nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:45

Nekadašnji brigadiri žele obnovu radnih akcija

Prvi april proglašen za Dan brigadira u znak sećanja na 1946. godinu kada su počele pripreme za izgradnju pruge Brčko – Banovići
Autor: Ana Vukovićnedelja, 01.04.2018. u 22:02
(Фотографије из монографије „То су наших руку дела”)

Od močvarnog ostrva zaraslog u šibljak napravili su „beogradsko more”– Adu Ciganliju. Kroz planine i klisure gradili su prugu i Beograd povezali sa primorjem. Iza njihovih vrednih brigada ostajali su kilometri i kilometri auto-puteva, veliki broj fabrika, hidroelektrana, pošumljenih goleti...

– Skupština Jugoslavije proglasila je prvi april za Dan brigadira jer su su tog dana 1946. godine počele pripreme za izgradnju pruge Brčko – Banovići. To je prilika da se mi koji smo učestvovali na omladinskim radnim akcijama (ORA) setimo tih divnih vremena i svega što smo radili – kaže Mija Mitrović, predsednik Udruženja učesnika ORA.

A sećanja, kad se skupe bivši brigadiri, samo naviru. Stanoje Đurić, nekadašnji akcijaš sa Vračara i predsednik udruženja u ovoj opštini, priča kako su radne akcije bile i škole života – tamo su se stvarale radne navike, učestvovalo u kulturnom životu, obrazovalo i sazrevalo.

– Beograd je bio pravi akcijaški grad. Osim što je bio domaćin ogromnom broju brigadira, u sezoni je u različite krajeve zemlje slao i po 40 brigada – priseća se Stanoje.

I kod Branka Krasulje, potpredsednika Udruženja učesnika ORA, žive su uspomene na ta vremena, kada ih je na gradilištu na Adi Ciganliji posetio Tito lično, i od komandira, pred svim akcijašima, zatražio da ne daju nikakve privilegije njegovom sinu Miši Brozu, tada brigadiru sa Savskog venca.

– Dok smo gradili Adu, Miljan Miljanić, tadašnji selektor omladinske reprezentacije Jugoslavije koji je spremao svoj tim za prvenstvo Evrope u Rumuniji, pozvao nas je na prijateljsku utakmicu. Ceo meč držali smo nerešen rezultat, a onda uspeli da pobedimo sa jedan nula. Prava proslava nastala je tek posle nekoliko dana, kada smo čuli da je naša reprezentacija na prvenstvu osvojila bronzu. Tek tada smo shvatili kakav smo uspeh postigli – vraća se u prošla vremena Krasulja.

Da se akcije nisu svodile samo na krampanje, potvrđuje i Slobodan Ristanović, autor monografije „To su naših ruku dela”.

– U radnim akcijama učestvovalo je oko dva miliona omladinaca i omladinki koji su dali više od 135.000.000 dobrovoljnih radnih dana i ogroman doprinos razvoju svoje zemlje. U naseljima su organizovane i različite priredbe, stručni kursevi za različita zanimanja, mladi su se družili... Zato su rukovodioci uvek bili na mukama dok su se formirale brigade. Bilo je tu plača i suza jer je su brigade tražile 120 akcijaša, a prijavljivalo se i po 500 – podseća on.
Fenomen je, međutim, kako su akcije koje su se sa tolikim uspehom odvijale širom zemlje, odjednom nestale, čudi se Mitrović.

Zato su, napominje on, nekadašnji akcijaši prionuli na ozbiljan posao – okupili su se da naučno istraže značaj ORA, prikupe i obrade dokumentaciju o njima, ali i da podstaknu organizovanje novih radnih akcija.
A posla za akcijaše, ističe Moma Talijan, predsednik Saveza udruženja učesnika ORA, ima i dan-danas.

– Sprovešćemo istraživanje o stavovima mladih o radnim akcijama i videćemo kako gledaju na njihovo oživljavanje, kao i da li bi išli na njih ako se ponovo organizuju. Sve su prilike da ćemo uskoro organizovati akciju naseljskog tipa u zapadnoj Srbiji gde ćemo raditi na pošumljavanju goleti na erozivnom tlu – kaže Talijan i dodaje da se povodom novih akcija razgovara sa svima, od sekretarijata predsednika, preko ministarstava sporta i omladine i ekologije, pa sve do gradskog sekretarijata za privredu.

