četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33
U KULTURNOM DODATKU U SUBOTU 07. APRILA

Svetska vrana od slova

četvrtak, 05.04.2018. u 18:32

PUTOPIS IZ JUŽNE INDIJE (1)

Šta sam radio u Kočliju? Rukovao sam se sa nedodirljivim, jeo kuvana jela za doručak, vozio sam se levom stranom ulice, ponekad u onim skuterima trotočkašima. Ulazio sam bosonog u crkve, hindu hramove i u sinagoge. To je običaj koji su hrišćani i Jevreji primili od suseda. Najvažnije, bio sam gost Međunarodnog književnog festivala u Kerali

Hajde da putujemo. Od Samare do Astane. Od Minska do Linca. Od Bandar Abasa do Čandigara. Od Širaza do Lara. Od Ufe do Biškeka. Od Rejkjavika do Kašgara. Od Beograda do Kočija.

Južnoindijska zemlja Kerala puna je zelenih obronaka gde se gaji čaj, kafa, đumbir, kardamon, cimet…To je zemlja kaučukovih drveta, marksizma, skoro pune pismenosti. Kažu da im je hrišćanstvo doneo Sveti Toma. U Kerali se dešava roman Bog malih stvari Arundati Roj.  (– Poštujte snagu – posavetovala nas je ona. – Nikad moć.) U Kočiju nas je iznenadilo obilje voda, zaliva, kanala, koje smo više puta prelazili pri odlasku na festival. U Koči su dolazili kineski i arapski trgovci. U tom mestu ranog kontakta sa Evropljanima, Holanđani su zamenili Portugalce, a Englezi Holanđane. Tragovi su ostali za svima. U crkvi svetog Franje nalazi se prazan grob Vaska de Game. Kosti su, ako se ne varam, sahranjene u Panteonu u Lisabonu.

Na ulicama su nas dočekali Hrist i Marks, skuteri, natpisi Proud to Be Malayalam. Gledao sam šiljke na starim krovovima („nedovršenim” kako bi se stvorila promaja) i zgrade pocrnele od vlage. Sveti Đorđe je ličio na Krišnu. Njegova aždaja, sa mrtvim očima, bila je napravljena od starih kofera. Promicale su kitnjaste crkve, nalik na južnoameričke. Banana listovi virili su iz dvorišta. Mesnato lišće bilo je puno zelenila i svetla.  

Vladimir Pištalo

NAŠA TEMA: UMETNIČKA UDRUŽENjA U SRBIJI

Vapaj za smislom

Predlog da Dragica Nikolić supruga bivšeg predsednika Srbije, postane počasni član Udruženja likovnih umetnika Srbije zbog sredstava koje je donirala ovom udruženju, otvorilo je i pitanja– kako opstaju umetnička udruženja u Srbiji, kako se finansiraju, kakav kvalitet programa ostvaruju, da li su to okoštale institucije sa balastom članstva koje neredovno plaća članarinu, ko je biran za počasne članove...

Mozaik (ne)vremena

U medijima je stvorena takva atmosfera da se prosečnom ljubitelju lepih umetnosti čini kako od ishoda zasedanja skupštine Ulusa ne zavise samo sudbine jednog počasnog članstva i jednog umetničkog udruženja, nego i sudbina cele jedne države!

Odlukom rukovodstva Prvog programa Radio Beograda, iz programske šeme nedavno je uklonjen „Mozaik vremena“. Ova veoma slušana emisija godinama je bila nedvosmislen i upozoravajući vremeplov koji je svojim sadržajem najširu javnost podsećao na sve ono što su domaći političari izjavljivali u različitim prilikama i vremenima. Takav jednostavan i efikasan vid borbe protiv pilećeg pamćenja (kako je glasio slogan ove ukinute radijske emisije) očigledno je smetao onima koji se dosledno zalažu za slonovski zaborav. Zaista je već bilo postalo pomalo neprijatno slušati ljude iz aktuelne vladajuće nomenklature kako pre samo nekoliko godina javno iznose stavove koji su u potpunosti suprotni politici za koju se danas tako zdušno zalažu.

Ali, dok je uklanjanje „Mozaika vremena“ prošlo bez snažnije reakcije javnosti, postavljanje jednog pravog mozaika na zid ugledne beogradske umetničke galerije ne prestaje da izaziva lavinu svakojakih reakcija.

Vule Žurić

 

U senci počasnog članstva

Sponzori su i ranije bili prisutni kao finansijeri nekih umetničkih monografija i izložbi Ulusa, ali nije zabeleženo da su na primer Bogoljub Karić ili predstavnici tadašnje Invest banke kao donatori pojedinih projekata postali počasni članovi

(Karikatura Dragan Stojanović)

Da se nije „dogodila“ Dragica Nikolić i njen mozaik, Bijenale savremene crkvene umetnosti koje je organizovao slikar Goran Jović, a predgovor u katalogu pisao Mileta Prodanović, dobilo bi verovatno tek status vesti u pojedinim novinama. Izložba je, ipak, ostala u senci „počasnog članstva“.

„Slučaj“ Dragice Nikolić bacio je svetlo na prilično tamnu „biografiju“ Ulusa, bar kad je reč o poslednjim decenijama. Pad kvaliteta programa, nedostatak novca za štampanje monografija i organizaciju izložbi dobitnicima nekad glasovitih nagrada Zlatno pero, Zlatno dleto i Zlatna igla na Prolećnoj i Jesenjoj izložbi Ulusa, „tuča“ oko zauzimanja  rukovodećih mesta u udruženju, pa uz to borba kolega za preuzimanje pečata, zauzimanja prostorija, izbacivanje članova, sudski sporovi...

Iako broji oko 2.446  članova, kriterijum kvantiteta prevladao je kriterijum kvaliteta. Članarinu plaća svega 560 članova.

Izložbe u organizaciji Ulusa održavaju se u Galeriji Ulusa u Knez Mihailovoj ulici i u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu koji je poslednji put renoviran 1976. godine! Na gradskom konkursu za finansiranje projekata za ovu godinu ovo umetničko udruženje dobilo je ukupno 380 000 dinara za izložbe u Cvijeti Zuzorić i galeriji Ulus. Nedovoljno.

Marija Đorđević

 

A od Azerbejdžana – grejalica

Počasni članovi UKS-a bili su Ljuba Tadić, Mihailo Đurić... a počasni član po pozivu je recimo Peter Handke. Od 2009. u počasne članove UKS je uvrstio i Miću Jovanovića, rektora Megatrend univerziteta 

Čuvena adresa: Francuska 7, sedište UKS i SKD (Foto Dragan Jevremović)

Toliko zloupotrebljavam svoje prijatelje da je to već prešlo u anegdotu. Kad idem ulicom, vičem: „Prijatelju, stani da pričamo, ne tražim ti ništa.“ Tako govori Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije, odgovarajući na pitanje o položaju umetničkih udruženja i tome da li su im za opstanak neophodne donacije, poput one od nekoliko hiljada evra koje je Ulusu nedavno uplatila Dragica Nikolić, predložena za počasnog člana udruženja.

– Na konkursu Ministarstva kulture naše udruženje je dobilo 2.267.000 dinara. Od Grada Beograda nam je pripalo 150.000 za Tribinu Francuske 7, u okviru koje svakog radnog dana predstavljamo knjige. Za zbornik sa Međunarodnih susreta pisaca i specijalno izdanje Književnih novina opredelili su nam 150.000 dinara, a za Međunarodne susrete pisaca 300.000 dinara. Znate li koliko danas košta smeštaj u hotelu za 30 pisca iz inostranstva? Uvek moramo da molimo hotele za popust i tražimo najjevtinije rešenje – započinje priču Radomir Andrić, koji u ovom udruženju radi volonterski.

Ukoliko pojedinac značajno unapredi položaj knjige i doprinese afirmaciji književnost stvaralaštva kod nas i u inostranstvu, može da postane počasni član UKS-a. Počasni članovi UKS-a bili su Ljuba Tadić, Mihailo Đurić... a počasni član po pozivu je recimo Peter Handke. Od 2009. u počasne članove UKS je uvrstio i Miću Jovanovića, rektora Megatrend univerziteta

Mirjana Sretenović


Komentari2
58585
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Prof. Gordana Radović
Grad u kome se još uvek nalazi nadgrobna ploča velikog moreplovca Vaska da Gama ( ne i posm.ostaci) zove se COCHIN/kočin
zoran stokic
"vapaj za smislom"....Uz ovu temu najbolji pratilac bi bila kapitalna knjiga: Viktor Frankl (1905. -1997.) “Man’s Search for Meaning” ("Čovekova potraga za smislom"). Njegova "Logoterapija" ("logos" – smisao) je usresređena na smisao čovekove egzistencije i njegovo traženje tog smisla. Nastojanje da se u životu nađe smisao je po Franklu primarna motivaciona snaga, nasuprot principu "zadovoljstva" (volja za uživanjem) koju je akcentovala klasična Frojdova psihoanaliza i nasuprot Adlerovoj "volji za moć". Prema Franklu "smisao" nije isti za svakog čoveka, već je za svakog jedinstven i specifičan i svako od nas mora da ga pronađe i ispuni ga - kako bi zadovoljio svolju vožu za smislom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja