Beograđanka P. R. nedavno je smestila svoju majku obolelu od Alchajmerove bolesti u privatni licencirani dom za stare. Za mesec boravka odmah je morala da izdvoji 50.000 dinara. Ali, to nije bilo sve. Posle samo nekoliko dana iz doma je stiglo obaveštenje da treba da doplati još 12.000 dinara, za lečenje urinarne infekcije, u šta je P. R. odmah posumnjala. Nije joj bilo teško da sama preračuna koliko joj je novca zaista potrebno za dodatnu majčinu negu.

Kada je stavila na papir cenu leka i infuzije, shvatila je da joj za to dnevno treba oko 750 dinara. Nadležni u domu su na kraju popustili, pa ova sugrađanka srećom nije platila vrtoglavu cenu za lečenje majčine infekcije.

Socijalni radnik iz doma je, kako tvrdi P. R., ipak bio uporniji. Ubrzo se ponovo oglasio, tražeći od srodnice dodatnih 10.000 dinara. Na spisku za vanrednu nabavku, kako su joj u domu saopštili, bile su pelene za bolesnu majku, tračice za merenje šećera u krvi, kateter za prikupljanje mokraće, laboratorijska analiza... To je morala da doplati.

Posle svega što joj se dogodilo, ova Beograđanka se s pravom zapitala šta sve zaista ulazi u mesečnu cenu smeštaja u domu za stare i na koje načine korisnici mogu da se zaštite od dodatne „pljačke”.

Predstavnici privatnih i državnih domova za smeštaj starijih i odraslih poručuju da u osnovnu cenu domskih usluga ulazi smeštaj, tri obroka i dve užine i stručni rad s korisnikom. Ipak, nadležni napominju da je važno napraviti razliku između smeštaja u privatnom domu koji je registrovan kao ustanova socijalne zaštite, od onog koji je zaveden kao ordinacija opšte medicine.

– Ustanove socijalne zaštite registrovane su u Ministarstvu rada kao one koje pružaju usluge domskog smeštaja. Po tom rešenju nemaju pravo da pružaju dodatne usluge za koje nisu registrovane. U njihovom timu rade medicinske sestre i negovateljice, ali bilo šta što ne spada u održavanje prostorija, higijene korisnika, kao što je recimo nabavka lekova ili opreme, ne može dodatno da se naplati jer ionako dom nema rešenje na osnovu kojeg bi to sproveo u delo. U tom slučaju su lekovi i pelene za korisnike obaveza srodnika – upozorava Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, ujedno i vlasnik licenciranog privatnog doma za stare „Sveti Trifun” u Beogradu.

Ukoliko je dom registrovan kao ordinacija opšte medicine, onda stiče pravo da pruža i sve usluge koje se tiču svih aspekata osnovne zdravstvene zaštite. Takve pogodnosti, dodaje Milovanović, nadležni iz doma mogu dodatno da naplaćuju, ali samo kroz zvanični cenovnik ustanove, pa se na postojeću cenu smeštaja dodaje i cena dodatne usluge.

– Postoji i druga opcija, kad se cene dodatnih usluga uključuju u cenu smeštaju, tako da dom tada može da ponudi korisniku objedinjenu cenu koja se jednokratno mesečno naplaćuje. Sve to ipak mora decidno da bude napisano u ugovoru, a nijedna dodatna usluga ne sme da se stavi na teret korisniku, ako za to ne postoji nalog i saglasnost srodnika – upozorava predsednik udruženja, podsećajući da ukoliko korisniku doma, recimo, zafale lekovi, a srodnik je, na primer, van zemlje, nadležni u domu mogu korisniku da daju lek samo ukoliko je srodnik dao saglasnost.

– U nalogu za pružanje usluge lekar iz doma je dužan da napiše službenu belešku da je u telefonskom razgovoru sa srodnikom odobrio trošak. A ako je korisnik svestan i traži recimo banane, dom može da mu ih obezbedi, ali taj trošak ide na njegov teret – objašnjava Radoslav Milovanović.

Nadležni poručuju budućim korisnicima da pre svega treba da se dobro informišu i otvore četvoro očiju kada potpisuju ugovor, prouče šta je sve obaveza ustanove, šta ne ulazi u cenu usluge i, ako treba, da insistiraju da i to piše u ugovoru.

– Ima mnogo neukih ljudi koje je lako prevariti, ali i osoba kojima je nekada neophodan brz pijem. Pojedini domovi umeju da iskoriste sluđenost srodnika, pa im podmeću razne papire na potpis – upozorava Milovanović i podseća da neki domovi čak ucenjuju stranke da unapred pola godine plate smeštaj za obolelu stariju osobu.

– U takvoj situaciji građani treba da nam se obrate ili da o tome obaveste inspekciju socijalne zaštite, bez obzira na to da li je dom legalni, a pre svega ne treba da potpisuju takve ugovore s domom – napominje on.

U privatnim domovima za stare cena smeštaja se kreće do 300 do 700 evra. U Beogradu za sada ima 109 privatnih domova.

Antrfile

Cenu diktira veličina sobe

U osnovnu cenu smeštaja u državnom domu, koja u Beogradu prosečno iznosi oko 40.000 dinara, uračunati su smeštaj, tri obroka i dve užine, po preporuci doktor, stručni rad, zdravstvena zaštita na primarnom nivou, osnovna i specijalizovana nega i sve aktivnosti u domu. Kolika će cena smeštaja zapravo biti zavisi od toga da li će korisnik boraviti u jednokrevetnoj, višekrevetnoj sobi ili garsonjeri, da li sobe imaju kupatilo ili postoji zajedničko. Sve zavisi i od stepena podrške, i od toga da li je korisniku potrebna nega ili asistencija u toku dana ili može li on o sebi da brine sam.

– Dementni korisnici su recimo zavisni korisnici. Njihovo oboljenje je specijalna vrsta bolesti za koju je terapija skupa pa, ukoliko lekovi nisu na listi RFZO, pacijenti ipak moraju sami da ih obezbede. Sve ostalo je uračunato u cenu smeštaja, pa tako recimo i pelene. U GC „Beograd” za njihov smeštaj potrebno je odvojiti oko 38.000 dinara – napominje Suzana Mišić, direktorka Gerontološkog centra „Beograd”.