Žarko Gvero, nekadašnji akcijaš, dodaje da je njihova ideja sistemsko obnavljanje radnih akcija, za šta je, naravno, potrebna i podrška države.

– U razgovorima sa predstavnicima opština Krupanj, Ljubovija, Mali Zvornik, Valjevo i Mionica, videli smo da i kod njih i kod omladine postoji interesovanje da se organizuju akcije na pošumljavanju. Do kraja leta snimićemo stanje goleti i u saradnji sa Šumarskim fakultetom isplanirati  gde bi se radilo i koliko je sadnica potrebno, kako bismo nadležnima podneli zahteve, da bismo 2019. godine organizovali akcije – ističe Gvero i dodaje da bi, ako ministarstva i lokalne samouprave to podrže, nosioci formiranja brigada na nivou opština i okruga mogle postati kancelarije za mlade.

 

 

 

 

 

 

 

 


Komentari22
f795b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Milanovic
Kako ono bejase, za koga... Za Tita, za partiju, za narod. Sta bi bilo danas...
Sreten Bozic -Wongar
U omladinskoj radnoj akcijinb na pruzi Brcko-Banovic 1946 radila je Vesna Parun iz Dalmacije. Tu je napisala svoju prvu zbirku pesama. Kasnije je poezija dobila novu formu i stil ali je Parun dozivotno cuvala svoje pesme sa radne akcije Brcko-Banovic. Njena kasnija pesma "Ti koja imas ruke neznije od mojih " uneta je u antologiju svetske poezije. Krajem 1980tih Vesna Parun je trebala stampanji zajednicku zbirku pesaama sa beogradskim piscem Momom Dimic ali do toga nije doslo jer je dislo do rata .
Jovan Rudic
Omladinske radne brigade! Vi, mlada generacija, nemozete ni zamisliti zadovoljstvo i ponos svih onih koji su ucestvovali u dobrovoljnim omladinskim radnim brigadama. Ja sam proveo jedan mesec na izgradnji autoputa Beograd-Nis na deonici oko Deligrda, 1959 godine. To necu nikad zaboraviti. Ako Srbija odluci na takav puduhavt opet, ja cu se pridruziti u jednu brigadu, iako sam 20,000 km udaljen and star kao Metuzela!
BoškoG
Уз пионире и горане, још један начин на који је антиСрпска Брозова банда регрутовала јањичаре, који се сећају како је то "било дивно време", током којег су Срби подељени у пет "држава" да буду национална мањина, а Срби протеривани са КиМ у шиптарским терористичким акцијама 1953 1968 1974 1981, а из хрватске "колонизацијама". Несретници акцијаши, чији су родитељи били толико сиромашни да су морали да их пошаљу на радну акцију да би им се деца обукла и обула. Највећа последица радних акција су баш остарело становништво заостало у развоју, које сматра уништење Српског народа "сретним социјализмом"
Jovan Rudic
“Несретници акцијаши, чији су родитељи били толико сиромашни да су морали да их пошаљу на радну акцију да би им се деца обукла и обула.” Gospodine BoskoG, sa najvecim postovanjem moram da vam kazem da vi nemate pojma o cemu govorite. Vi mora da ste odrasli na Zapadu – ili u Ravnoj Gori 
Preporučujem 13
Dejan X
ORA bi danas bile svrsishodne samo po nepristupacnim delovima brda I planina. Znaci ciscenje bolesnih suma I sadnja novih ... S druge strane, ljudima koji zive u takvim krajevima leti je preko potrebna radna snaga u smislu skupljanja sena, obnove planinskih puteva .... E sad, tesko da bi neki ozbiljan broj ljudi isao I radio bas za dzabe... Ali npr uz dnevnicu od bar 1500 din... moglo bi da se skupi ozbiljan broj omladinaca...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja