sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:54
ZANIMLjIVA SRBIJA: BAČ

Tvrđava pod prolećnim snegom

Nekad grad vitezova, danas turističko mesto sa najbolje očuvanim srednjovekovnim utvrđenjem u Vojvodini
Autor: Andrijana Cvetićaninčetvrtak, 05.04.2018. u 08:15
(Фото Драгослав Жарковић)

Ovogodišnja ravnodnevica u Baču, gradu po kome je čitava regija između Dunava i Tise dobila ime, ostaće upamćen po belom snežnom prekrivaču. Da bi se stiglo do tvrđave Bač mora se preći preko mosta. Ne drvenog i pokretnog kakav je postojao pre više vekova i predstavljao jedini ulaz u srednjovekovni grad, opasan meandrom reke Mostonge, već betonskog, izgrađenog u 20. veku, preko kanala Dunav – Tisa – Dunav.

Bačka tvrđava odavno je na suvom i nije adresa vitezova. Danas je to turističko mesto, istorijski lokalitet sa najbolje očuvanim srednjovekovnim utvrđenjem u Vojvodini. Grad je i naziv dobio od mađarske, tačnije ugarske reči koja znači utvrđenje.

Čas istorije

Bač je udaljen od Novog Sada oko 70, Beograda 150, Subotice 120 kilometara. Od centra varoši tvrđava je na nekoliko stotina metara i stiže se za nekoliko minuta peške. Preko pešačkog mosta, kroz Šiljak kapiju, potom kraćim šorom. To je glavna ulica Podgrađa, dela grada takođe zaštićenog kao kulturno-istorijska celina. Čini je 36 tipičnih ravničarskih kuća, sa dugačkim dvorištima, sazidanih u 18, 19. i početkom 20 veka.

Žitelji ne smeju da menjaju spoljne fasade bez saglasnosti zaštitara da bi se očuvala autentičnost, otkriva za „Magazin“ Branka Mandić, vršilac dužnosti direktora Turističke organizacije Bač.

Početkom 20. veka, do Drugog svetskog rata, tu su živeli Nemci, Mađari, Slovaci, Srbi, Šokci ... Vremenom i zbog promena društvenih okolnosti, dolaskom kolonista, etnička struktura je promenjena. Ali, nisu se promenili vizura istorijskog dela i dobri komšijski odnosi.

Zato je dovoljan tek pogled sa donžon kule utvrđenja, sa visine od oko 20 metara, na sivkaste krovove, uredno poređane crepove po krovovima kuća u Podgrađu pa da se dobije predstava kako se nekada ovde živelo.

(Foto Dragoslav Žarković)

Prvog dana proleća, kada je ekipa Politikinog „Magazina” bila na terenu, iako je dolazilo toplije godišnjeg doba, sve je bilo prekriveno poslednjim, zimskim ili prvim, prolećnim snegom. Po belom pokrivaču od nekoliko santimetara, ispod kojeg vire zelene vlati trave, u središtu tvrđave, koju je pre sedam vekova međalo osam kula (sačuvani ostaci samo pet – četiri bočne i najviše donžon) videli smo stope ljudi.

Prva bolnica još u 13. veku
Početkom 13. veka karlovački nadbiskup Ugrin je osnovao prvu bolnicu u ovom delu Evrope. U spisima pape Grgura 9. iz 1234. godine piše da je Bački hospital sagrađen za bolesnike i siromašne.
Jedna od prvih apoteka u savremenom obliku u ovom delu Panonije otvorena je 1828. u kući porodice Gebauer. Sačuvani su autentični izlog i stepenište dok je unutrašnjost izmenjena.

Uprkos lošem vremenu neko je šetao pre nas.

– Kad je lepo vreme bude puno ljudi, majki sa decom, mladih, starih, svi rado dolaze. Od skora postavili smo i klupe. Tu je i suvenirnica, pa posetioci mogu da se odmore, ali i kupe nešto za uspomenu – kaže Branka Mandić.

Tvrđava ima status dobra od izuzetnog nacionalnog značaja i pre nekoliko godina u okviru projekta „Vekovi Bača”, koji su sprovodili lokalna samouprava sa pokrajinskim i republičkim institucijama, uz pomoć fondova EU, značajno je obnovljena. Ne samo zbog tvrđave, već i drugih istorijski značajnih lokacija na teritoriji opštine, 2017. su se javili na nacionalni konkurs „ Eden – izuzetne destinacije, kulturni turizam”. Našli su se među pet finalista, u konkurenciji 28 opština, prema izboru Evropske komisije,

Bač je idealno mesto za sve koje zanimaju kultura i istorija. Posle šetnje po gradiću i njegovoj okolini biće bogatiji za mnoge priče, legende... Videće arheološke i druge ostatke romanike, gotike, renesanse, vizantije, baroka i turskog nasleđa.

Raj za lovce i pecaroše

U centru grada sa nešto više od 5.000 stanovnika je i franjevački samostan s početka 12. veka. Posle dve krivine glavnim putem stiže se do ostataka turskog hamama; čim se pređe s jedne obale kanala DTD na drugu, ka fortifikaciji, penje se na Kalvariju, spomen-prostor sa 12 stubova posvećenih svecima iz sredine 19. veka. Iza sela Vajska i Bođani je istoimeni pravoslavni manastir. Kada se dolazi iz pravca Novog Sada može se zastati u slovačkom selu Selenča.

Gosti pretežno dolaze iz okoline Sombora, Subotice, Novog Sada, Beograda, susedne Mađarske. Prošle godine zabeležili su više od 5.000 posetilaca, mada, kako dodaje Branka Mandić, još najmanje trećina od ove brojke je onih koji dođu u sopstvenom aranžmanu – bez najave i potrebe za vodičem. Najviše ih je tokom proleća i leta. Privlači ih i lepa priroda, u blizini je jezero Provala, nastalo sredinom dvadesetih godina 20. veka posle izlivanja Dunava, gde je sada jedinstvena zelena oaza za letnje uživanje. Rečica Berava omiljena je među pecarošima, lovci dobro znaju staze lovišta po ritovima.

Tvrđava kroz vekove

– Utvrđenje je nastajalo od 14. do 16. veka, sam početak gradnje vezuje se za vladavinu ugarskog kralja Karla Roberta Anžujskog

– Na ovoj lokaciji naselja su postojala još od mlađeg neolita

– U 15. veku predstavljala je jedan od važnijih ugarskih bedema u odbrani pred Turcima, na južnoj granici carstva

– Posle Mohačke bitke 1529. godine zauzimaju je Turci

– Od 1686. godine je pod vlašću Beča

– Tokom Rakocijeve bune 1704. tvrđava je minirana

– Od 18. do 20. veka bila je prepuštena zubu vremena

– Prva arheološka istraživanja sprovode se u 19. veku ali tek u 20. veku istoričari počinju da otkrivaju njen značaj.


Komentari0
30cc9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja