nedelja, 22.07.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:41
BELEŠKE S PUTA: PRAG

Tamo-amo po „zlatnom gradu“

Karlov most, zamkovi, katedrala Svetog Vida, Vaclavski i Starogradski trg neke su od znamenitosti češke prestonice, ali turiste iz celog sveta privlače i mistične priče iza baroknih fasada
Autor: Dragoljub Stevanovićpetak, 06.04.2018. u 18:15
(Фото Пиксабеј)

Koliko god u priči o nekom gradu pokušali da zaobiđemo istoriju, u Pragu je to nemoguće. „Zlatni grad” je prepun istorije, svaka zgrada prelepe fasade u kitnjastom romantičarskom ili svedenom gotskom stilu povest je za sebe.

Katedrala Svetog Vida u delu grada poznatom kao Hradčani najviša je tačka Praga i stecište i velikog broja turista koji mile ispod gotske građevine pokušavajući da pogledom dohvate vrh njenih tornjeva.

Pod opsadom Japanaca i Korejaca

Katedrala je riznica bogate češke istorije. Prostranom unutrašnjošću prolaze Japanci, Korejci, Evropljani u želji da vide mnoštvo dragocenih predmeta, od srednjovekovnih slika do modernog obojenog stakla.

Hradčani su zbog svog položaja, na uzvišenju iznad reke Vltave, bili središte dinastije Pšemislovića. U 14. veku započeta je izgradnja crkve posvećene Svetom Vidu i trajala je pet vekova. Katedrala je završena tek 1929. godine.

U Praškom zamku, najvećem na svetu, sa hiljadu prozora koji gledaju na grad, stoluje predsednik Češke Republike. Zastave sa kapija kraljevske palate skidaju se kada je predsednik odsutan iz države. Turistima je uvek zanimljiva smena straže na zapadnom ulazu, u podne, kada je ceremonija propraćena i muzikom. Najpoznatiji vladar Češke je Karlo Četvrti, vladar Svetog rimskog carstva, a ovde je osnovan i prvi univerzitet u srednjoj Evropi koji nosi njegovo ime.

Ulice u Pragu numerisala je još carica Marija Terezija 1770. godine. Pre toga svaka „bolja” kuća imala je neki simbol, izvajanu figuru, od kojih su neke sačuvane i danas na fasadama. Po tome je posebno poznata Nerudina ulica kroz koju smo se i popeli na Hradčane. Ime je dobila po češkom pesniku i piscu iz 19. veka Janu Nerudi.

Tri violine i đavo

Ovde su sada naslagane brojne galerije, zanatske radnje, pivnice i restorani. Ulica je živih boja, vesela, blistavo čistog pločnika koji vodi uzbrdo. Posle svakih desetak – petnaestak metara pogledom ulevo ili desno otkrivate nove figura – oznake kuća. Crveno jagnje, zlatni točak... Tri violine predstavljaju tri demona u noći punog meseca. Kažu da je tu živela porodica koja je od početka 18. veka izrađivala ovaj gudački instrument, a kada bi ga napravili oglasili bi sa tri violine. Danas je i u ovoj zgradi restoran. I da ne preskočimo, prvi u nizu bio je đavo koji se pojavljuje više kao varalica, manje kao princ tame. Ovde u Nerudinoj ulici samo vas poziva da ručate, ali ako govorimo o đavoljim rabotama one se u Pragu više vezuju za menjačnice i taksiste koji su za turiste prava iskušenja, posebno one neobaveštene.

U Prag dolaze sa svih strana sveta, to je jedan od najposećenijih turističkih gradova, pa je i Meka za prevarante. Turističke agencije i organizatori putovanja dele putnicima savete na šta treba da obrate pažnju i u kojim menjačnicama mogu da menjaju novac, a koje treba da zaobilaze. Vrlo je rizičan i taksi. Neki ojađeni turisti dali su i po nekoliko stotina evra jer je taksimetar radio kao sam đavo.

Ulaz u Hradčane (Foto Dragoljub Stevanović)

Zbog restorana, taksista i menjačnica, koji ruže sliku „zlatnog grada”, Česi su se bunili i čak organizovali akcije stajanja ispred prokaženih menjačnica i odvraćali turiste da menjaju devize. Ugledni Česi iz sveta potpisivali su apele i tražili svojim autoritetom da vlast suzbije ove pojave.

Posle razgledanja Hradčana većina turista vraća se na Starogradski trg preko Karlovog mosta, jednog od simbola grada. Kroz istoriju dugu 600 godina pretrpeo je nekoliko razaranja. Vekovima je bio jedini most u Pragu. Ukrašen je baroknim skulpturama, a atmosferu ulepšava i mnogo uličnih zabavljača, prodavaca sitnih umetnina i suvenira.

Na Starogradskom trgu su suvenirnice, bašte i kafići i barokne zgrade. Tu je još u 11. veku bila pijaca. Tinska crkva je jedna od znamenitosti, kao i spomenik Janu Husu sa natpisom „Istina će pobediti”. Hus je upamćen po pokušaju da izvrši reformu crkve, ali je surovo pogubljen. Spaljen je na lomači 6. jula 1415. godine i danas je taj datum jedan od čeških državnih praznika.

Vaclavski trg poznat je po tome što su se na njemu odigravali svi događaji iz savremene češke istorije. Baš na ovom trgu uspeli smo da vidimo gradilište na kojem mašine počinju gradnju nekog novog objekta, a oko njega je zaštitna ograda oblepljena fotografijama sa najznačajnijih događaja u dvadesetom veku. Od ujedinjenja Češke i Slovačke, nemačke okupacije, ruskih tenkova, do „plišane revolucije”. Ovim prostorom ipak dominiraju statua Svetog Vaclava na konju i impozantna zgrada Narodnog muzeja koji na vrhu Vaclavskog trga sa svojom pozlaćenom kupolom predstavlja krunu najvažnije ulice u glavnom gradu.

Bogatstvo i luksuz

Savremeni Prag odiše bogatstvom i luksuznim izlozima sa stranom firmiranom robom i tako na neki način spaja dugu istoriju sa potrošačkim blještavilom. U glavnom gradu češke snimljeni su i filmovi „Amadeus”, „Nemoguća misija”, „Bornov identitet”...

Prag nije samo carski i kraljevski, on je ekscentričan po svom muzeju sprava za mučenje, izložbi paukova i škorpija, pa i po svojim „ukletim mestima”. Legenda kaže da je neki trgovac odsekao glavu svojoj zaručnici, ali da bi ušao u turističke prospekte tu legendi nije kraj – trgovac, zapravo turski doseljenik, sa devojačkom glavom u rukama i dalje luta okolo. Ako želite još toga, izvesni Mihail Fric sa belim ogrtačem sačekaće vas ispod Astronomskog sata i povesti u istraživanje praških mračnih tajni.

Mada većina turista ipak bira kobasice, palačinke ili kolač trdelnik (kod nas znan kao „odžak”) kao pripremu za večernje uživanje u pivu.


Komentari0
2a054
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja