utorak, 04.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 05.04.2018. u 09:44 Jovana Rabrenović

Sud nije oborio kredit u „švajcarcima”

Pravosnažnom presudom odbijen zahtev za raskid ugovora dužniku u ovoj valuti zbog promenjenih okolnosti
(Фото Д. Јевремовић)

Ugovor o kreditu u kome je kriterijum za indeksaciju švajcarski franak nije pao na sudu. Naime, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu kojom je odbačena tužba za poništenje ugovora o stambenom kreditu u švajcarskim francima iz 2008. godine između klijenta i banke. Istovremeno odbijen je tužbeni zahtev za raskid tog ugovora zbog promenjenih uslova, odnosno rasta kursa švajcarskog franka.

Ovo je pravosnažna presuda, ali tužilja još uvek ima pravo da uloži vanredni pravni lek Vrhovnom kasacionom sudu. Naime, Građansko odeljenje sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu u saopštenju je ukazalo da se u ovom slučaju „radi o 'pilot presudi' – prvoj presudi, koja je ekspedovana iz suda, jer se očekuje da nezadovoljna stranka uloži zahtev za reviziju kako bi Vrhovni kasacioni sud (VKS) zauzeo pravni stav o ovim spornim pitanjima”.

Do donošenja odluke VKS, sudijama ovog građanskog odeljenja predloženo je da zastanu sa odlučivanjem po žalbama radi jednakog postupanja u jednakim stvarima, koje se zasnivaju na istom činjeničnom stanju i pravnom osnovu, navodi se u saopštenju Apelacionog suda.

U ovom slučaju ugovor o stambenom kreditu u švajcarskim francima zaključen je 3. januara 2008. godine, a tužilja se obavezala da će kredit vraćati u mesečnim ratama sa kamatom po promenljivoj nominalnoj kamatnoj stopi od 6,3 odsto na godišnjem nivou na dan zaključenja ugovora, koja predstavlja osnovnu kamatnu stopu banke uvećanu za maržu banke.

Međutim, tužbom od 16. decembra 2015. godine korisnica kredita je tražila od suda da utvrdi da je ugovor ništavan, tvrdeći da odredba o kamati predstavlja bitan element ugovora o kreditu, a zaključenjem aneksa ugovor nije postao punovažan jer odredba o kamati „ugrožava” opstanak čitavog ugovora o stambenom kreditu.

Potvrđenom presudom Višeg suda u Beogradu odbačena je tužba u pogledu tog zahteva „zbog nedostatka pravnog interesa jer je odredba o kamati aneksom ugovora izmenjena i usaglašena sa zakonom”.

Viši sud je odbio i eventualni tužbeni zahtev za raskid ugovora o stambenom kreditu zbog izmenjenih okolnosti, jer prema stavu tog suda za to nisu ispunjeni ni objektivni ni subjektivni uslovi.

Apelacioni sud je ovde zaključio da promena valute kursa švajcarskog franka nije neuobičajena pojava ni na domaćem ni na međunarodnom deviznom tržištu, napominjući u svojoj odluci, da se rast kursa bilo koje valute, pa i švajcarskog franka, u odnosu na dinar, koji se već dogodio u prošlosti, mogao predvideti.

 – Ovo posebno kada se ima u vidu istorijsko kretanje vrednosti dinara u odnosu na nemačku i ostale valute u proteklim decenijama, jer je opšte poznato da je depresijacija dinara tokom hiperinflacije u periodu od 1992. do 1994. godine postojala na dnevnom nivou i ista je iznosila preko 300.000.000 odsto, naveo je Apelacioni sud.

Dodao je da kod takve „istorije” kretanja kursa dinara u odnosu na svetske valute u bliskoj prošlosti, depresijacija dinara u odnosu na švajcarski franak nije nepredvidiva, te se to moglo predvideti u vreme zaključenja ugovora.

Komentari20
69c4c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

radoje zdravkovic
Da li su sudije Apelacionog suda upoznate sa presudama Vrhovnog kasacionog suda Rev 60/2016 od dana 27.4.2017. i Rev 321/2016. od dana 25.1.2017. kojom je u istovrsnom sporu zauzet stav vezan za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, gde je identično ovom slučaju, ukinuta presuda Apelacionog suda Novi Sad kojom je odbijen zahtev za raskid ugovora? Da li se ovakvim saopštenjem sa sajta Suda, zapravo pokušava formiranje mišljenja šire javnosti u ovom veoma bitnom pitanju za 20.000 porodica u Srbiji, koje se na ovaj način obeshrabruju na ostvarivanje sudske zaštite, na koju po Ustavu i zakonu imaju pravo?
m s
Da li bi bila spekulacija da je fvajcarac pao? Ne, nego bi se likivalo, kao i u vreme komunizma dok se pljackala drzava, pa kad je bankrotirala napravili smo rat. Hocemo li opet tako!? Hocemo pravnu drzavu, ali da ne pistujemo ugivore, kad to nama ne odgivara. Jos nam je i drzava zato kriva sto nas nije sprecila u nasoj nameri da mesetarimo, pa izgubili!
Radoje Zdravkovic
Da je svajcarac pao ne bi se likovalo jel se banka vrlo dobro ogradila, u ugovoru od takve situacije. Znaci isli su vrlo dobro pripremljeni u kradju velikih razmera.
Radoje Zdravković
Da li su sudije Apelacionog suda Beograd upoznate sa presudama Evropskog suda pravde C 186/16, C 119/17 i C 126/17, kojima je ništavom proglašena valutna klauzula u CHF, a koje su dužni da primenjuju u skadu sa potpisanim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju? Da li su sudije Apelacionog suda Beograd upoznate sa presudama u zemljama regiona koje imaju sličan ili gotovo identičan pravni sistem i pravno nasleđe kao Republika Srbja, a kojima su CHF ugovori proglašeni u potpunosti ništavim, ili je ništavom proglašena valutna klauzula u CHF (presude u Soveniji, BIH, Rumuniji, Grčkoj, Nemačkoj)? Da li znate, da nakon poslednje „pilot presude“ koju je donelo veće Apelacionog suda Beograd, samo sudije tog veća u ČITAVOJ EVROPI smatraju da su CHF ugovori potpuno zakoniti te da rast kursa franka od 130% u odnosu na dinar i 70% u odnosu na evro, ne predstavlja promenjene okolnosti na štetu korisnika kredita?
Pera Djur
Ovo je dobra vest zaduženima jel su jedan korak bliže sudu u strazburu.
Mile
Nema šanse da će neko poništiti ugovore sklopljene obostrano dobrom voljom. To nije komunizam u kome se država-banka mogla pljackati, pa država preko inflacije prelije dug dužnika na sve građane! Jedini stvarni problem je sto država sada toleriše viševalutno poslovanje, dok je dinar navodno valuta plaćanja. Jedna valuta obračuna, a drag valuta plaćanja. Tako se država sada štiti od mešetara koji hoće ponovo da je pljačkaju, što je isto tako nedozvoljeno. Zato, pamet u glavu pa pazite šta potpisujete! Nema ko da vas spasi od vas samih!!!
Vesna Rajic-Kosteski
Finansijski imperijalizam je na snazi u Srbiji. NBS koju je osnovala drzava ne vrsi svoju funkciju ispravno vec se nametnula na vrhu kartela banaka nekada drustvenih cije akcije su mega lopovi kupili nepostojecim novcem korupcijom u Agenciji za osiguranje depozita. Na kraju godine NBS sa banakama deli dobit.Nase nekada drustvene banke su tajkuni pripojili ili kupili nepostojecim novcem pa je tako imovina svih nas postala imovina nekoliko njih. Bankama su imena promenili fransizom da zvuce strano.Realno oni kreditiraju nasim novcem. Krediti sa valutnim klauzulama u zemlji u kojoj je sredstvo placanja dinar je kriminalno. NBS ne moze dati podatke kako je koja banka terminski i kolicinski kupovala stranu valutu i to kod koje strane banke i koji su bili izvori tih sredstava kao i to da li je banka kreditor primenjivala negativnu kam.stopu koja se primenjuje u Svajcarskoj. Banke se nisu zaduzile u chfr ali su u chfr zaduzili klijente. Nema takve potvrde koje se mogu proveriti.NADA JE VKS.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja