­vod­no okre­tao gla­vu za pre­le­pom de­voj­kom na bi­ci­klu. Pu­ni ener­gi­je, i ži­vot­ne i stva­ra­lač­ke, od­u­vek su bi­li, je­su, i bi­će, i Pu­ri­ša i Mencl. Ta­kvim ih je bog stvo­rio. Da gle­da­ju na svet i ži­vot, ali i na se­be sa po­zi­tiv­ne stra­ne. I upra­vo tom sva­ko­li­kom po­zi­tiv­no­šću zra­či taj do­ku­men­ta­rac či­ji je na­slov pre­u­zet iz jed­ne Men­clo­ve iz­ja­ve, film ko­ji se po­sle pre­mi­je­re na be­o­grad­skom Fe­stu 2012. go­di­ne na­šao po­no­vo pred pu­bli­kom i to na 65. Mar­tov­skom fe­sti­va­lu. U no­voj, osve­že­noj, pre­mon­ti­ra­noj i za­to zgu­snu­toj, skra­će­noj, ver­zi­ji (32 mi­nu­ta, pro­iz­vod­nja: Cen­tar film). 

Dru­gim re­či­ma, pred gle­da­o­ci­ma je no­vi Pu­ri­šin film (a ima ih do sa­da vi­še od še­zde­set). Film­ski esej o pri­ja­te­lju umet­ni­ku. Film u ko­jem je Men­clo­vo svo­je­vre­me­no po­sta­vlja­nje Prokofjevljeve ope­re „Za­lju­bljen u tri na­ran­dže” na sce­nu be­o­grad­skog Na­rod­nog po­zo­ri­šta bio sa­mo zgo­dan po­vod da se na li­cu me­sta pro­go­vo­ri o kre­a­tiv­nom pro­ce­su, stva­ra­lač­kom či­nu, pri­ja­telj­stvu i o tri lju­bav­ne pri­če. One Men­clo­ve, pa Pu­ri­ši­ne, i lju­bav­ne pri­če Ser­ge­ja Pro­ko­fje­va sa­kri­ve­ne u nje­go­voj mu­zi­ci.

Pu­ri­ša je sni­mao Men­cla na de­lu, pre­neo at­mos­fe­ru po­zo­ri­šnih da­sa­ka, za­be­le­žio iz­van­red­nog di­ri­gen­ta Da­vi­da Por­se­laj­na, na­še pe­va­če s ko­ji­ma je Mencl bio pre­za­do­vo­ljan. Deo fil­ma je po­sve­tio i Men­clo­voj za­vid­noj pa­ra­lel­noj ka­ri­je­ri – onoj glu­mač­koj, jer je slav­ni če­ški re­di­telj osim u svo­jim i tu­đim fil­mo­vi­ma igrao i u po­zo­ri­štu. U jed­noj pred­sta­vi čak pu­nih 16 go­di­na („po­no­san sam na to što sam ra­dio ne­što što ne znam i za šta ni­sam ško­lo­van”, pri­zna­je Mencl Pu­ri­ši). Deo fil­ma se do­ti­če če­škog pi­sca Bo­hu­mi­la Hra­ba­la, po či­joj je pro­zi Jir­ži Mencl sni­mio i naj­ve­ći broj svo­jih fil­mo­va. Tu je i ta Pu­ri­ši­na fo­to­gra­fi­ja sni­mlje­na na li­cu me­sta na ko­joj je Hra­bal da­le­ko od go­sti­ju se­di sa ne­ko­li­ko ča­ša pi­va u pra­škoj ka­fa­ni „Zlat­ni ti­gar” i pi­še svo­je tek­sto­ve...

 U Pur­ke­to­vom sti­lu, u fil­mu je mno­go to­ga bli­skog eks­pe­ri­men­tu. Re­ci­mo, i sa­ma igra sa mon­ta­žom ra­zno­rod­nih film­skih ele­me­na­ta. Pur­ke pro­mi­šlja sli­kom, mu­zi­kom, sa­mom film­skom di­na­mi­kom. Tvr­di da re­di­telj ni­ka­da ni­je si­gu­ran u mon­ta­žu svog fil­ma, pod­se­ća da je Aj­zen­štajn to­kom prob­ne pro­jek­ci­je „Oklop­nja­če Po­tem­kin” iz­me­nio ne­ko­li­ko ka­dro­va u po­sled­njoj rol­ni fil­ma, a da Go­dar ni­ka­da ni­je ni po­či­njao mon­ta­žu dok pret­hod­no da­ni­ma ni­je pre­gle­dao sav sni­mlje­ni ma­te­ri­jal. 

 I kao što se pro­šle go­di­ne, ta­da u svo­joj 93. go­di­ni, u sti­lu Slav­ka Vor­ka­pi­ća po­i­gra­vao mon­ta­žom fil­ma „Sker­co” tvo­re­ći no­vi film na­zvan „Bun­ker 93”, ta­ko se i sa­da Pu­ri­ša Đor­đe­vić igrao. I stvo­rio no­vi film zva­ni „Pla­šim se da se sve raz­u­me”. Raz­u­me­li ste? Pur­ke je sa­da u svo­joj 94. i ne­nad­ma­šan je. Na ener­gi­ji i po­le­tu, na brit­kom umu i in­te­lek­tu mo­že­mo sa­mo da mu se di­vi­mo. Za­vist ne do­la­zi u ob­zir. 


Komentari0
05611
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja