subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 03.04.2018. u 22:00 J. Antelj, I. Albunović

Srbija bi mogla da vrati školske kuhinje

Postoji i ideja da se za pripremanje obroka za osnovce, tamo gde je moguće, iskoriste i kapaciteti predškolskih ustanova
(Фото Д. Јевремовић)

Da li bi vraćanje učenika u školske menze moglo da poboljša loše navike u ishrani dece? Ministarstvo prosvete je još početkom ove školske godine najavilo da bi đaci u Srbiji trebalo da dobiju kvalitetniju i zdraviju hranu u školama, sa manje gaziranih pića, slatkiša i grickalica.

Na pitanje da li bi od naredne godine ovaj plan mogao da bude ostvaren, ministar prosvete Mladen Šarčević nedavno je rekao da je reč o važnom projektu ali da je jasno da se ne može realizovati u jednoj godini iako na tome radi veliki tim ljudi.

– U planu je da se na više načina obratimo ustanovama, a čak tamo i gde treba da im zabranimo rad. To su svakako loše pekare, razne prodavnice koje postoje u okviru škola – rekao je Šarčević, dodajući da je ipak poenta decu naučiti šta je zdrava ishrana i da u tome moraju da pomognu i roditelji.

– Ako kod kuće jedu picu, a u školi ih uče šta je zdrava kifla od heljde, onda to nije dobar posao. Zato insistiramo da se formiraju opštinski saveti roditelja – rekao je ministar prosvete, dodajući da su zdrava i bezbedna hrana izuzetno važni i da ministarstvo prosvete pokušava da sve resurse koje ima pusti u pogon.

– Već su se mogli čuti komentari da na taj način gušimo privatnu inicijativu, ali nama to nije namera. Ako u jednoj opštini imamo velike kapacitete u predškolskom sistemu zašto ih ne bismo iskoristili i uposlili i za snabdevanja škola obrocima. Nama je na prvom mestu bezbednost i kvalitet hrane, a ne da li će neko na tome zarađivati – rekao je Šarčević. Kako je objasnio snimljeno je stanje u celoj Srbiji, sada je poznato gde treba uložiti u školske kuhinje, gde postojeće kapacitete iskoristiti bolje ali i gde moramo izaći na tržište kroz javne nabavke, uz postavljanje izuzetno visokih kriterijuma i standarda.

Ministar je rekao da je za ostvarenje ovih ciljeva potrebno dosta novca i da je još rano govoriti o rokovima, ali da je oko 400 direktora škola u Srbiji prošlo obuku i polažu za licence jer je ideja da oni vodi taj posao.

Kako je pre nekoliko meseci objavio RTS, samo pet osnovnih škola u Beogradu koristi svoje kuhinje za pripremanje hrane. Broj onih koji ih imaju, ali ih ne koriste, mnogo je veći. Da bi u njima pravili hranu, potrebno je da ispune određene uslove: da imaju zaposlenu bar jednu kuvaricu i servirku, i najmanje 100 dece koja bi se tu hranila.

U okviru Nacionalnog programa za prevenciju gojaznosti, koji je nedavno usvojila Vlada Srbije, veliki deo posvećen je ishrani dece. Kao problem se navodi to što većina osnovnih i srednjih škola u Srbiji nema organizovanu ishranu. Škole u kojima postoji mogućnost obedovanja ne pripremaju hranu, već je naručuju kod različitih proizvođača, a takvi obroci često ne ispunjavaju kriterijume za pravilnu ishranu. Pekare i kiosci sa „brzom hranom” su mesta gde deca školskog uzrasta najčešće kupuju svoj obrok.

Kada je reč o predškolcima, istraživanje pokazuje da većina dece polazi u predškolsku ustanovu sa tri godine, tako da vrtić oblikuje njihove navike u ishrani. Zbog toga ova strategija predviđa izradu nacionalne nutritivne preporuke za decu uzrasta od tri do sedam godina. Inicijativa je da se uredi ograničenje, to jest zabrana reklamiranja hrane bogate šećerom, solju i zasićenim mastima.

Istraživanja pokazuju da od 60 do 85 odsto gojazne dece školskog pretpubertetskog uzrasta ostaju gojazna i u odraslom dobu, što dovodi do ranije i češće pojave hroničnih nezaraznih bolesti (povišen krvni pritisak, rana ateroskleroza, šećerna bolest tipa 2), endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja. Udruženost gojaznosti i ovih oboljenja u tako ranom životnom dobu prouzrokuje skraćenje očekivane prosečne dužine života, doprinosi velikom opterećenju bolestima u narednim generacijama i ugrožava funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite i osiguranja.

Deca izbegavaju voće i povrće

Većina dece uzrasta od sedam do 14 godina ima naviku da svakodnevno doručkuje (93,8 odsto), pokazalo je Istraživanje o zdravlju stanovništva Srbije u oba ciklusa istraživanja (2006. i 2013. godine).

Problem je što samo polovina njih svakodnevno konzumira voće i povrće. I to češće ona u Šumadiji i zapadnoj Srbiji nego u Vojvodini. Naviku dosoljavanja hrane, pre nego što je uopšte probaju, imalo je 3,6 odsto dece, značajno više u Vojvodini (6,2 odsto).

Tri četvrtine dece je svakodnevno pilo bar jednu šolju mleka, što je značajno više nego što je zabeleženo 2006. godine (60,4 odsto). Ova namirnica je najređe dostupna deci koja žive u najsiromašnijim domaćinstvima – 58,4 odsto. Procenat dece koja su konzumirala integralne vrste hleba je bio niži nego u 2006. godini (3,5 odsto prema 6,1), a češće su ga jela deca u gradu i iz najbogatijih domaćinstava.

Komentari4
21334
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ema
Cuj, da vrati skolsk kuhinje. Odrasla sam u 2 ne previse mala grada u provinciji. Kod nas nikada nije bilo skolskih kuhinja.
Саватије Видак
Нема од тога ништа, поготово у школама у урбаним центрима. Зато што је у позадини свега системско питање да ли све, пошто-пото, треба да буде профитабилно или не треба да буде профитабилно. Почев од 2001. године Република Србија определила се за профитабилност изад свега, без обзира на врсту делатности. Тако да су и школске кухиње потпале под принцип приватне иницијативе у облику пекара чији власници нису пекари него бизнисмени, као и у облику приватних фирми за кетеринг, које, путем јавних набавки, добро функционишу у погледу добити власника, као и директора школа. Како сад да се очекује да министар просвете, који је уједно и приватни предузетник у области предшколског, основношколског и средњошколског образовања, врати идеолошко-економски часовник уназад?
nela jovanovic
Ucenici to nece prihvatiti.A secamo se i trovanja saspagetama sa mesom.
Ненад Рајковић
A, ko će biti dobavljač?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja