petak, 21.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Beogradski međunarodni slavistički sastanak

Slavistički pokret je, naizgled bez velikih ambicija, obnovljen, a odluke donete na ovom sastanku dale su mu oblik koji je, uz nužne inovacije, zadržao do danas
utorak, 03.04.2018. u 10:30
Храм Христа Спаситеља у Москви (Фото А. Васиљевић)

Tokom priprema u Slovenskom komitetu SSSR-a pod budnim okom ideološkog aparata CK SKP(b) termin kongresa odlagao se više puta, da bi se napokon od ideje sasvim odustalo. Prvobitno planiran u oktobru/novembru 1947, odložen je najpre za 15. april 1948, a zatim za 18. jun 1948, da bi početkom juna bio odložen još jednom – zauvek…

Organizatori kongresa bili su Sveslovenski komitet sa sedištem u Beogradu, Akademija nauka SSSR-a i njen novoosnovani Institut za slavistiku. Iz Sveslovenskog komiteta dirigovalo se pripremama nacionalnih komiteta, a sve vreme se tematikom i organizacijom kongresa zapravo bavila vrhuška CK SKP(b). Zanimljivo je da se u pripremu kongresa u jednom trenutku vrlo aktivno umešao čak i ideolog najtvrđe linije Andrej Aleksandrovič Ždanov.

Iz sačuvanog stenograma savetovanja koje je radi priprema kongresa organizovao Slovenski komitet SSSR-a može se saznati mnogo toga. Posebno je indikativan stav koji je 5. aprila 1947. na tom savetovanju izneo već spominjani ekonomista A. A. Voznesenski, potpredsednik Sveslovenskog komiteta: „Želimo da priredimo sastanak naučnika slovenskih i, može biti, neslovenskih zemalja ne samo iz usko akademskog interesa… želeli bismo – i to je prirodno – da izvršimo naš idejni uticaj na naučnike drugih zemalja. Naša ideologija i metodologija najnaprednija je na svetu”…

Na predlog Voznesenskog, sačinjena je i struktura sekcija, kao i njihova hijerarhija po važnosti: 1) filozofska, 2) istorijska, 3) ekonomska, 4) filološka, 5) pravna, 6) geografska i geološka (sic!), 7) etnografska.

Iznenadno odlaganje praktično već sazvanog i organizovanog kongresa 4. juna 1948. godine ujedno je početak kraja čitavog projekta „novog slovenskog pokreta”, izazvanog zatezanjem odnosa komunističkih partija okupljenih oko SKP(b) sa KPJ. Rezolucija Informbiroa i politička konfrontacija na relaciji Moskva–Beograd stavile su krst na slovensku politiku Sovjetskog Saveza. Sovjetski ideolozi ubrzo su se ponovo vratili konceptu proleterskog internacionalizma, a slovenski komiteti u zemljama satelitima gasili su se jedan za drugim. Sveslovenski komitet s Maslarićem na čelu prestao je s radom odmah 1948, Slovenski komitet Jugoslavije ukinut je 1949.

O okolnostima organizovanja moskovskog kongresa morao je biti podrobno obavešten i Aleksandar Belić. Takođe mu je moralo biti jasno da se u vizuri „jedino pravilnog učenja” njegova koncepcija slavistike kao slovenske filologije nepovratno marginalizuje i otvoreno razgrađuje. Zbog toga je već tada, krajem juna 1948 – na temeljima dobrih tradicija srpske i svetske slavistike 19. i 20. veka, a u duhu svog shvatanja ove discipline kao slovenske filologije – osnovao naučno i strukovno udruženje srpskih slavista: Slavističko društvo Srbije, koje ove godine slavi svoj 70-godišnji jubilej.

Već prve naznake „otopljavanja” posle Staljinove smrti 1953. podgrejale su i nade da se međunarodni slavistički pokret ipak može obnoviti. U oktobru 1954. održana je jugoslovenska konferencija slavističkih katedara na kojoj je odlučeno da se naredne godine u Beogradu sazove međunarodni sastanak slavista. Formiran je organizacioni odbor, a za predsednika izabran – Aleksandar Belić.

Tako je, uz jednodušan odziv relevantnih naučnika-slavista slovenskih i neslovenskih zemalja, u Beogradu od 15. do 21. septembra 1955, ravno 16 godina posle otkazanog beogradskog kongresa, održan Beogradski međunarodni slavistički sastanak, koji je imao isključivo radni karakter. Ako je na njemu i bilo nečeg manifestativnog, onda je to bila manifestacija kontinuiteta. Međunarodni slavistički pokret je, naizgled bez velikih ambicija, obnovljen, a odluke donete na Beogradskom sastanku dale su mu oblik koji je, uz nužne inovacije, zadržao do danas. Neodržanom Trećem kongresu u Beogradu 1939, time i glavnom organizatoru – Beliću, odato je simbolično priznanje: zadržao je svoj redni broj, pa je dogovoreno da se Četvrti održi 1958. godine u Moskvi. Osnovan je Međunarodni odbor (komitet) slavista kao koordinaciono telo koje će objedinjavati nacionalne komitete u zemljama gde se neguje ova disciplina.

Od Četvrtog kongresa u Moskvi nadalje međunarodni slavistički kongresi održavali su se redovno na pet godina, a 2018. ponovo dolazi na red Belićev Beograd.

Kontinuitet koji je s velikim naporom uspostavljen i koji se održava uprkos stalnim spoljnim izazovima ne znači, međutim, da je međunarodni slavistički pokret imun na unutrašnje krize. Krajem 20. veka čitava ova disciplina našla se u dubokoj metodološkoj krizi koja je pogodila najširu oblast humanistike. Deleći sudbinu humanističkih nauka i tokova njene „obnove“, slavistika je na početku 21. veka počela da napušta strogo filološke okvire i, teško, gotovo sizifovski, započela tranziciju ka kulturologiji i najšire shvaćenoj arealogiji. Na sreću, danas među naučnicima-slavistima ipak nema „zagriženih” (Gundorov), a slavistika u svojoj najnovijoj tranziciji ipak nije dospela do – geologije!

Dr Petar Bunjak
Sekretar Međunarodnog komiteta slavista


Komentari0
4e98e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja