četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:50
DEVET DECENIJA „LOLE”

Studentski dom u kome se poštuje tradicija

Mesta se razgrabe već na početku raspodele, a akademci neretko u njemu provedu cele studije
Autor: Ana Vukovićutorak, 03.04.2018. u 14:43
У оквиру студентског дома постоји и ресторан у коме се дневно спреми око 3.000 оброка (Фото А. Васиљевић)

Briga o dobrim i siromašnim đacima iz svih naših krajeva na Beogradskom univerzitetu vodi me da vam javljam o svojoj nameri da im podignem kuću u blizini njihovih budućih škola. Nada mi je da će oni, oslobođeni na taj način svakodnevnih materijalnih teškoća, dobiti više pregnuća da se spreme za poslove kojima se misle odati – pisao je 1926. godine kralj Aleksandar Karađorđević tadašnjem rektoru.

I ispuni se kraljeva želja. Dobiše studenti svoju kuću pre tačno 90 godina – 1928. godine. Na uglu ulice posvećene kraljevoj supruzi, kraljici Mariji, i bulevara koji nosi ime po njegovom imenjaku iz dinastije Obrenovića, danas se uzdiže zgrada najstarijeg studentskog doma na Balkanu. U zdanju sagrađenom prema projektu ruskog arhitekte Georgija Pavloviča Kovaljevskog i nosi ime po svom dobrotvoru, kralju Aleksandru Prvom, trenutno stanuje više od 500 mladića i devojaka iz unutrašnjosti.

Radislav Mitrić (Foto A. Vasiljević)

– Ka ovoj ustanovi najviše gravitiraju studenti fakulteta koji se nalaze u blizini, odnosno u centru grada, iako imamo stanare i sa DIF-a ili Šumarskog fakulteta. U jednom periodu dom je zaista važio za elitni jer su ga dobijali samo akademci sa najboljim prosekom ocena. Struktura studenata danas se promenila i svi koji konkurišu uglavnom su odlikaši, tako da u svim domovima ima zaista dobrih đaka – objašnjava Radislav Mitrić koji „Lolom”, kako ga studenti i sada nazivaju, rukovodi već 18 godina.

I dan-danas je privilegija stanovati u ovom domu. Mesta se razgrabe već na početku raspodele, a akademci neretko u njemu provedu čitave studije. Među onima koji su se na prvi pogled zaljubili u „Lolu” je i Nemanja Jurošević iz Zrenjanina, student šeste godine stomatologije.

U studentskom domu postoji i restoran u kome se dnevno spremi oko 3.000 obroka. Osim stanara, u menzi se hrane i akademci sa obližnjih fakulteta

– Ovde stanujem još od 2013. godine. Kada sam tek došao u Beograd, živeo sam na Lionu i često prolazio ovuda pa mi se dopalo okruženje i to što je blizu fakulteta. Čuo sam i razne pozitivne priče o domu, životu i druženju u njemu i odlučio da dođem – objašnjava Nemanja. U domu „Kralj Aleksandar Prvi” upoznao je mnogo drugara iz svih krajeva Srbije i stekao prijateljstva sa studentima iz Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Ista iskustva ima i Duško Delić, student istorije rodom iz Mojkovca.

– Prvo sam studirao u Crnoj Gori i pre dve godine sam se prebacio u Beograd. Tražio sam da mi neko preporuči dom u centru i onda sam čuo za dom „Kralj Aleksandar Prvi”. Nisam se pokajao. Sve mi je blizu, a i pošto sam komunikativan vrlo brzo sam se odlično snašao – priča Duško.

Upravnik Mitrić kao jedinu manu doma viti to što nema sportske hale i terene niti klub u kome bi se studenti okupljali. Ali, akademci se ne žale.

Gradili ga osuđenici
Kamen temeljac za studentski dom položio je lično kralj Aleksandar, a na njegovoj izgradnji najviše su radili osuđenici – njih 50. Beogradski univerzitet upravljao je domom od januara 1928. godine sve do januara 1932. kada je „đačka kuća” predata na upravu Ministarstvu prosvete.Posle Drugog svetskog rata studentskom domu „Kralj Aleksandar Prvi” ime je promenjeno u „Ivo Lola Ribar”, ali je stari naziv, na inicijativu akademaca, vraćen 2004. godine. Zgrada ima status nepokretnog kulturnog dobra i kao takva je pod zaštitom države.

– Leti je jako prijatno sedeti ispred doma i u parku kod Vuka i to su mesta gde se rado okupljamo. Ljudi se kod nas upoznaju u čitaonici, na pauzi od učenja, pa čak i pored aparata za kafu. A za izlaske je dobro što smo odlično povezani sa svim delovima grada i u okolini imamo brojne kafiće, pabove, pozorišta i bioskope – objašnjava Nemanja.

Dozvoljene su dnevne posete, a prenoćišta rodbine i prijatelja kao i u svim drugim domovima odobrava referent. Upravnik Mitrić tvrdi da nije strog i da je studentima dozvoljeno sve osim onoga što na bilo koji način ometa druge ljude.

– Insistiram na kućnom redu i negovanju kulture ponašanja što ovoj deci ne pada teško. Život u kolektivu podrazumeva da morate poštovati i ljude oko sebe. Jer nije u redu praviti žurku i ometati nekog ko u sobi pored sprema uslovni ispit – ističe upravnik.

Ono što se nauči u domu nigde drugde ne može da se nauči, dodaje on.

– Ovde se usvoje stvari koje deca ne ponesu od kuće jer su tamo zaštićena. Ovde su sami, sve im je novo i ako se ne snađu na početku, u velikom su problemu. Zato za godinu dana zajedničkog života studenti shvate šta je to što treba da urade, da između sebe premoste ili kada jedni drugima da progledaju kroz prste da ta godina nikom ne bi presela – zaključuje Mitrić.

Nemanja ističe da svi stanari ovde neguju osećaj pripadnosti domu. Sa tim je saglasan i Duško kome, zbog buduće profesije istoričara, mnogo znači to što ova ustanova nosi ime nekadašnjeg kralja.

– Ovo je mesto gde se poštuje tradicija. Studenti koji u njemu žive vode računa i o enterijeru i o međusobnim odnosima. Poštujemo ono što su generacije pre nas stvarale i čuvamo za decu koja će doći i kada mi izađemo odavde – naglašava Nemanja.

 

Svadbeni dar

Studentski ­dom ­otvoren ­je­ 1. ­aprila­ 1928. (Foto Lična arhiva)

Na zvaničnom sajtu Studentskog doma „Kralj Aleksandar Prvi”, u odeljku o istorijatu, piše da je kralj lično odlučio da izgradi prvu „kuću” za studente 1926. godine i to na zemljištu koje je poklonila Beogradska opština. Stoji i da je otvoren 1. aprila 1928, a da je od 1946. godine nosio ime po narodnom heroju Ivi Loli Ribaru.

Kada je 4. aprila 2004. godine studentskom domu na obodu Parka Ćirila i Metodija vraćen prvobitan naziv, u javnosti je to predstavljeno kao akt pristojnosti i građanske odgovornosti.

„Najstariji studentski dom na Balkanu ponovo nosi ime po ktitoru!”, nadahnuto je, sve s uskličnikom, napisao izveštač dnevnih novina, ne spominjući pri tom da je narodnom heroju Ivi Loli Ribaru, posle ulice i kulturno-umetničkog društva, oduzeta i mogućnost da se makar tako druži sa studentima. Ali, provukla se tu i jedna greška! Da li je dom zaista vraćen starom vlasniku, je li kralj zaista bio njegov plemeniti ktitor?

Povodom devedesetogodišnjice ovog doma, prvog takve vrste u ovom delu Evrope, umesto čestitke bivšim, sadašnjim ili budućim stanarima prilažemo drukčiju priču kao upečatljiv primer za onu sumornu istinu da kada ideologija, bez obzira koji joj vetrovi pune jedra, preuzme stvar u svoje ruke, čak i sećanja potkrepljena dokumentima postaju suvišna.

I kralju, i narodu

Počelo je 1922. godine, u mesecima koji su prethodili venčanju kralja Aleksandra i rumunske princeze Marije Hoencoleren. Za sve podanike Kraljevine SHS ukazala se izuzetna prilika da se istaknu u iskazivanju odanosti mladom kralju ujedinitelju. Bez udvorištva, bilo je to pravo nadmetanje gradova širom Kraljevine SHS koje se najčešće „bodovalo” po svadbenim poklonima.

Ali ne svi, niti po svaku cenu.

„Na vest, koja je objavljena početkom maja 1922. godine, o predstojećem venčanju Nj. V. kralja Aleksandra i rumunske princeze Marije, na sednici proširenog Senata Subotice od 8. maja 1922. godine, podnesen je i predlog gradskog Senata u pogledu svadbenog dara grada Subotice iznesen od strane gradskog načelnika dr Andrije Pletikosića.

Na sednici gradskog Senata 5. juna 1922. potvrđena je odluka Senata od 8. maja, a tom prilikom svečani govor održao je veliki župan gosin Paja Dobanovački, koji je između ostalog rekao: „Predstavnici koji, želeći dati dostojnoga odraza svojim plemenitim osećanjima, odlučili su da će u svrhu ovekovečenja venčanja Nj. V. kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije na dne 8. juna 1922. godine osnovati Zadužbinu koja će na večna vremena nositi imena uzvišenog vladalačkog para. Iz svote skupljene u ovu svrhu podignuće se dom za visokoškolce u Beogradu, gde će se smestiti slušaoci visokih škola koji su nadležni u Vojvodini, bez razlike vere i narodnosti”.

Tako je, crno na belom, zabeležio Joso Šokčić u pisaniju „Subotica pre i posle oslobođenja”, objavljenom 1938. godine povodom dve decenije od oslobođenja i ujedinjenja. U njemu se otkriva da je Senat u tu svrhu izdvojio iznos od milion dinara, s tim što je polovina sume data 1922, a druga polovina dogodine, kao i da je subotički Senat odlučio o imenu doma.

Svadbeni dar, kao darovnicu građana Subotice, predalo je Aleksandru posebno izaslanstvo u kojem su se zatekli veliki župan Paja Dobanovački, gradonačelnik dr Andrija Pletikosić, veliki beležnik dr Lazar Orić, finansijski senator Ilija Lopedet, zemljoposednik Jaša Mačković, lekar, i profesor dr Đuro Šant. Rečena darovnica je imala naziv „Subotica – Bela – Svadbeni dar”.

Ali, ako se pažljivije iščitaju zapisnici, dokučiće se da građanstvo Subotice nije darivalo kraljevski par po sistemu „ključ u ruke”, niti je sam dom bio poklon. Privrženost suverenu i samo njegovo venčanje obeleženi su nesvakidašnjim „kumstvom”, imenovanjem doma po kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću. Takvo ime je, zapravo, kralju bilo vrlo ozbiljno breme jer je briga o domu i njegovim stanarima pala i na njegova pleća.

Saveznička „odmazda”

Sve je učinjeno kako je i planirano, ali je studentski dom podignut sa zakašnjenjem od šest godina?

Odgovor krije varljiva istorija, a otkrio ga je tek početkom prošle decenije pokojni Miodrag Maksimović, novinar „Politike”, što je mnoge zaprepastilo. Naime, Francuska, naša najodanija saveznica u Velikom ratu, blagoizvolela je upravo tih dana podneti zahtev za naplatu ratnog duga?! Pa je u to zaračunala čak i za prevoz vojske brodovljem do Krfa i Bizerte, kojeg verovatno ne bi ni bilo da ruski car Nikolaj Romanov nije pripretio da će, u suprotnom, s Nemcima potpisati separatni mir. Inače, naša saveznica je potraživala sumu koja je iznosila takoreći trećinu budžeta Kraljevine SHS.

Miloš Lazić


Komentari3
e23fc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Milanovic
Mozda su neki od sagovornika mogli vec da diplomiraju.
Petro Pop-Stefanija
U studenskom domu Kralj Aleksandar Prvi stanovao sam 1950, prve godine studija na Beogradskom Elektrotehnickom Fakultetu. Odlicni uslovi, red disciplina, blizina sa fakultetom i bibliotekom Sv Markovica, te odlican restorant, mnogo su mi pomogli da dam sve ispite na fakultetu. Hvala i vecna slava Kralju Aleksandru Prvom za brigu o studentima. Petro Pop-Stefanija 712 Sunset Circle Beaufort, SC, USA
томан
Да,мој далеки и објективни роде.Али Лола је био с титом ,тито га,многи тврде,ликвидиро(ко и многе друге),па дао име дому студената по њему.Грижа прљаве савести?А краљ био хумани добротвор.
Preporučujem 9

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja