ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 04.04.2018. u 12:12 Ivan Cvetković
Sportsko-politički kurioziteti

„Anšlus meč”

Reprezentacija već nestale Austrije je 3. aprila 1938. pobedila Nemačku (2:0) baš na dan kada je počela kampanja da se plebiscitom opravda proširenje Hitlerove države
Много више од спорта: капитени Јанес (Немачка) и Синделар (Аустрија) се рукују уочи утакмице (Фотодокументација „Политике”)

Na dan kad je počela kampanja za plebiscit 10. aprila o pripajanju Austrije Nemačkoj bila je zakazana između reprezentacije te dve zemlje. Hitler je 3. aprila „gostovao” u Gracu, gde je govorio, između ostalog, „o tome da će beda koja svuda u Austriji vlada biti prebrođena udruženom energijom i materijalnom snagom jednog naroda od 75 miliona” i  „spoljnoj politici mira koju on zastupa” prenela je „Politika” informaciju nemačke novinske agencije DNB, a u bečkom stadionu u Prateru sastale su reprezentacije Ostmarka (Istočna pokrajina kako je Austriji promenjeno ime) i Altrajha (Staro carstvo, to jest Nemačka pre Anšlusa, odnosno pripajanja Austrije).

Nemačka vojska (Vermaht) je već tri nedelje bila u zemlji i ishod „narodnog izjašnjavanja” je bio toliko jasan da je, na primer, Fudbalski savez Austrije prestao da postoji 29. marta.

Utakmica reprezentacije nepostojeće države s timom zemlje koja ju je progutala pored manifestacionog karakter imala je i praktična zadatak.

Predstojalo je Treće svetsko fudbalsko prvenstvo (Francuska, 4-19. jun 1938). Četiri godine pre toga, u Italiji, Nemačka je bila treća, a Austrija četvrta, dakle odličan materijal da se od njihovih igrača stvori „nadtim” – svetski prvak. I nemački savezni trener Jozef Herbeger je dobio priliku da se na delu uveri koga da uvrsti u ekipu Velikog nemačkog rajha.

Firer (vođa) nemačkog sporta Čamer und Osten mu je preneo želju pravog Firera (Hitler je Austrijanac rođen blizu granice s Nemačkom) da bude odnos šest prema pet, svejedno da li će biti jedan više Nemac ili Austrijanac.

Po lepom danu, pred 60.000 gledalaca, u gradu iskićenom nacističkim i nemačkim znamenjima, a tako je  bilo i na stadionu, austrijski fudbaleri su, za razliku od nemačkih, na igralište izašli bez ikakvog obeležja.

Ishod utakmice je bio u korist zemlje koja je nestala – Austrija je pobedila Nemačku s 2:0 (0:0). Prvi gol je dao Matijas Sindelar, koga su neki zvali fudbalski Mocart zbog virtuoznosti, a drugi Papirni, jer je bio nežne građe. Iako je bio Jevrejin, čovek niže rase po nacističkom shvatanju, ponuđeno mu je da igra za reprezentaciju Trećeg rajha na Svetskom prvenstvu. Odbio je uz opravdanje da je prestar za fudbal (imao je tada 35 godina). Tako je završio s fudbalom, a sa život početkom iduće godine. Otrovao se gasom u svom stanu – glasila je neubedljiva zvanična verzija.

Hitler je dobio izgovor za Anšlus (pripajanje) – na plebiscitu u Austriji za to je bilo 99,75 odsto, a u Nemačkoj 99,08. To su rezultati saopšteni sa nadležnog mesta.

Reprezentacija Velike Nemačke se za Svetsko prvenstvo pripremala igrajući i s Englezima, koji nisu učestvovali na predratnim šampionatima smatrajući da oni, kao izumitelji fudbala, ne treba da dokazuju da su najbolji na svetu. Igrali su s reprezentacijom „kolevke fudbala” u Berlinu. Treći rajh je tada izgubio u fudbalu (6:3), ali je trijumfovao u propagandi (engleski igrači su pozdravili publiku na nacistički način). Pored toga doveli su i Aston Vilu s kojom su u Nemačkoj odigrali tri utakmice.

U Francusku su otišla 22 igrača (domaćin je plaćao za 17), od kojih devetorica iz Austrije, i ispali već od prvog protivnika. U osmini finala na Parku prinčeva u Parizu, na otvaranju šampionata, nisu mogli da pobede Švajcarce ni na produžetke (1:1). U ponovljenoj utakmici, na istom stadionu, pet dana kasnije (9. jun), izgubili su u ponovljenoj utakmici s 4:2, iako su u 22. minutu vodili s 2:0!?

Herberger je, ipak, ostao „bundestrener”, i uspeo da Nemačka postane svetski prvak. Bilo je to 1954. u – Švajcarskoj!? Kao i 1938, kada je Italija sačuvala titulu, u finalu su poraženi – Mađari.

Komеntari0
60a47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja