ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:35

Restauracija skulpture u „montažnoj” hali na Kalemegdanu

Spomenik zahvalnosti Francuskoj izmešten sa postamenta i postavljen na specijalno postolje gde će vajar Zoran Kuzmanović početi obnovu
Autor: Branka Vasiljevićsreda, 04.04.2018. u 22:00
Скулптура се реконструише само неколико метара удаљена од постоља (Фото Драган Јевремовић)

Na mestu gde je 88 godina stajao Spomenik zahvalnosti Francuskoj u parku Kalemegdan sada je skela. Bronzana skulptura uklonjena je sa postamenta i premeštena samo nekoliko metara dalje. Iznad nje će, kako saznajemo u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, biti izgrađena neka vrsta montažne hale u kojoj će se raditi obnova. Radovi obuhvataju demontažu, sanaciju, konsolidaciju, konzervaciju i ponovnu montažu skulpture na restaurirani kameni postament.

– Zbog veličine skulpture i njene važnosti odlučeno je da se rekonstrukcija radi na samo nekoliko metara od postamenta. Sanaciju će raditi Zoran Kuzmanović, naš vrsni vajar. Predviđeno je da on otkloni sve nepravilnosti koje je zub vremena naneo ovom vrlo važnom spomen-obeležju. Ugovorom je predviđeno da posao bude završen do 10. avgusta – kaže Olivera Vučković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Sporazum o obnovi Spomenika zahvalnosti Francuskoj potpisan je između vlada Republike Francuske i Republike Srbije 25. aprila 2017. godine.

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, s jedne strane, i ambasada Francuske u Srbiji, kao i Udruženje za negovanje kulture sećanja „Le souvenir Français” s druge, 13. novembra prošle godine u ambasadi Francuske u Beogradu potpisali su sporazum o subvenciji. Francuski doprinos u ukupnom iznosu od 208.300 evra sredstvima upotpunjuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije u iznosu od 22.000.000 dinara.

Uklanjanje bronzane figure sa postamenta nije proteklo baš lako.

– Kada smo krenuli sa odvajanjem skulpture od kamenog postamenta, suočili smo se sa problemom. Ivan Meštrović, koji je autor ovog remek-dela, da bi učvrstio skulpturu sa postoljem, sipao je oko pet tona betona. Beton se zaustavo u donjem delu postamenta i donjem delu skulpture – priča Vučkovićeva.

Najverovatnije je ovaj „susret” dva materijala – betona i bronze – uticao i na promene, odnosno pukotine na spomeniku, jer beton i bronza različito deluju na spoljne uslove. Prva oštećenja na njoj zabeležena su davne 1963. godine.

– Zbog toga smo odlučili da lagano krenemo u otklanjanje betona iz bronzane skulpture. Kada smo je oslobodili tog tereta, uz pomoć dizalice skulptura je podignuta i spuštena na posebnu platformu gde će se raditi restauracija – ističe Vučkovićeva.

Obnova Spomenika zahvalnosti Francuskoj radi se kako bi se obeležio značajan datum – 100 godina od završetka Velikog rata.

Izraz zahvalnosti srpskog naroda za pomoć u toku Velikog rata

Spomenik zahvalnosti Francuskoj monumentalni je spomenik nacionalnog karaktera. Prve ideje za njegovu izgradnju pojavile su se 1921. godine kao izraz zahvalnosti Francuskoj za pomoć u ratnom periodu. Dobrovoljni prilozi za njegovo podizanje prikupljani su u celoj državi. Izgradnja je u velikoj meri finansirana dobrovoljnim prilozima Društva prijatelja Francuske i Društva nekadašnjih đaka francuskih škola, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda.

Spomenik zahvalnosti Francuskoj, rad Ivana Meštrovića, otkriven je 11. novembra 1930. godine. Centralna ženska figura simboliše Francusku koja usred rata juriša u pomoć Srbiji. Na istočnoj strani postamenta postavljena je bareljefna kompozicija „Sorbona”, sa predstavom ženske figure koja simboliše prosvetnu pomoć Francuske srpskoj omladini u toku i posle Prvog svetskog rata, dok se na zapadnoj strani nalazi kompozicija „Ratnici”. Ona predstavlja saradnju srpskih i francuskih vojnika u toku Prvog svetskog rata. Bareljefe su, prema Meštrovićevim crtežima, izveli njegovi učenici, vajari Frano Kršinić, Antun Augustinčić, Grga Antunac, Šime Dujmić i Orlandini. Radove na izradi ovih reljefa vodio je Frano Kršinić. Na preostale dve strane postamenta stoje natpisi „Volimo Francusku kao što je ona nas volela” i „A la France”.

Spomenik zahvalnosti Francuskoj proglašen je za spomenik kulture 1965. godine, a 1983. proglašen je za dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju


Komentari6
91a77
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr Slobodan Devic
Vratiti spomenik Francuzima; pardon, francuskim politicarima ...
ImePrezime
Миливоје Радаковић Кад већ спомињеш Русе и Французе, одговори КАДА СУ НАС РУСИ БОМБАРДОВАЛИ??? Француски пилоти у француским бомбардерима су нас бомбардовали 1999.-те године. На жалост руски болесни председник није нас тада узео у заштиту.
Бранислав Станојловић
Пре него што почну да се бацају паре треба се запитати какав је став те Француске по питању Косова, па, можда, ставити споменик неком српском јунаку на тај постамент.
Mirko Bagdalac
Zahvalnosti....za sta...? Nemajuci Rusiju uz sebe....Kralj Aleksandar je izabrao Francusku za zastitnika.......e bas je nasao koga.....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja