sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Bugarski: U Srbiji, Crnoj Gori , BiH i Hrvatskoj imamo zajednički jezik

ponedeljak, 02.04.2018. u 21:54
Ранко Бугарски (Фото Танјуг)

Promocija knjige Ranka Bugarskog pod naslovom „Govorite li zajednički” održana je večeras u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Osim autora, na promociji knjige govorili su publicista Teofil Pančić i Ivan Čolović iz izdavačke kuće XX vek koja je objavila delo Ranka Bugarskog.

Ovim događajem obeležena je prva godišnjica postojanja Deklaracije o zajedničkom jeziku.

Bugarski je napomenuo da se centralna poglavlja knjige tiču procesa u kojem su održane četiri ekspertske konferencije pod naslovom „Jezici i nacionalizmi” u Podgorici, Splitu, Beogradu i Sarajevu.

„Cilj tih konferencija je bio da se ispitaju veze između jezika i nacionalističkih orijentacija i njihovih identitetskih politika. Po završetku tog ciklusa konferencija rodila se ideja da bi valjalo napraviti dokument koji je nazvan ’Deklaracija o zajedničkom jeziku’”.

„Suština te deklaracije je da se mi, iako sada već zvanično govorimo različitim jezicima u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, u suštini odlično razumemo bez prevođenja. U lingvističkom i komunikacijskom smislu mi imamo zajednički jezik ma kako ga doživljavali i različito imenovali. Priču o svemu tome napisao sam u knjizi ’Govorite li zajednički”', kazao je Bugarski.

Ivan Čolović je napomenuo da je knjiga Ranka Bugarskog deo jednog zajedničkog projekta.

„Znamo profesora Bugarskog kao angažovanog intelektualca kada govori o jeziku, ali on u ovoj knjizi predstavlja regionalni projekat civilnog sektora koji je preduzeo konkretnu akciju. Knjiga je celovit prikaz lingvističkih i političkih okolnosti u kojima su ljudi došli na ideju da naprave ’Deklaraciju o zajednočkom jeziku’. Bugarski u knjizi analizira negativne i pozitivne odjeke tog značajnog dokumenta”, kazao je Čolović.

Teofil Pančić je kazao da bi običan svet u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori bez razmišljanja kazao da govore i komuniciraju različitim podvrstama istog jezika.

„Taj jezik ne mora da doprinosi pomirenju među narodima ili bilo čemu drugom, ali je činjenica da on postoji i da je jedan. Pišemo, čitamo, objavljujemo knjige na tom jeziku, bez ikavog prevoda se razumemo i tog jezika jednostavno ima”, kazao je Pančić.

Godišnjicu postojanja Deklaracije o zajedničkom jeziku obeležilo je i njeno potpisivanje od strane Noama Čomskog, američkog lingviste i filozofa koji spada među najistaknutije društveno angažovane autore današnjice.

Deklaraciju o zajedničkom jeziku do sada je potpisalo više od 10 000 ljudi iz čitavog regiona.

Projekat Jezici i nacionalizmi rezultat je dvogodišnje istraživačke misije i partnerskog delovanja beogradskog Udruženja Krokodil i njegovih lokalnih i regionalnih partnera.

Osnovna namera ovog projekta bila je da se kroz otvoreni dijalog lingvista i drugih stručnjaka problematizuje pitanje postojanja četiri „politička” jezika na prostoru nekadašnjeg hrvatsko-srpskog/srpsko-hrvatskog, kao i sve one značajne i izazovne teme u kojima se lingvistička nauka neprincipijelno ukršta s identitetskom politikom. (Tanjug)


Komentari26
a7f9d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драга Мирсин Сибничанин
Ранко Бугарски је англиста и зато ме посебно чуди што баш он не схвата да српски језик јесте за добар део балканског народа "заједнички језик" баш као што је енглески језик за један део света. Али тај енглески језик нико, па чак ни Американци, не зове "заједнички језик", него је у селом свету тај језик, ипак, пореклом и у власништву енгелски језик. Истина, само када је потребно да се зна да није реч о Енглезима, само се каже да је то, рецимо "амарички енгелски", да се зна да није то језик којим у Америци говоре само Енглези. Дакле, очекивало би се да баш англиста Бугарски то посматра здраволингвистички као у "свом" енглеском, па да и језик Срба зове српски језик. А када хоће да каже да тим језиком не служе се само Срби данас, онда може да каже да је реч о "хрватском српском", "бошњачком српском", "црногорском српском" и слично. Свако друкчије именовање тога језика "зајендичким језиком" нема лингвистичког оправдања. Јер српски језик, као ни енгелски не могу бити "заједничке кобиле".
Мркаљ
Име језика Зашто српски језик не би могао бити - и хрватски? Не може бити - "и хрватски" јер је књижевна употреба српског језика од стране носилаца хрватског имена била искључиво у циљу мисионарско-прозелитистичке активности римокатоличког клера. Овај језик није користио хрватски народ, већ римокатолички клер. Не само српски језик, већ и српско писмо (ћирилица; види Матија Дивковић - Наук крстјански) као и немали број српских речника употребљавани су са циљем преобраћања српског парвославног народа у римокатолике који су касније уопштени као "хрватски народ" (Свехрватски католички конгрес 1900.) са последичном тенденцијом преименовања српског језика у хрватски. Ето, зато назив "хрватски", макар се нашао и у кованици "српскохрватски" није историјско-фактички оправдан. Ирци користе енглески језик, говоре и пишу енглеским језиком, развијају његову књижевност и језик уопште, али Ирци као еманципован, историјски и идентитетски утемељен народ поштују порекло језика који употребљавају.
Milosav Popadic
Ksenofobija, strah od stranaca, i ksenomanija, divljenje svemu što je tuđe, nisu antonimi, nego lice i naličje iste novčanice, a ime te novčanice je kompleks inferiornosti. Nisu rijetki ksenofobi koji radije kupuju ne samo strane automobile nego i strane cipele, jabuke paradjz. Velikaši, proklete im duše, na komate razdrobiše carstvo – kaže besmrtni Njegoš. Nije potreban pretjerano golem napor da se riječ velikaši zamijeni sintagmom velike sile. kao što se i pogaća ne može sva odjednomstrpati u usta,a uvijek se nađe onih koji bi da za sebe nešto ušićare. Na njih se velike sile oslanjaju dok komad po komad ne poćukaju kao svraka piliće. Živi smo svjedoci da se od raspada Jugoslavije do danas u svakoj od novonastalih držaava ne uvećava nego vidno smanjuje. Što se tiče pisane riječi i kulture u najširem znaćenju – stanje je još gore. Nevolja je u tome što Hrvatska preživljava sve dječje bolesti mlade države koju gotovo hiljadu godina priželjkuju (od 1102 godine) Totalno su zaslijpljeni.
Tomislav K
Vaši su komentari, u dijelu u kom se odnose na RH, podpuno pogrješni. Usporede li se podatci o izdavaštvu, te autorska djela pisane kulture (beletristika, historiografija, sve humanističke i društvene discipline), kao i prijevodi - sad je neusporedivo bolje, jednostavno zlatno doba u odnosu na bilo koje vrijeme u posljednjih 100 godina. Samo kod prevedene literature, objelodanjeni su briljantni prijevodi Montaignea, Tassa, Avicenne, Heideggera, Goethea, Shakespearea, Rabelaisa, Al Farabija, Camoesa, Nabokova, Augustina, Descartesa, Miltona .. Jezikoslovna literatura je na najvišoj razini, i po prevedenim djelima svjetskih lingvista (Jakobson, Hagege, Lakoff,..), i po autorskim djelima kako domaćih kroatista (Malić, Hercigonja, Kapetanović, Damjanović, Žagar, ..), tako inozemnih (Auburger, Oczkowa, Holzer, Bagdasarov,..). O književnosti i povijesti da i ne pišem.
Preporučujem 0
Коста
@ Радивоје, у науци постоје превазиђене теорије, па санмим тиме и њени аутори постају превазиђени као научни ауторитети. Добровскы и Шафарик су данас доказано такви бивши ауторитети о српском језика и пореклу Словена. То није омаловажавање него чињеница. // Агресивна политизација и својатање српског" језика о којем је реч је заблуда јер Срби нису писали тим језиком. Отворите књиге и уверите се сами. Својатања није могло бити до Вукове рефомре, а после ње је ишло пуном паром, првенствено радом Ђ. Даичића, Вукове десне руке. Пре Вука, Сбрима није падало ни на предграђе мозга да изједначавају српски језик са хрватским. То заврзламу је скувао Вуков сарадник -- Ђура Даничић, аутор првог речника "хрватскога или српскога језика". Ако ћемо бити интелектуално поштени, пре ће бити да смо ми покрали хрватску абецеду и сад тврдимо да је и она "српско писмо." // Примери језика којим су Срби и Хрвати писали у XVI све до XIX в. су у дигитланим архивама, па сами оцените.
Драга Мирсин Сибничанин
Изузетно ценим гледишта гдина Косте. Имам утисак да је то неки јачи лингвиста који се можда, представља као Коста. Али то је његово право како ће се потписати. Важно је шта каже и шта докаже. Ја доказујем да јдино Коста није у праву када Вуков(ски) српски народни језик одваја од Срба и каже да то "није српски језик". Ипак јесте. Јер и оно је било српски језик што је било пре Вукове реформе, али је српски језик лингвистички чисто и оно што је настало из Вукове реформе српскога народног језика и његовог претварања у стандардни језик Срба.
Preporučujem 0
Deda Djole
Jezik je najjaci znak identiteta. Zajednicki jezik je ujedinio Italijane 1860 i Nemce 1870 god.
Коста
Нетачно. Језик није ујединио Немце и Аустирјанце, нити Швацарске Немце са осталим Немцима. Није ујединио ни Црногорце са Србима. Језик не игра никакву улогу међу Јеврејима и муслиманима, или Американцима и Канађинама. Али зато вера води у братоубилачки рат у Ирској. Италију и Немачку, су ујеиднили мач и огањ, а не језик. Новоштокавски је матерњи језик многих који себе виде различито од осталих на основу вере и(ли) кулутрне баштине. Словаци и Чеси су верски хетерогени, и савим се лепо разумеју али ипак себе не виде као исти народ.
Preporučujem 9

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja